Podrška generalu Mladiću

Članice Udruženja žena žrtava rata Republike Srpske danas su u Haškom tribunalu prisustvovale suđenju nekadašnjem komandantu Glavnog štaba Vojske Republike Srpske generalu Ratku Mladiću i time pružile podršku svim Srbima koji su se, često neosnovano, našli pred ovim sudom.

Predsednik Udruženja Božica Živković-Rajilić rekla je Srni da je cilj posete 25 članica ovog udruženja Hagu izražavanje protesta zbog selektivnog pristupa pravdi u Haškom tribunalu i apelovanje da međunarodna javnost prihvati istinu o stradanju svih naroda u ratu u BiH.

"Udruženje žena žrtava rata Repoublike Srpske javno postavlja pitanje Haškom tribunalu - šta se dešavalo sa Srpkinjama u ratu u BiH i zašto to niko, nikad i nigde u Evropi nije pominjao", naglasila je Rajilićeva.

Ona je rekla da većina međunarodnih izveštaja iz vremena rata i danas, 20 godina posle, pominje Srbe kao "krivce za rat", a Srpkinje samo kao majke, sestre i supruge tih "monstruma" "s namerom da se kolektivno okrivi jedan narod - srbski, a Republika Srbska izgubi smisao za postojanje".

Rajilićeva je podsetila da je u BiH nekoliko hiljada žena srpske nacionalnosti tokom rata u muslimanskim i hrvatskim zatvorima bilo izloženo stravičnom mučenju, silovanjima, te neviđenim vrstama psiho-fizičke torture.

Prema njenim rečima, Udruženje skreće pažnju domaćoj i međunarodnoj javnosti da ništa ne vrede njihove konvencije, pravila, potpisivanje protokola i rezolucija, kao ni pokušaji da pokažu svoju navodnu opredijeljenost za mir, suživot, pravdu i toleranciju, za istinu, ako žrtve nisu dobile satisfakciju i obeštećenje

- Mi smo žrtve, a našu nesreću niko ne priznaje - istakla je ona, navodeći da je za žene žrtve rata iz Republike Srpske posebno razočaravajuće to što su na ulazu u Haški tribunal videle plakat na kojem su istaknute žrtve Srebrenice, a srbskih žrtava nigde nema.

- Pitam celokupnu javnost, sve nadležne, bilo koga na svetu da mi odgovori gde ima mjesto na kojem Srbin nije bio prva žrtva kada je počinjao rat u BiH, počev od Prijedora, Sarajeva, Podrinja, Tuzlanske kolone, a da ne pominjem Posavinu koja je pre izbijanja rata u BiH bila pregažena od hrvatske vojske - upitala je Rajilićeva.

Ona je istakla da je Haški tribunal "sud nepravde, neistine, sud u kojem vlada satana".

- Haški tribunal nije doprinio ni pravdi ni pomirenju, već je stvorio još veći jaz i stvara još veću tugu među srbskim žrtvama kada vidimo kako se odnose prema našim ljudima, dok zločinaca nad Srbima u Hagu nema ni u prolazu - zaključila je Rajilićeva.

Ona je rekla da su članice ovog udruženja danas prisustvovale suđenju generalu Mladića, da su mu dale znak ko su, odakle dolaze i da ih je prepoznao.

- Da ima pravde, ovde bi danas bilo pola Sarajeva, a ne samo Ratko Mladić. Veoma smo tužne i razočarane kada smo danas u sudnici slušale kako jedna nazovi doktorka-ekspert svedoči o Tomašici bez bilo kakvih podataka - rekla je Rajilićeva.

Ona je dodala da su današnjim prisustvom na suđenju nekadašnjem komandantu Glavnog štaba Vojske Republike Srpske generalu Ratku Mladiću, članice ovog udruženja pružile podršku svim Srbima koji su se, često neosnovano, našli pred ovim sudom.

"Mi smo žrtve, a našu nesreću niko ne priznaje. Našu muku osim pred domaćim, iznosili smo i pred međunarodnim zvaničnicima. Razgovarali smo sa predsjednikom Haškog tribunala Teodorom Meronom i u više navrata sa glavnim haškim tužiocem Seržom Bramercom i njima je poznato da počinici stravičnih zločina nad nama nisu optuženi u Hagu ni pred domaćim sudovima", istakla je predsednik Udruženja žena žrtava rata Republike Srpske.



Rajilićeva je naglasila da su Srpkinje koje su preživele strašna mučenja za vreme rata osetile i zlu nameru međunarodnih humanitaraca koji su subjektivno i selektivno prikazivali stradanje civila, žena i dece u ratu u BiH, kao što su glumica Andželina Džoli, visoki činovnici britanske Ambasade Džo Lomas i Džon O`Šonesi, te Balkanska istraživačka mreža /Birn/ u filmu "Nečujni krik".

"Svi oni su znali za istinu sa srpske strane, ali nikad ništa nisu učinili da se i ovim žrtvama pomogne i život olakša. Da li je pravda dostupna svima ili samo nekima? Imamo li mi pravo na pravdu, priznanje i obeštećenje? Ili nemamo", upitala je Rajilićeva.