Crna Gora u NATO-u - jeftina prodaja istorije

Crna Gora bi mogla da se pridruži NATO-u do kraja godine, jer je idealan kandidat, piše „Komersant“ pozivajući se na izvor u sedištu Alijanse. Vojni analitičari su saglasni u ocenama da, ako se to i dogodi, NATO neće dobiti ništa, a da će Crna Gora samo izgubiti dobre odnose sa Moskvom.

„Komersant“ prenosi da je Crna Gora jedina zemlja koja nije članica NATO-a na Jadranu, a da bi joj članstvo bio jedini način da osigura bezbednost.

Vojni analitičar Miroslav Lazanski za Sputnjik, međutim, kaže da je strateški članstvo Crne Gore u NATO-u smešno, jer nema šta da ponudi Alijansi.

„Šta da kažem o državi koja pod oružjem ima 300 vojnika? Ako ćemo ozbiljno, onda je to najveća izdaja, najveći istorijski poraz Crne Gore, jer su izdali svoju istoriju, vrlo jeftino su je prodali“, izjavio je Lazanjski.

Šta može realno da ponudi

Boka Kotorska, objašnjava Lazanski, kao zaliv je preuzak za bilo kakvo baziranje ratnih brodova, a osim toga, oni imaju italijanske i albanske baze. Ostaje samo luka Bar, koja je prevashodno trgovačka, međunarodna, u kojoj niko ne može da „sakriva“ brodove.

„Vojni kapaciteti Crne Gore su minimalni da bi pomogli Alijansi. Aerodromi Tivat i Podgorica su međunarodni, te se isključuje vojna primena, akvatorija je mala, a vojna industrija je u embrionalnom statusu. Zbog svega toga priča i nije ozbiljna. S druge strane, ulazak Crne Gore u NATO promeniće odnos Moskve prema Podgorici. Postavljaju se pitanja ruskog kapitala koji je uložen u crnogorsku privredu, kao i nekretnina koje Rusi imaju u Crnoj Gori. Nisam uveren da se bilo ko u Moskvi duboko potresao zbog ove vesti, na šteti je samo Crna Gora, posebno imajući u vidu koliko su Rusi pomagali tu malu balkansku državu“, objašnjava Lazanski.

Sergej Jermakov, zamenik direktora Tavrijskog informativno- analitičkog centra Ruskog instituta strateških studija smatra da Crna Gora želi u NATO kako bi se zaštitila od jačanja radikalnog islamizma.

„No, samo stupanje u NATO neće automatski smanjiti broj opasnosti. Za Crnu Goru je stupanje u NATO više nekakav simbolični korak, nešto poput ulaska u ’civilizovani evro-transatlantski klub‘. To je ta formula kada je stupanje u NATO, zapravo korak bliže ka EU. A ovo je po sebi velika želja Crne Gore, jer ona grca u brojnim ekonomskim problemima. Naivno, bez obzira na očigledan primer Grčke, Crna Gora misli da će svoje ekonomske probleme rešiti stupanjem u EU“, dodaje Lazanski.

Šta očekivati od članstva

Sličnog mišljenja je i Georgij Fjodorov, predsednik Centra za društvene i političke studije, član Građanske komore Ruske Federacije.

„Od eventualnog pridruživanja Crne Gore NATO-u ne očekujem ništa pozitivno. Vlasti u Podgorici će, naravno, ubeđivati Moskvu da to neće uticati na odnose dveju država, ali pogoršanje odnosa je neizbežno. U Moskvi su svesni činjenice da NATO nije udruženje filatelista, nego vojni blok koji smatra Rusiju strateškim neprijateljem. Učlanjivanje Crne Gore u NATO bi moglo da utiče i na situaciju u Srbiji i da oslabi uticaj Rusije na Balkanu“, kaže Fjodorov.

„Komersant“ podseća da je Crna Gora očekivala poziv da se pridruži Alijansi tokom samita NATO-a u Kardifu, u septembru prošle godine, ali je odlučeno da se to pitanje reši na sastanku ministara inostranih poslova NATO-a decembra ove godine.