BLOG: Dnevnik jednog Balkanca na Balkanu II

Osvanuo je novi dan, danas meterolozi najavljuju lokalne nepogode sa gradom i olujnim vetrom, čudno za proleće. Mama je rano ujutru krenula u obližnju kuću, da pomogne komšiki i očisti joj kuću, obično zauzvrat dobije paklicu cigara ili malo hrane za nas. Tata je u dvorištu izašao i krenuo da zaleva baštu. Brat i ja smo po običaju krenuli put škole. 

Sasvim slučajno sam došao na ideju da organizujem humanitarno veče. Znam, da glumim nekog " bogataša", koji pomaže onima koji nemaju, a ni sam nemam, ali nema veze. Odlučio sam se da sa svojim drugovima iz škole organizujem skupljanje odeće za sve one koji istu nemaju. Krenuli smo u akciju i obavestili sve građane da donesu stare stvari. Akcija je krenula i nadam se da će se uspešno završiti.

Kada sam se vratio kući, mama nam je spremila pljeskavice, koje joj je dala komšinica, jeste da su od pre par dana, ali kada se prepeku izgledaju vrhunski, što bi moja baka rekla "prste da poližeš".

Na televiziji udarna vest "Srbi i Albanci se obračunali na Severu Kosova", a paralelno na nekim manjim portalima ide vest "Srbin i Albanka se venčali". Naravno, ta vest nije senzacionalistička te nije bila udarna, jer je bilo mnogo "važnijih" tema u vestima. Svi znate, da sam preko interneta upoznao jednu osobu iz Albanije, sa njom sam pričao, razgovarao i odlučio se da septembra meseca organizujem jedan javni čas "Balkanci, balkanci, ah ti balkanci". Tu bismo promovisali sve zemlje na Balkanu i pričali bismo o tome kako smo svi jedno. Ponovo ponavljam, ne želim da zvučim patetično, ali i Srbi i Albanci i Hrvati i Englezi i Norvežani, svi smo ljudi i te predrasude da neki narod nekog mrzi, ne postoje.

Sutra me očekuje veliki dan, nadam se uspešan. Izašli smo svi zajedno u šetnju, a tata i mama su nam na "recku" kupili sladolede, nadam se da će imati da tu "recku" plate kada dođe vreme. Opustili smo se svi i na trenutak zaboravili na svoje probleme...

Maj, 2010.