Najbolje od novog, najbolje od starog

Emeli Sande očara svojim glasom (Foto „Egzit tim”)

Najbolja ocena ovogodišnjeg „Egzita” bila bi najbolje od novog i najbolje od starog. Od starog – „Motorhed” koji sviraju istim žarom kao i pre četiri decenije kada su počinjali kao grupa predvođena Lemijem Kilmajsterom, preko čuvenog britanskog elektrosastava „Fejtles”, koji se rastura i ponovo okuplja već 20 godina, a čiji se hitovi „Insomnia” i „God Is a DJ” još smatraju plesnim himnama ili Manu Čao koji i dalje izvodi hitove svog nekadašnjeg benda „Mano negra”, pre svih pesmu „Mala Vida”.

Ali dovesti u Srbiju Džona Njumena, jednog od najslušanijih britanskih pevača proteklih godinu dana, Toma Odela, Emeli Sande, koja je priredila izuzetan koncert ispunjen hitovima i fantastičnim glasom, kao i bend „Klir bandit” koji je osvojio „Gremi” nagradu za najbolju dens kompoziciju prošle godine ili jednog od trenutno najpopularnijih di-džejeva Hardvela koji je napunio „Dens arenu”, jeste za pohvalu.

Pevačica benda „Klin bandit” (Foto „Egzit tim”)

Za pohvalu je i što je „Dens arena” vraćena na mesto koje zaslužuje – drugo po važnosti, tik iza Glavne bine, a ne kao prethodne dve-tri godine da je bilo važnije koji di-džej nastupa u zoru u čuvenoj rupi Petrovaradina nego ko je glavni izvođač te večeri.

Ipak, treba voditi računa o domaćoj muzici i izvođačima koji moraju da se čuje u buci na Petrovaradinu. „Partibrejkersi”, „Artan lili” (makar samo zbog hita „Ako stanemo tu”) ili Marčelo apsolutno zaslužuju svoje mesto na „Egzitu”, ali gde je „S. A. R. S.”? Autori hitova „Buđav lebac”, „To rade” ili „Lutka” zaslužuju svojih 60 minuta na „Fjužn” bini.

Jer kako kaže pesma sigurno nenamerno izostavljenog domaćeg benda – „Može i drugačije”.