Odnos prema abortusima je pokazatelj morala

Ovih dana su poslanici Jelena Mizulina i Sergej Popov dostavili Državnoj dumi nacrt zakona o zabrani abortusa u privatnim klinikama i isključivanju iz sistema OMO. Dokument je izazvao različite reakcije. Svoje mišljenje o ovom problemu u intervjuu za RIA Novosti izložio je šef informativnog odeljenja Ruske Pravoslavne Crkve Vladimir Legojda.

Još u januaru 2015. godine u okviru rada parlamentarnih božićnih susreta patrijarh Moskovski i cele Rusije Kiril apelovao je na zakonodavce da isključe veštački prekid trudnoće iz sistema obaveznog medicinskog osiguranja (OMO). Ovih dana su poslanici Jelena Mizulina i Sergej Popov dostavili Državnoj dumi odgovarajući nacrt zakona o zabrani abortusa u privatnim klinikama i njihovom isključivanju iz sistema OMO. Dokument je izazvao različite reakcije parlamentaraca i široku diskusiju u javnosti. Svoje mišljenje o abortusima, inicijativi patrijarha i toku njenog razmatranja u društvu u intervjuu za RIA Novosti izložio je šef informativnog odeljenja Ruske Pravoslavne Crkve, otac troje dece Vladimir Legojda. S njim je razgovarala Olga Lipič.

- Vladimire Romanoviču, s čim je povezana oštrina diskusija o abortusima, koju je pokrenuo patrijarh Kiril?

— Pre svega, diskusija je, kako mi se čini, namerno ili nenamerno zaoštrena time što je niz medija inicijativu Njegove Svetosti patrijarha pozicionirao kao inicijativu usmerenu na potpunu zabranu abortusa. Neki ljudi vide ili čuju ono što žele da vide i da čuju i zato se upuštaju u borbu s vetrenjačama. Dakle, podsetiću da je govoreći u Državnoj dumi patrijarh Kiril predložio da se abortusi isključe iz polise obaveznog medicinskog osiguranja, zato što vernici ne mogu da finansiraju ubijanje dece.

Ruska Pravoslavna Crkva je u principu protiv abortusa, bez obzira na to ko ih plaća, ali ovakav zahtev sad nismo postavili u pogledu ruskih zakona.

- Ali zar će potreba da svojim sredstvima plati abortus sprečiti ženu da ga učini?

— Čini mi se da će je naterati da se zamisli. Za čoveka je uvek veoma važno kako se rade stvari koje predstavljaju društvenu normu. Nažalost, godine sovjetske vlasti su dovele do toga da je abortus za mnoge postao lažna norma ponašanja. Međutim, prekid trudnoće ne može biti besplatna operacija kao porođaj. U suštini, naš sistem medicinskog osiguranja na osnovama nudi ovakve usluge koje se ne podudaraju po moralnom sadržaju.

Osim toga, zadatak nije samo to da se odreknemo prihvatanja abortusa kao norme, već i da stvorimo ženi materijalne uslove za rađanje i vaspitavanje dece. Izbaciti na margine života ženu s novorođenim detetom je podjednako sramotno kao i besplatno joj pomoći da ga ubije u utrobi. Crkva aktivno podržava rad ljudi koji pomažu majkama koje su dospele u tešku životnu situaciju. Postoje i crkveni centri u kojima će takvim ženama uvek biti pružena pomoć.

- Postoji mišljenje da su aktivnosti protiv abortusa usmerene na ograničavanje prava žena?

— Istorijski, kad je abortus uvođen, najmanja briga se posvećivala pravima žena i njihovom zdravlju. Tada uopšte niko nikoga ništa nije pitao. Trebalo je stvoriti jeftin sistem kontracepcije, koja ne bi odvlačila ženu-radnicu od proizvodnje. Trebalo je ispuniti petoletku za četiri godine, a mala deca su predstavljala smetnju za to.

Ubijanje dece je predstavljalo obavezan element ratobornog bezbožništva za koje je vrednost ljudskog života težila nuli. Ako su na oltar svetle budućnosti prinošene čitave klase «nepouzdanih građana», na primer sveštenika, ko je još vodio računa o nekim embionima? Državno bezbožništvo je ostalo u prošlosti, ali bolesti koje je ostavilo u društvenoj svesti, treba lečiti.

- Ali neke žene se ipak zalažu za abortuse.

— Pojam muškog i ženskog dostojanstva danas ne uživa naročito poštovanje. Neke savremene žene zahtevaju pravo na besplatan abortus, ali zbog nečega ne razmišljaju o tome kako da izdejstvuju odnos prema sebi kao prema nastavljačici ljudskog roda. Društvo u celini, a posebno muškarci, treba da izdržavaju one kojima duguju svoje rođenje. Dobro plaćena porodiljska odsustva, pomoć za negu dece su pitanja u kojima žene zbog nečega nisu dovoljno aktivne. Ne treba misliti da će nas u starosti negovati naše osiguranje. Na primer, lečiće nas naša deca i deca drugih ljudi. Ako ih niko ne rodi, ne iškoluje i ne vaspita, osetićemo se kao nepotreban biomaterijal. Upravo onakav, kakvim sada neki smatraju embrione.

- Kakve zaključke biste mogli doneti o razvoju društvene diskusije na temu abortusa?

— Mislim da je danas odnos prema abortusima pokazatelj morala, čovekove sposobnosti da makar nešto stavi iznad svoje sopstvene udobnosti i komfora. Ni za koga nije tajna da se deca slabo uklapaju u egoistički doživljaj stvarnosti koja nas okružuje. Ona zahtevaju samopožrtvovanje, vreme i snagu, koje bi čovek mogao da potroši na voljenog sebe.

Čini se da norme zakona koje kod nas važe pokazuju da je gore opisana slika – opštepriznata. Ali nije tako, naše društvo se veoma promenilo u poređenju sa sovjetskim periodom i ljudi se ne smeju bez pitanja primoravati da finansijski učestvuju u nečemu što smatraju amoralnim.

- A kako su predstavnici državne vlasti reagovali na predlog Crkve?

— Nekima se čini da je jednostavnije obezbediti pristupačne abortuse nego pristupačne dečje vrtiće, škole i domove zdravlja. Više puta sam imao prilike da čujem pitanje: zašto stvarati siromašnu decu? Mislim da je to vrlo angažovano mišljenje. Deca i porodica su najsigurnija investicija u budućnost svake države. Ako ne budemo imali ljudski kapital, sva društvena dostignuća imaju smisla samo ako ih pripremamo z aneki drugi narod koji je sposoban da se reprodukuje.

Mislim da u vladajućim krugovima Rusije dobro shvataju da abortusi predstavljaju akt samouništenja, i ličnosti, i društva. Crkva i vlast aktivno razmatraju predlog i siguran sam da će ovaj dijalog dovesti do međusobnog razumevanja i rezultata.

RIA Novosti

Vladimir Legojda,
pravoslavlje