Milivoje Ivanišević: Čudna mezarja u Potočarima

Austrijanac Volfang Petrič, a potom Britanac Pedi Ešdaun, u interesu stvaranja što ubedljivijih dokaza o navodnom genocidu u Srebrenici, a to im je bio glavni posao, daju inicijativu za podizanje Memorijalnog kompleksa muslimanskim civilnim žrtvama Srebrenice, stradalim jula 1995. godine.

Sudska dokumenta u Hagu nisu bila dovoljno ubedljiva da se dokaže genocid. U njima se skoro i ne pominju civilne žrtve, a bez njih nema genocida. Tako je nakon pet godina uzaludnog traganja za dokazima o genocidu rođena ideja za podizanje Memorijalnog centra, grandioznog i monumentalnog objekta koji treba da impresionira posetioce. Logikom - što veći Memorijal, tim veći i srbski zločin. Ili, kompleks Memorijalnog centra je sam po sebi dovoljan dokaz, ostali dokazi o genocidu postaju suvišni.

Tako je počela zloupotreba mrtvih da bi se potkrepile i dokazale obmane živih. Vladi RS je naloženo da isplati za otkup zemljišta 4.681.692,00 maraka (taj isti Petrić u to vreme nije odobrio Srbima Sarajeva da skromnim spomenikom obeleže svoja stradanja u glavnom gradu BiH).

Ne ulazeći u mnoga sporna pitanja nastojaćemo da u najkraćim crtama iznesemo samo nekoliko nepobitnih činjenica. Ukopavanja su počela marta 2003. i od tada su počele prevare. U nedostatku civilnih žrtava Srebrenice ukopavani su šehidi i borci Armije BiH, hiljade zločinaca poginulih na raznim lokacijama i u raznim vremenima tokom rata. Civilnih žrtava tu je i danas jedva do 10 posto, a Srebreničana i manje od toga.

Danas pritisnuti nepobitnim dokazima o obmani neko je konačno na ulazu ispisao i ostale opštine čije su "žrtve" tu pokopane. To su: Foča, Sarajevo, Tuzla, Vlasenica, Zvornik, Višegrad, i još desetak. Vrhunac bezočnosti je u činjenici da su tu pokopani zločinci neposredno odgovorni za pokolje i progone srbskog stanovništva. Prostor nam, nažalost, ne dopušta da tome posvetimo i više pažnje. Ali, pomenućemo nekoliko vrlo interesantnih imena.

Tu je pomoćnik komandanta 281. brigade Hajrudin Avdić odgovoran za 74 ubistva u deset srbskih sela Srebrenice, Bratunca i Vlasenice. Ili Ibro (Husein) Dudić, major, komandant 282. istočnobosanske lake brigade Armije BiH, koji je uništio 17 srbskih sela u kojima je ubijeno 329 meštana. Ibran (Ibro) Muratović učestvovao u napadu i ubistvima u pomenutom selu Blječeva. Dževad (Ramo) Babajić iz Glogove, učestvovao u napadu na Hranču 25. jula 1992. i ubistvima osam meštana. Oficiri Mehmed (Salih) Salihodžić, Avdulah (Mustafa) Bećirović i Safet (Hamed) Ahmić bili su na važnim komandnim dužnostima u štabu 283. istočnobosanske lake brigade i odgovorni su za ubistva 189 meštana u 11 sela. Avdulah (Avdo) Ahmetović, bio je pomoćnik komandanta, a Hajrudin (Hamid) Avdić, član štaba 281. istočnobosanske lake brigade i u 13 sela učestvovali su u ubistvu 228 meštana. Ahmetović (Nuhan) Muhamed, 1948. g. Kladanj - član štaba Kladanjskog odreda; Đozić (Hajrulah) Mirsad, 1977. g. Kladanj - poručnik, načelnik atomsko-biološko-hemijske odbrane 121. brdske brigade; Salihović (Alija) Smajo, 1963. g. zamenik komandanta 1. bataljona 302. brdske brigade; Halilović (Omer) Ahmet, 1953. g. komandir 2. voda 1. čete 3. bataljona 121. brdske brigade, Hodžić (Himzo) Safet, milicioner u SUP Stupari su u raznim vremenskim razdobljima učestvovali u napadima na srbska sela Vranovići, Mladovo, Olovci, Brdijelji, Obrđevci, Brnjice, Pelemiši i mučenju zatvorenika u logoru Stupari.