Duga ruka kroji usud

Sva (i)storija Obrenovića vrvi od javnosti slabo ili nimalo poznatih ironija sudbine, čudnih zamešateljstava, ličnih tajni koje su sledom povesti neumitno postajale državne, najcrnjih predskazanja koja su im se obistinila, čak i tačnih upozorenja o skorim ubistvima. Tu povesnicu i usud "krojila" je, ispisala duga ruka "više sile", tajnih društava... I - Obrenovići sami!

"Šta je istorija, nego priča koja je opstala"?! Izreka Napoleona Bonaparte vredi i za zaokrete zvanične istorije od istine o Obrenovićima, nakon svrgavanja te dinastije Majskim prevratom 1903. i tada početog "pogroma" nad pisanom ostavštinom o njoj, nastavljenog u komunizmu. Originalnu istoriju o njima sadrže još neobjavljeni ili manje znani arhivski akti i vrlo retke knjige, srećom preostale od 1903. nadalje, manje u Srbiji, više u inostranstvu.

Smrt vojvode Milana jedna je od tih prvih sudbinskih kontroverzi. On, iz Brusnice, kolevke Obrenovića kod današnjeg Gornjeg Milanovca, jedan od četiri pismena člana Sovjeta u početku Prvog srbskog ustanka, Karađorđevog, imao je velike posede i u Hereštiju, u Rumuniji. Milanova iznenadna smrt 16. decembra 1810. u srbskoj deputatskoj ustaničkoj misiji u Bukureštu, pod izuzetno sumnjivim okolnostima, ni do danas potpuno razjašnjena.

- Trovanje vojvode Milana naredio je Karađorđe, a izvršio Lazar Vojnović! - precizno je objavio Vuk Stefanović Karadžić u knjizi "Istorijski spisi". Od 1903. nadalje dvorski, pa istoričari udvorice Josipa Broza Tita, objaviće "nalaze" da je Milan "umro od tuberkuloze", neki čak od "teškog stadijuma sifilisa"... Milanov imetak preuzima polubrat Miloš, kasniji knjaz, koji 1817. naređuje odsecanje glave Karađorđa. Da li i zbog krvne osvete, ne samo kao političku žrtvu?

U žižu kobnih političkih spletki knez Mihailo dospeva i zato, što ih je - sam podstrekivao! Svedoči to zbirka spisa advokata Stevana Malenovića "Knjaz Miloš o duševnim osobinama Knjaza Mijaila i proricanje tragične smrti ovoga". Nažalost, javnosti teško dostupna.

"Po povratku Knjaza Miloša i Knjaza Mijaila u Srbiju 1859-e godine, Knjaza Mijaila obuzme želja da zameni oca na knjaževskom prestolu, a to je bila intriga Kajmakamovaca, kako on treba zbog starosti i slabosti (Knjaz Miloš je patio je od srčane bolesti) da se odmori. Ovaj jad je Knjaz Mijailo neprestano podsticao, i Knjaz Miloš je dugo vreme o tome prećutkivao, a znao je da se sve to radi po želji Mijailovoj. Najposle kada je Knjaz Mijailo video da Knjaz Miloš ne misli ustupiti mu vladu, onda se ugodi da doktor Beloni, dvorski i vojni lekar, savetuje Knjazu Milošu, da ode u Aleksinačku banju", doslovno stoji u Malenovićevim spisima.

Čuveni lekar Spiridon Eftimijadis tada izjavljuje:

- Ko je kazao da knjaz Miloš ide u banju, taj želi da on umre, jer bolest njegova ne može da podnese takvo kupanje!

Knjaz Miloš je za nekoliko dana iz banje vraćen polumrtav, a umire u Topčideru na Krstovdan 1860. Žalio je smrt sina kneza Milana, koji je vladao Srbijom samo 26 dana i umro. Po Milošu, Milan bi, da je živ, bio bolji suveren nego Mihailo. Osim Miloševih aluzija na pogubnost Mihailove ljubavne veze sa rođakom Katarinom Konstantinović, koju je hteo da oženi po raskidu braka sa kneginjom Julijom Hunjadi, obistinilo mu se i predviđanje crne Mihailove sudbine. Za detaljnu pripremu ubistva kneza Mihaila pouzdano se znalo još tri godine uoči atentata! Svedoči to korespondencija prote V. Milića i Malenovića, te Malenovića sa - Pajom Radovanovićem, koji je 1865. pripremio taj atentat! U najkritičnijim momentima za svoj život i vladavinu, Mihailo odbija pomoć iskusnog oca, koji ga iz Hereštija, Beča i Galicije upozorava na katastrofalan uticaj intriganata, zbog kojih Mihailo menja Miloševu politiku i s novim kursom ide u smrt.

 

Ostatak izvornog Takovskog grma

Kralj Aleksandar Obrenović, diletantski i naivno, ignoriše strogo poverljiva tačna upozorenja da se sprema ubistvo njega i kraljice Drage, zamena dinastije na srbskom tronu Karađorđevićima, što se desilo 29. maja 1903. Kruna tih upozorenja je depeša otpravnika poslova Kraljevine Srbije u Londonu Čedomilja Mijatovića, koju Aleksandru šalje 15 dana pre kraljeubistva - sa detaljima pripremljenog atentata (!) o kojem je Mijatović obavešten iz masonskih britanskih krugova. Da ironija bude veća: nekoliko sati uoči atentata, jedan Apisov zaverenik se predomisli, pokaje, lično kralju Aleksandru piše upozoravajuće pismo i šalje po Boži Maršićaninu, upravniku Beograda. I u tom pismu su bili navedeni detalji zavere! Uzalud. Pismo završava u rukavu Maršićanina, a nakon ubistva kralja i kraljice pronađeno je - neotvoreno...!

DVOR GNEZDO OBRTA

NOVI dvor, u kom je 1903. masakriran kraljevski par, bio je višedecenijsko gnezdo političkih obrta u Srbiji. Od bogataša Stojana Simića 1842. ga je kupio knez Aleksandar Karađorđević. Zamešateljstvo sudbine: prvi zvanični gost u njemu bio je princ Rudolf, sin prestolonaslednika austrougarskog cara Franca Jozefa II, drugar kralja Milana Obrenovića! Rudolf i njegova ljubavnica, češka baronesa Marija Večera, 30. januara 1889. ginu u habzburškom dvorcu Majerling u Austriji. U misteriji tobožnjeg samoubistva, u aferi "Majerling" nikad rasvetljenoj. Rudolf je bio protiv saveza Austrougarske sa Nemačkom! Njegovom smrću, prestolonaslednik postaje nadvojvoda Franc Ferdinand, ubijen u Sarajevskom atentatu 1914. a žrtvovan od vlada u Beču, Berlinu i Rotšildovih banaka, finansijera Habzburga. Gle još ironije: upravo Ferdinand je, gotovo prvi, čestitao Aleksandru i Dragi na veridbi...

PRELOMNI 29. MAJ

SUDBINSKI, Obrenoviće je najmanje triput pratio datum 29. maj! Prvo 1815, kad su ustanici pod Miloševim vođstvom porazili elitni turski garnizon, uzdrmali Balkan, odbrambenu moć turske imperije, izazvali trajnu pažnju i (kontra)interese Evrope prema srbskom oslobođenju i nacionalnom pitanju. Zatim, ubistvom kneza Mihaila 1868. pa Majskim prevratom 1903.

Milorad Bošnjak,