Ukrajina i Novorusija - iz minuta u minut - 18.06.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje  

 
Situacija na frontu - (kijevske snage) - kliknuti za uvećanje



Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji -  Klinuti ovde ili na mapu ispod





 

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 18.06.

Napad na Sokolniki -  Kijevske snage su ispalile nekoliko projektila na raketni pogon, te su otvarale vatru iz streljačkog oružja na mesto Sokolniki u Slavjanoserbsoj oblasti, saopštio je portparol Luganskog info centra Narodne vojske.

OEBS se žali na kijevske snage -  Predstavnici specijalne međunarodne posmatračke misije OEBS-a su saopštili da ih vojnici kijevskih snaga nisu pustili kroz kontrolni punkt na putu za selo Valuiskoe 22 kilometra severoistočno od Luganska. Prema OEBS-u, vojnici kijevskih snaga im nisu saopštili razlog zašto ih nisu pustili kroz kontrolni punkt.



Počeo šesti talas mobilizacije kijevskih snaga -  U Ukrajini je danas počeo šesti po redu talas mobilizacije. Zvaničnici nisu objavili o kolikom broju vojnika se radi, ali ukrajinski izvori, pozivajući se na vojnog tužioca Anatolija Matiosa, prognoziraju da se radi o 50.000 ljudi.

Prvi talas mobilizacije počeo je u martu 2014. godine — pre početka specijalne operacije u Donbasu. Ona se izvodi na tzv. „poseban period“, koji traje „dok traju borbene akcije i do početka posleratne obnove“.  

Prošle godine su organizovana tri talasa mobilizacije, a isto toliko je predviđeno i ove godine. Kijevske snage su krajem prošle godine imale oko 150 hiljada osoba, dok se ove godine očekuje povećanje do 250 hiljada vojnika.

Kijev: 78 kršenja primirja -  "Milicija je 78 puta prekršila primirje za poslednja 24 časa. Situacija u zoni ATO je veoma teška, ali potpuno je pod kontrolom naših jedinica," - saopšteno je u štabu kijevskih snaga.

Kijev: Poginula tri vojnika -  "U oblasti antiterorističke operacije za protekli dan, tri ukrajinska vojnika su ubijena, a 14 je ranjeno", izjavio je šef predsedničke administracije Ukrajine ATO Andrej Lisenko.

Obnovljene borbe -  Peski se verovatno češće pominje u ratnim izveštajima od bilo kog drugog manjeg mesta u Donbasu.

I noćas su oko njega obnovljene borbe sa primenom artiljerije. Počele su nešto posle 22:00 po lokalnom vremenu.

Kod Jasinovate je počelo gotovo istovremeno, samo što je bilo žešće jer su kijevske snage koristile i artiljerijske samohotke velikog kalibra i višecevne raketne bacače.

Na periferiji Marjinke se takođe pucalo. Obe strane su koristile mitraljeze i streljačko naoružanje, a kijevske snage i minobacače.

Noćas je došlo do borbi i na teritoriji Luganske Republike – duž Bahmutske trase.

Žestoke borbe su bile i oko naselja Zolotoje, gde su posle kraćeg zatišja borbe obnovljene posle 23:00. Uz korišćenje minobacača, bazuka i artiljerije.

Basurin: Primećeno 40 novih jedinica vojne opreme -  Izvidnica Narodne vojske DNR je zabeležila na liniji kontakta dolazak dodatnih 40 jedinica vojne opreme i oko 300 vojnika kijevskih snaga.

"Izviđači DNR nastavljaju da osmatraju činjenice kretanja vojne opreme i osoblja kijevskih bezbednosnih službi. Primećeno je kretanje dve jedinice VBR "Grad" iz Volnovahe u Andrejevku. Iz pravca Kurahova je takođe primećen pokret pet VBR-ova"- rekao je zamenik komandanta štaba Narodne vojske DNR Eduard Basurin .





Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 18.06.




I Porošenko hoće Blera za savetnika - Predsednik Ukrajine Petro Porošenko pozvao je bivšeg britanskog premijera Tonija Blera da „podeli svoje iskustvo u javnoj administraciji“ i uključi se u tim evropskih javnih ličnosti koje savetuju Kijev o reformama Vlade Ukrajine.

Nakon sastanka sa Porošenkom u Kijevu, Bler je rekao novinarima da se Ukrajina suočava sa „velikim izazovima“ zbog „ruske agresije“ i „korupcije“. Bler, koji je bio britanski premijer od 1997. do 2007. godine, pozvao je ukrajinske lidere da ne slede „sopstvene interese, već vrednosti kao što su sloboda, demokratija i želja da se služi narodu“, prenela je Raša tudej.

Međunarodni odbor savetnika Ukrajine počeo je da radi prošlog meseca. U njemu su bivši predsednik Gruzije Mihail Sakašvili, koji je naimenovan za guvernera regiona Odese na jugu Ukrajine. U Gruziji, Sakašvilija traže zbog krivičnih dela u vezi sa proneverama dok je bio šef države, podseća RT. Čitajte više

Rusija uvodi nove sankcije EU - Ruski ministar ekonomije Aleksej Uljukajev najavio je danas da će Rusija uvesti nove sankcije zemljama Evropske unije (EU) kao kontrameru za produženje sankcije Moskvi na još šest meseci.

Ministar Uljukajev je naveo da će „Moskva najverovatnije da proširi embargo na hranu“, javile su RIA Novosti.

Vlade država članica EU složile su se dan ranije da produže ekonomske sankcije Rusiji do 31. januara naredne godine, a Moskva je juče najavila da će odgovoriti na takvu odluku EU.

Produžetak sankcija za još šest meseci usaglasili su na sastanku u Briselu ambasadori 28 zemalja članica EU, pošto je Evropski parlament prošle nedelje izglasao rezoluciju u kojoj se traži da se Rusiji produže sankcije zbog mešanja u sukob u Ukrajini i pozvao na jedinstvo u suprotstavljanju politici Moskve.

Posle toga se oglasio portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov koji je poručio da će Rusija odgovoriti principom reciprociteta, ako se pritisak zapadnih sankcija na nju pojača.

„Što se tiče sankcija, Rusija je više puta naglasila da se zalaže za princip uzajamnosti i nijedan korak u sankcijama neće ostati bez odgovora“, rekao je Peskov.

Ukrajinski nacionalista: Logore u Donbas, a gradove bombardovati - Lider ukrajinske nacionalističke stranke Ukrajinsko bratstvo Dmitrij Korčinski založio se da u Donbasu bude primenjen američki metod iz Drugog svetskog rata — bombardovati stambena područja i otvoriti koncentracione logore za stanovnike Donjece i Luganske Republike.

„Tokom Drugog svetskog rata SAD su sačuvale sve demokratske institucije. Ipak, nekoliko miliona američkih građana je deportovano u posebne logore“, rekao je Korčinski tokom gostovanja na ukrajinskom TV kanalu 112.

„U pitanju su bili građani Sjedinjenih Država japanskog porekla“, precizirao je on. „Oni su bili potencijalna opasnost.“ Čitajte više

Produžavanje sankcija Rusiji mazohizam Evrope - Poslovnom sektoru Evrope potrebno je prekidanje sankcija, ali evropske vlasti ne mogu da se suprotstave političkom pritisku koji dolazi preko okeana, izjavio je predsednik Ruskih železnica Vladimir Jakunjin, a odluku Evrope da produži ekonomske sankcije Rusiji okarakterisao je kao — mazohizam.

„Ja sam i ranije govorio, a sada mogu da ponovim: to što radi Evropa jeste mazohizmom. Njenom poslovnom društvu potrebno je da sankcije budu prekinute, ali oni ne mogu da se suprotstave političkom pritisku koji dolazi preko okeana“, rekao je predsednik „Ruskih železnica“.

Jakunjin je naveo podatak da je prošle godine pad robne razmene Evrope i Rusije bio 20 odsto, a za pet meseci ove godine premašio je 30 odsto. „Pritom, robna razmena s Amerikancima porasla je za 10 odsto prošle godine“, naglasio je šef Ruske železnice.

Prvi čovek „Ruskih železnica“ nalazi se na crnoj listi SAD i Australije.

Lavrov: Ne razmišljamo o sankcijama - Rusija ne smatra pitanje sankcija svojom temom. Ona se usredsredila na to da efikasno živi u tim uslovima, rekao je novinarima šef ruske diplomatije Sergej Lavrov, odgovarajući na pitanje o mogućoj reakciji u slučaju produžetka antiruskih sankcija.

„To je pitanje za one koji su ih uvodili. Mi smo se usredsredili na to da efikasno radimo i živimo u takvim uslovima“, rekao je šef ruske diplomatije.

Odgovarajući na pitanje o mogućnosti obnove rada rusko-američke komisije, Lavrov je rekao: „Odgovor je isti kao i za sankcije“.

„Nismo je mi zatvarali i nije naše da je otvaramo“, izjavio je ministar.

Rusko-američka predsednička komisija osnovana je 2009. godine. U njenom sastavu se nalazi 21 radna grupa. Komisija je prošle godine obustavila rad na inicijativu SAD.

EU za produžetak sankcija Rusiji do 2016. - Komitet stalnih predstavnika zemalja-članica EU odobrio je nastavak ekonomskih sankcija Rusiji na šest meseci do kraja januara 2016. godine, prenosi Rojters, pozivajući se na izvore.

Komitet stalnih predstavnika zemalja-članica EU u sredu je razgovarao o nastavku ekonomskih sankcija protiv Rusije i Krima.

Za nastavak sankcija EU potrebno je sastaviti zakon koji će zvanično odrediti novi rok.

Osim principijalne odluke o nastavku sankcija, EU takođe predstoji da odredi kada će mere biti produžene. Konačna odluka o nastavku sankcija će doneti Savet ministara zemalja-članica EU.

Ministarstvo finansija Ruske Federacije uračunalo je u svoje prognoze produžetak sankcija Zapada protiv Rusije, saopštio je ruski ministar finansija Anton Siluanov.

Rusija pretnja NATO-u na istoku, a ID na jugu - Državni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg i glavni komandant snaga Alijanse u Evropi Filip Bridlav u svom članku u „Vol strit džurnalu“ uvrstili su Rusiju i Islamsku državu u pretnje kojima Alijansa treba da se suprotstavi.

„Južno od nas ID i druge grupe ekstremista seju haos i podstiču svoje pristalice na izvršenje terorističkih akata od Pariza do Teksasa. Na istoku Rusija nameće svoju volju susedima, ignorišući njihov suverenitet“, pišu oni.

Po njihovom mišljenju, ove pretnje opravdavaju mnogobrojne vojne vežbe Alijanse u Evropi, pošto je svetskom poretku koji je zasnovan na „slobodi i demokratiji“ nakon hladnog rata bačena rukavica.

Prema rečima  Stoltenberga i Bridlava, u ovoj „zemlji se brzo stvara situacija“ na koju NATO treba da bude spreman „da brzo donese i pretvori u život svoje odluke“ i da se „zaštiti od realnih pretnji“. Pritom, oni se nadaju da dan kada će Alijansa morati da se suoči sa takvom pretnjom „nikada neće doći“.

Oni su saopštili da će se brojnost Snaga za brzo reagovanje NATO-a u Evropi u narednim mesecima uvećati dva puta i da će dostići 30 hiljada vojnika. NATO će stvoriti mrežu „manjih centara“ za trupe u Estoniji, Letoniji, Litvaniji, Poljskoj, Rumuniji i Bugarskoj.

Rusija ne želi trku u naoružanju sa SAD - Rusija ne želi da uđe u skupu novu trku u naoružanju sa SAD, izjavio je savetnik ruskog predsednika za pitanja spoljne politike Jurij Ušakov, nakon što je Vladimir Putin najavio planove za razvoj nuklearnih snaga.

„Protivimo se svakom obliku trke u naoružanju jer bi to oslabilo naše ekonomske kapacitete. U principu, mi smo protiv toga“, istakao je Ušakov na konferenciji za novinare.

„Rusija pokušava da na neki način obezbedi odgovor na moguće pretnje. Ništa više od toga“, rekao je on.

Ušakov nije želeo da odgovori na pitanje o mogućnosti direktnog vojnog sukoba Rusije i Zapada, prenela je agencija AFP.

Peskov: NATO ugrožava granice Rusije - Rusija ne može a da ne bude zabrinuta akcijama NATO-a koje su usmerene na promenu strateške ravnoteže snaga, dok Moskva u vojnoj sferi ne preduzima nikakve korake koji bi mogle da izazovu zabrinutost u sferi bezbednosti, izjavio je u sredu pres-sekretar predsednika Rusije Dmitrij Peskov.

„Ograničavajući efekat nuklearnog oružja teško da neko može da ospori. Predsednik je juče veoma detaljno objasnio da se ne približava Rusija nečijim granicama, već da se upravo vojna infrastruktura NATO-a približava granicama Rusije. Preduzimaju se akcije čiji je cilj promena strateške ravnoteže sila. Naravno, to ne može a da ne izazove zabrinutost Rusije“, rekao je Peskov novinarima.

On je dodao da je „sve to prinudilo Rusiju da preduzme mere za obezbeđivanje svojih interesa i svoje bezbednosti, kao i ravnopravnosti“.

„Iz reči predsednika proizilazi da u tome nema nikakvih akcija koji mogu i treba da izazovu nečiju zabrinutost“, rekao je Peskov.

Rusija: Nadamo se odgovornosti Ukrajine u Savetu bezbednosti - Ruski ambasador u Ujedinjenim nacijama Vitalij Čurkin izjavio je da se Moskva nada da će Kijev svoj izbor za privremenu članicu Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija od 2016. do 2017. godine iskoristiti na odgovoran način.

Savet bezbednosti UN sastoji se od pet stalnih i 10 nestalnih članica koje Generalna skupština bira s mandatom na dve godine.

„Nećemo da pravimo nikakve prepreke. Nadamo se da će Ukrajina da preuzme svoju ulogu u Savetu bezbednosti sa punom odgovornošću“, rekao je Čurkin za RIA Novosti.

On je napomenuo da bi izbor Ukrajine za nestalnu članicu Saveta bezbednosti značio „trijumf ukrajinske diplomatije“ i uspeh sadašnje vlade kod Vašingtona, koji joj je u tom izboru pomogao.




Video vesti za 18.06.




Borbe u Peskiju - kijevske snage

Noćne borbe kod Donjecka

Borbe u Širokinu - kijevske snage

Borbe kod Donjecka - kijevske snage

Basurin o situaciji na frontu

Borbe kod Marinke - odbijanje napada kijevskih snaga
Ukrajina - iz minuta u minut -

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima