Republika Srbska uz podršku Rusije traži vraćanje svojih nadležnosti

SAD su i zvanično potvrdile da im je cilj rušenje Republike Srpske. Po rečima ambasadora SAD u Sarajevu Morin Elizabet Kormak, Dejtonski sporazum i ne treba da postoji, već da je potrebna efikasna i funkcionalna BiH, a efikasna i funkcionalna BiH po više puta iskazanom stavu američkih diplomata je unitarna BiH bez Republike Srpske.

Republika Srbska je planirala raspisivanje referenduma o vraćanju otetith nadležnosti od strane visokih predstavnika, a čiji politički angažman od početka iskazuje političke želje i namere zapadnih zemalja.

Republika Srbska je po prvi put od svog postojanja učinila prvi zvaničan političko-pravni korak za vraćanje svih ovlaštenja i nadležnosti koja su propisana Dejtonskim ugovorom, a koja su u većini slučajeva pod pretnjom sile i prinude ukinuta od strane zapadnih zemalja. Naravno, ne treba zaboraviti i sve domaće političare koji su bili podložni pritiscima te nisu imali hrabrosti da javnosti to i kažu. Ovakvih političara je bilo u svim političkim partijama (ima ih i danas), te se nijedna politička partija ne može pohvaliti da nije doprinela urušavanju Republike Srpske, odnosno ukidanju njenih nadležnosti.

Iz Ministarstva spoljnih poslova Ruske Federacije potvrđeno je više puta da je referendum u Republici Srbskoj legitimno pravo. Pored toga ruski ambasador u Sarajevu Aleksandar Ivancov je takođe nekoliko puta ponovio da je to legitimno pravo Republike Srpske i da je to u skladu sa Dejtonskim mirovnim ugovorom.

Opet, sa druge strane imamo izričito protivljenje EU i SAD. Nedavno je Ruska federacija uložila i veto u SB UN-u na britansku rezoluciju o Srebrenici.

Više o ovim pitanjima razgovarali smo sa vojno-političkim analitičarom, pukovnikom Gostimirom Popovićem

Koliko znači otvorena podrška Ruske Federacije Republici Srbskoj za vraćanje oduzetih nadležnosti u odnosu na pritiske i pretnje sa Zapada, odnosno „evropskih prijatelja“, a kako ih neki domaći političari nazivaju?

- Kada govorimo o odnosima Rusije u regionu, moramo sagledati da je taj odnos uvek bio principijelan, jasan i nikada nije izišao iz okvira međunarodnog prava i dobrih međunarodnih odnosa. Kada je u pitanju Republika Srbska i poslednje aktivnosti, imamo nekoliko momenata. Prvi je, da su odmah, na najavu, ne na odluku, digli dreku iz Sarajeva,  EU i SAD, ističući da je to protivdejtonski i da je to protivustavni čin. Niko još nije rekao koji je to član Ustava prekršen i koji je od dokumenata Dejtonsko-pariskog sporazuma prekršen.

Dakle, po starom dobrom običaju, dižu medijsku dreku i pokušavaju na taj način da uplaše jedan deo u Republici Srbskoj, drugi deo u regionu i treći deo pojedinih članica međunarodnih organizacija i snaga.

Kada govorimo o aktivnostima Rusije, ona je veoma značajna i trenutno jedina, i javno kaže upravo šta se treba reći, a to je da svaki narod ima pravo na izjašnjavanje o svim pitanjima koja su značajna za njegov život. Samim tim i Republika Srbska ima pravo na to, a Rusija to pravo nije osporila nikome, pa ni Republici Srbskoj. Rusija je nedvosmisleno i jasno kazala na svim nivoima, od MSP-a do ambasadora, da Republika Srbska ima pravo na to. Druga veoma principijelna stvar od strane Rusije je to da je saopšteno da Republika Srbska ima veoma pozitivan odnos koji se ogleda u tom da je spremna da razgovara, ali ne pod ultimatumima i ne pod principom podvala. Pre četiri godine, kada je tadašnja visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost bila u Banjaluci, trebao je da počne dijalog o pravosuđu i od njega se je trebala napraviti još jedna institucija koja bi bila na nivou zajedničkih institucija i potpuno van ingerencija Republike Srpske.

Dakle, Rusija radi po jednom poštenom principu, mešunarodnom pravu, principu prava naroda na donošenje odluka iz oblasti koje su značajne, a što ovo itekako jeste. U tome možemo zbilja videti da jedan od ključnih stabilišućih faktora kako u svetu, tako i u regionu jeste Rusija.

Ambasador Aleksandar Ivancov se eksplicitno izjasnio da je to suštinsko pravo Republike Srpske i da je to u skladu sa Dejtonskim mirovnim ugovorom. Suprotno tome, EU i SAD uz političku galamu ističu da RS nema na to pravo. Takođe, sve političke opcije streme ka EU, a u svakom političkom potezu Republike Srpske vidimo prekor EU, pa čak i pretnje. Kako se to može objasniti?

- Moramo reći da je apsolutno jasno da ovde nema ništa protivustavno i protivdejtonski, a da nivou državne zajednice BiH postoje zajedničke institucije. A, ako je nešto zajedničko, Republika Srbska ima puno pravo da govori o onome što nju interesuje. Tu nema nikakve dileme da je to ustavna i politička kategorija, kao i univerzalnog prava jednog naroda.

Međutim, kada govorimo o stanju u Republici Srbskoj i o pojedinim političkim subjektuma, moramo reći da su mnogima od njih, ovi iz zapadnih zemalja, a pogotovo ovi preko okeana-Amerikanci, zavrtali mišiće i neke druge delove tela veoma čvrsto. Oni i sada rade u korist svoje štete. Kada bi ih neko stavio na detektor laži videlo bi se da oni u stvari veoma dobro znaju šta je u interesu Republike Srpske. Jednostavno neki neće, a neki ne smeju da kažu.

Čitav taj odnos pojedinih političkih grupacija na ovome prostoru je vrlo negativan prema sopstvenom narodu, a poltronski prema i EU i SAD, što se kasnije može veoma snažno obiti od glavu. I u narednom periodu imaćemo vrlo intenzivnu priču pojedinih opozicionih predstavnika koje će plasirati neki mediji koji su u službi zapadnih mentora, kako je to neustavno, kako je to nepotrebno. S druge strane, ako  bi neko samo letimično pročitao Ustav video bi da je to potpuno ustavno i legitimno, te da narod ima puno pravo na izjašnjavanje o mnogo manje bitnim stvarima, a ne o ovakvom krupnom pitanju.

Da li je predsednik Republike Srpske možda popustio usled nekog pritiska, ako je i bio sa Zapada, jer se predsednik izjasnio da je spreman na kompromis, a koji se sastoji od četiri zahteva koji ne sadrže definisano referendumsko pitanje. Četiri tačke se više odnose na detalje rada osporenih institucija, a ne o njihovoj legitimnosti, a o čemu bi se i raspisao referendum. U četiri zahteva se ne pominju i zakoni nametnuti od strane visokih predstavnika.

- Predsednik Republike Srpske je pod stravičnim pritiskom i on sada pokušava na svaki način da u tom pritisku opstane. Mnogi nisu zapazili njegove izjave da je spreman da bude i žrtva. Dakle, verovatno je zaprećeno od strane ovih koji prete sa Zapada i koji se ne libe toga. On sada pokušava u svemu tome da nađe neki kompromis i da pokuša da na neki nečin dođe do rešenja. Međutim, prateći poslednje aktivnosti, on jasno i glasno kaže da referendum ostaje, a ako bi čak ovi prihvatili ova četiri uslova ili zahteva koje predsednik postavlja, možda bi to za početak i imalo nekog smisla, da je to ponudio neko pre četiri godine kada je bila prva priča o ovome, odnosno pri dolasku Ketrin Ešton – svi bi prihvatili obje ručke.

Međutim, sada je u pitanju mnogo veći ulog i u pitanju je nešto što znači opstanak naroda na ovom prostoru. I u tom slučaju Predsednik u vrelom političkom letu traži najefikasnije načine kako da u svemu tome pliva. Pogotovo, kada imamo situaciju vrlo složene pravno-političke procedure gde sada, i jedni i drugi, zahtevaju zaštite svojih vitalnih interesa, a tu imaju podršku međunarodnih organizacija i snaga. U skladu s tim sve, to će se pokušati otegnuti. Neki koji su kritikovali da nije dato vreme kada će se održati referendum, jednostavno su pripremljeni da kritikuju znajući da niko i ne može da odredi vreme u ovako fluidnom pravnom-političkim procedurama za koje se i ne zna koliko dugo mogu trajati. Prema tome, bitno je da je odluka doneta, da se ispoštuju svi koraci, a onda će se na kraju definisati i datum i pitanje, jer pitanje treba da definiše Skupština. Zbilja su komplikovane procedure i u tim komplikovanim procedurama biće ogromnih pritisaka, pretnji i iznošenja neistina kako iz krugova Brisela i Vašingtona, tako i domaćih krugova. Nastaće jednostavno more informacija, tačnije dezinformacija, biće vrlo teško naći ono što je pravo. Pokušaće se stvoriti situacija da se od drveća ne vidi šuma.

Moglo bi se reći da je ovo prvi stvarni pokušaj vraćanja nadležnosti Republike Srpske. Da li ovaj proces treba izgurati do kraja, a samim tim odupreti se pritisku Zapada, ali sve u skladu sa Dejtonskim mirovnim ugovorom?

Paralelno sa ovim sada, bilo je verbalnih pokušaja vraćanja nadležnosti. Međutim, ovo je prvi praktični pokušaj vraćanja nadležnosti koji je dobio svoju pravno-političku formu. Mislim da bi trebalo u narednom periodu pokrenuti i nekoliko drugih pitanja vraćanja nadležnosti. Tako bi paralelno išlo više pitanja i na taj način bi se mogli eliminisati ovi negativni uticaji. Ako pogledamo u Ustav, u njemu je samo deset zajedničkih institucija, a sada ih ima nekoliko desetina, ako ne i stotinu. Bitno ih je svesti na tih deset ili bar dvadeset, pa kasnije dalje. Ovo je prvi korak, a svaki dugačak put počinje prvim korakom. Važno je da se ne stane sa prvim korakom. Treba da bude i drugi, treći, peti i stoti, te na taj način doći do onoga, da se vrati ono što je jednom vrlo neprimerenom silom oteto.