Čepurin: Srbija ne odustaje od energetske saradnje sa Rusijom

Srpske vlasti spremne su na alternativne varijante snabdevanja energentima, ali to ne znači da Beograd odustaje od energetskih projekata sa Rusijom, izjavio je ambasador Rusije Aleksandar Čepurin.

Iako će 2019. prestati snabdevanje gasom iz pravca Ukrajine, Čepurin je rekao da su ruska preduzeća u principu spremna da se uključe u rešavanje problema sa gasnim snabdevanjem Jugoistočne Evrope.

Ruski ambasador je na 15. Ekonomskom samitu Srbije izjavio da će uskoro početi izgradnja gasovoda iz Novorosijska do granice sa Turskom i naveo da Rusija ima sluha za predloge o izgradnji vertikalnog gasnog koridora iz Turske za Bugarsku, Rumuniju, predloge o TAP-u i druge.

Ključno je pitanje, kaže Čepurin, to gde će dalje ići gasovod. On je podsetio da se Rusija izjasnila za to da bi gasovod trebalo da ide prema severu preko Makedonije, Srbije, Mađarske za Austriju.

Kad je reč o predlozima za nove opcije, Čepurin upozorava da se tu postavlja više pitanja.

„Ko će da investira? Pod kakvim uslovima? Ruska preduzeća su, u principu, spremna da se uključe u rešavanje problema koji se pojavljuju“, rekao je Čepurin.

Ruski ambasador tvrdi da će se energetske potrebe Evrope samo povećavati, a da Jugoistočna Evropa nema toliko mogućnosti da zadovolji rastuću potražnju za energentima.

„Jedno je jasno — izgradnja gasovoda je neophodna. Rusija pritom ništa ne nameće. Svaki subjekat traži prednosti za sebe, a Rusija će, bez svake sumnje, raditi uzimajući u obzir svoje interese“, rekao je Čepurin.

On je ocenio da Srbija nema sredstava za izgradnju gasovoda na svojoj teritoriji i da njena potrošnja gasa nije velika, odnosno da iznosi malo više od jedan odsto ukupnog obima isporuka ruskog gasa u Evropu.

Ipak, Čepurin kaže da je prednost Srbije to što je moguće iskoristiti zajedničko preduzeće koje je već stvoreno u okviru projekta „Južni tok“ i njegovo iskustvo, jer je veći deo gasovoda i maršrute već izgrađen.

Ohrabruje i činjenica da Rusija ima veoma pozitivno iskustvo u saradnji sa Srbijom, posebno kad je reč o izgradnji poslednjeg gasovoda.

„Srbski interes da dobije ruski gas je i u tome što bi mogao da se plati prehrambenim proizvodima. Rusko tržište je, zahvaljujući bescarinskom uvozu, ključno za opstanak srbskog sela“, rekao je Čepurin.

Do prestanka snabdevanja gasom preko Ukrajine ostalo je još četiri godine i zemlje među kojima je i Srbija treba da se odluče za novu maršrutu. Ruski ambasador u Beogradu pozdravlja interesovanje Srbije da gasovod prođe preko njene teritorije.

„Mislim da ljubav nije toliko neophodna, ovde su važni interesi“, rekao je Čepurin.

Ukazujući da je Evropa tradicionalno najveći potrošač ruskih energenata, on je rekao da su aduti snabdevanja ruskim gasom obim, pouzdanost i povoljne cene.

Ruski ambasador je ocenio i da je Brisel, pod pritiskom Vašingtona, sprečio izgradnju „Južnog toka“ iz političkih razloga.

„Van svake sumnje, to je bilo ostvareno na štetu zemalja Jugoistočne Evrope, među njima i Srbije“, rekao je Čepurin i dodao da su rivali „Južnog toka“ iz toga izašli zadovoljni, a učesnici izgubili.

On je napomenuo da pouka „Južnog toka“ za Rusiju nije uzaludna, jer sad shvata da mora više da radi na diversifikaciji privrede, te podsetio da ta zemlja razvija energetski dijalog sa Kinom, Japanom, Južnom Korejom, Indijom.

Jasno je, rekao je Čepurin, da će u bliskoj budućnosti biti prevaziđena tendencija evrocentrizma i da će se ostvariti diversifikacija sa orijentacijom ka istoku.