"Njegoševa slika je ikona " intervju sa akademikom Matijom Bećkovićem

“Njegoševa slika je ikona " intervju sa akademikom Matijom Bećkovićem

         NJEGOŠEVA SLIKA JE IKONA

Akademik Matija Bećković u  intervju objavljenom  u "Građaninu" 1997 . godine

Akademik Matija Bećković  foto : Slavica Jovanović

O Matiji Bećkoviću ne treba posebno govoriti , jer se uglavnom sve zna . Ipak, podsetimo se nekih bitnijih podataka o ovom uvek aktuelnom pesniku . Matija Bećković rođen je u Senti 1939. godine. Navešćemo samo neke naslove njegovih knjiga : " Vera Pavladoljska " , " Metak lutalica" , "Tako je govorio Matija" , "Reče mi jedan čoek " , "Međa Vuka manitoga" , "Kuku i lele " ..... "Ćeraćemo se još" .... Često je nagrađivan. Pesnik koji se ne umara, čest je gost pesničkih susretanja ali u poslednje vreme retko daje intervjue. Povod za razgovor je i nova knjiga " Hleba i jezika" , o Njegoševoj nagradi i "buci i besu "  koji je njegova kandidatura izazvala nije želeo da priča .

-Dobitnik ste mnogobrojnih književnih nagrada "Milan Rakić" , "Oktobarske nagrade" , " Sedmi juli" . Nedavno ste dobili i nagradu " Odzivi Filipu Višnjiću " , zatim "Dučićevu" .... Interesuje me Vaše mišljenje o nagradama , da li one mogu da posluže kao stimulans i da li postoji neka nagrada koju ste priželjkivali, a niste dobili ?

- Obično se govori i misli da nagrada ima mnogo, ali ja mislim drukčije , ne može biti mnogo nagrada, može samo da bude malo onih koji te nagrade zaslužuju . Broj nagrada samo govori koliko mi imamo značajnih  ljudi čija bi imena i čije bi delo valjalo sačuvati i negovati . Nagrade se ustanovljavaju zbog zbog onih čije ime nose . Poslednjih godina je svako ko je hteo da se oduži nekom važnijem imenu osnovao njegovu nagradu. Bilo bi dobro da oni koji te nagrade  dodeljuju vode računa da ih ponesu oni koji su dostojni imena tih nagrada. , ali kao što znate to nije uvek slučaj . Ako bismo ovu misao doveli do kraja možemo reći i da su često kriteriji takvi da bi neku nagradu najteže dobio onaj čije ime ta nagrada nosi , da je u konkurenciji .

Akademik Matija Bećković i Slavica Jovanović

- S obzirom da ne želite da komentarišete ništa unapred u vezi s Njegoševom nagradom , recite nam šta mislite o takvom geniju kao što je Njegoš ?

-Nije proglašen za sveca , ali je postao jedna od najvećih svetinja srbskog naroda . Nema kuće u kojoj nema njegove slike, a ta slika je u stvari ikona .

Vi ste dobitnik " Dučićeve nagrade" . Međutim , Vašu ste nagradu zapravo poklonili za osnivanje Fonda za prenošenje Dučićevog tela . Kako ste se odlučili na takav gest ?

- Dučić je ostavio amanet da se sahrani u svom rodnom gradu i zato je pored amaneta ostavio i novac . Za pola veka amanet nije ispoštovan  a novac je potrošen. To je bio jedan od razloga da deo Dučićeve nagrade prilozim u taj fond za prenos njegovih posmrtnih ostataka u Trebinje .

Objavili ste  mnogo knjiga, koja Vam je najdraža ?

- Svaka nova , kao kad se deca rađaju . Uvek je najdraže ono tek rođeno .

Upravo se u izdanju BIGZ-a , pojavila Vaša  nova knjiga "Hleba u jezika" . Recite nam nešto više o njoj .

- To je tridesetak pesama i poema koje se mogu čitati i odvojeno i kao celina . U našem narodu na pitanje šta da jedem odgovor je : hleba i jezika . A znamo da postoji i zemaljski i nebeski hleb i svakodnevni i duhovni jezik . Ne zna se koja je strana dublja i nesagledivija kod oba ova pojma .

Akademik Matija Bećković i Slavica Jovanović  Bijelo Polje 1997 . godine

-Živimo u vreme kada se mnogo polemiše o politici, neke Vaše kolege su postale aktivne u političari . Šta mislite o tome ?

-  Politika nam određuje  život . Ona je najčešća tema među ljudima  i ono što se u drugim narodima davno dogodilo i rešilo ovde nije , zato se tamo ne bave politikom , a mi smo na neki način na to prinuđeni, radi svoga sopstvenog opstanka . Razume se da su umetnost i politika dva sveta , da se umetnici ne razumeju u politiku i da se ne mogu mešati umetnički kriteriji i medija . Umetnici su obično loši političari  , zato što su malo praktični i koristoljubivi . A politika je prosto profesija ljudi koji i kad govore gluposti , znaju zašto ih govore i nikad nisu na gubitku . A umetnik je uvek na gubitku kada se bavi politikom, bez obzira da li je uspešan ili ne .

- Smatrate li da ste napisali svoju najbolju knjigu , ili ćete tek da je napišete ?

-Ne znam... Dok ječovek živ , ima iluziju da će napisati nešto još bolje , da ne bi izgubio razlog svog postojanja . Kada se život završi, onda se ispostavi da je ono što je najbolje napisano , napisano davno i da je sve kasnije samo bila inercija , da bi čovek postojao.

Da li ćete se uskoro pojaviti na nekoj književnoj priredbi , recimo Beogradskom susretu pisaca ?

Matija Bećković  i Slavica Jovanović  1996 . godine  

-Trebalo bi . Sad je vreme knjiga , tu je Sajam .... Sigurno .

- Kako bi glasila Vaša poruka mladim piscima ?

I kad  vam se čini da nema nikakve nade i da niko ne razume ono što govorite i pišete , znajte da je to bio slučaj sa svim velikim piscima ..

Razgovarala  : Slavica Jovanović

Intervju objavljen u  "Građaninu"  6. oktobra 1997. godine