Grčka spremna na nastavak pregovora

Grčka je, posle neuspešnih pregovora u Briselu, poručila danas da je spremna da se vrati razgovorima sa kreditorima "u svakom trenutku".

Pošto se zabrinutost za finansijsku budućnost Grčke "prelila" i na berze, a dve strane razmenile optužbe ko je kriv za neuspeh pregovora, grčki premijer Aleksis Cipras je sazvao vanredni sastanak sa svojim pregovaračkim timom, prenela je agencija AP.

Neimenovani grčki zvaničnik, koji je prisustvovao tom vanrednom sastanku u Atini, rekao je da sporazum nije postignut tokom vikenda jer predstavnici kreditora nisu imali ovlašćenja da odlučuju o novim predlozima Grčke.

"Čekamo poziv institucija i u svakom trenutku ćemo odgovoriti na nastavak pregovora", kazao je taj zvaničnik.

Nešto ranije u Briselu portparolka Evropske komisije Anika Brajthart je rekla da je Grčka prihvatila budžetske ciljeve za 2015. godinu, pristajući na ključne "crvene linije" u pregovorima s kreditorima, od čijeg uspeha zavisi da li će biti odblokirana isplata preostale tranše pomoći Atini pre kraja ovog meseca.

"Vlasti u Atini su prihvatile budžetske ciljeve, samo je pitanje koliko je kredibilno obećanje o njihovom ispunjenju", izjavila je Brajthartova na konferenciji za novinare, ne precizirajući na šta je Grčka pristala.

Pregovori Grčke i predstavnika Evropske unije i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) okončani su sinoć u Briselu bez dogovora, a prema navodima portparola Evropske komisije, i dalje postoje "značajne razlike" u stavovima dve strane.

"Iako je načinjen određen napredak, pregovori nisu uspeli, jer i dalje postoje velike razlike između planova grčkih vlasti i zajedničkih zahteva Komisije, Evropske centralne banke i MMF-a", izjavio je agenciji AFP portparol Evropske komisije, koji je želeo da ostane anoniman.

Zvaničnici EU krivicu za neuspeh svaljuju na Atinu, navodeći da nije ništa novo ponudila da bi se obezbedilo 1,6 milijardi evra za isplatu MMF-u do kraja meseca.

Istovremeno, u Atini je neimenovani zvaničnik grčke vlade rekao da Grčka nikada neće prihvatiti smanjenje penzija i plata ili uvođenje dodatnih poreza na osnovne potrepštine, kao što je struja, prenela je agencija AP.