Hrvatska odbacuje izveštaj Moskve o neonacizmu

U izveštaju su spomenute 33 države, uglavnom demokratski najrazvijenije članice EU i NATO-a. Zemlje članice Evropske unije rade na zajedničkom odgovoru ruskom Ministarstvu spoljnih poslova, prenosi Tanjug.

"Kada je reč o podacima koji se odnose na Hrvatsku, osim što je deo tih podataka u potpunosti neutemeljen, očigledno je da su birani i korišćeni selektivno da bi se prilagodili unapred određenim zaključcima", ocenjuje Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova Hrvatske.

Agencija Hina podseća da je rusko Ministarstvo spoljnih poslova povodom 70. godišnjice pobede nad nacizmom objavilo izveštaj pod naslovom "Neonacizam – opasna pretnja ljudskim pravima, demokratiji i vladavini zakona".

Rusko ministarstvo u delu o Hrvatskoj kritikuje službeni Zagreb zbog netolerancije prema Srbima, a ističe napredak u državnoj politici za sprečavanje diskriminacije.

"U Hrvatskoj ima slučajeva etničke diskriminacije uprkos značajnom napretku u državnoj politici za sprečavanje diskriminacije kao i akcijama protiv rasizma od 2006. godine", prenosi agencija delove iz izveštaja koji kritikuje jačanje desnih i nacionalističkih političkih pokreta u Evropi.

U izveštaju se Slavonija, severna Dalmacija i zapadni Srem navode kao regioni sa neonacističkim i ultranacionalističkim raspoloženjem.

"Agresivni nacionalizam, etnička i verska netolerancija usmereni su većinom protiv Srba, najveće manjine (koja čini 4,36 odsto ukupnog stanovništva zemlje), čiji se broj smanjio za dve trećine od 1991. godine. Srbi su suočeni s ozbiljnim administrativnim i drugim preprekama u traženju posla i povratka imovine", piše rusko ministarstvo.

Takođe, prema podacima aktivista za ljudska prava, oko 30.000 pravoslavnih Srba prihvatilo je katoličanstvo tokom poslednjih 19 godina.

"Stručnjaci kažu da je glavni razlog tome želja roditelja da spreče da njihova deca budu izložena nasilju u školi zbog etničkog ili verskog porekla", navedeno je.

U izveštaju se spominju i slučajevi ksenofobnog vandalizma na pravoslavnim grobljima, skidanje ćiriličnih ploča, uništavanje spomen-ploča za žrtve ustaškog logora Jadovno, na ostrvu Pag i oskrnavljenje jevrejskog groblja iz 16. veka u Splitu.

"S obzirom na činjenicu da u Hrvatskoj nema zakona protiv istorijskog revizionizma i poricanja ratnih zločina, mnogi 'lokalni' popularizatori ustaša dobijaju zamah", stoji u izveštaju, a u tom kontekstu spominje se i pevač Marko Perković Tompson.

Rusi Hrvatskoj zameraju da se najmanje 20 Hrvata borilo u redovima bataljona Azova u istočnoj Ukrajini, a hvali se nedavno osnivanje Antifašističke lige.