Kako je Josif Džugašvili podučavao Sergeja Ejzenštajna

Kremlj je u januaru 1945.  g.  predložio poznatom sovjetskom reditelju svetskog ugleda  Sergeju Ejzenštajnu (Sergeй  Эйzenšteйn)  da snimi film o Ivanu Groznom i to tako što bi u njemu opevao zasuge pred ruskom otadžebinom  ovog surovog tiranina  i samodršca.

Jednog momnenta režiser „Oklopnjače Potemkin“ je shavtio da se neće ukolpiti    u vremenske  norme  filma,   pa ga je razbio  na tri  dela,  ali je uspeo  da snimi samo dva dela,   završni deo je ostao u scenariju,   pripremnim beleškoama,   crtežima kadrova,   i nekoliko fragmenata zabeleženih  kamerom,   probnih snimaka.

Prvi deo filma „Ivan Grozni“ ovenčan Staljinovom nagradom

Prvi deo filma pojavio se u bioskopima  1945. g,   dobio je najviše ocene od strane sovjetske vlasti i ovenčan u to vreme najvišim zvaničnim priznanjem,   Staljinovom nagradom.

Drugi deo filma: surovi prikaz još surovijih oblika despotizma i državnog terora

Drugi deo filma „Ivan Grozni“  počinje kao nastavak prvog u kome je opevano jednovlašće u istorijskom periodu razvoja ruske države 1560-1569:  stvaranje oprečine,   gušenje bojarske opozicije,  razdori i zločini.  U oštrom kontrastu sa prvim delom,    drugi deo filma je surovi prikaz još surovijih oblika despotizma i državnog terora.

Na popravnom iz nacionalne istorije,   filmske režije i glume

Staljin je drugi deo „Ivana Groznog“ dočekao na nož

Josif Visarionovič je čvrsto verovao da misao o neumitnosti  plaćanja za izvojevanu pobedu u borbi za vlast ne  može biti tema  u sovjetksom filmnu kraja četrdesetih godina. Stoga je pozvao Sergeja Ejzenštajna (1896 -1948) i protagonostu naslovne uloge u oba dela filma,  proslavjenog glumca Nikolaja Čerkasova (1903-1966)  da polažu popravni ispit iz dva predmeta:  ruske i istorije i filmske režije i glume.  Pored njega  kao predsednika,   u Komnisiji za porvani ispit su bili njegovi obe „ruke” iz Politbiroa: leva,  Ždanov (ideolog  Andrej Aleksandrovič,  1896-1948) i desna,   Molotov (Vjačeslav Mihajlovič,  1890-1986).  
 
Beleške iz „Zapisnika sa polaganja popravnog ispita“  sredio je  na osnovu kazivanja,  „kandidata“  - Ejzenštajna i Čerkasova,  novinar i publicista Boris Nikoljevič Agapov(1899-1873)  i odnedavno  su dostupne javnosti i mi ih prenosimo kako su objavjene u ruskim medijima.

Prolog:

„Mi (S. M.  Ejzenštajn i N. K. Čerkasov) pozvani smo da dođemo u Kremlj u 11 sati.  U 10 sati i  50 minuta ušli smo u prijemnu kancelariju. Tačnou 11 sati izašao je Poskrebišev (dugogodišnji Staljinov lični sekeretar,   prim. prev. ) i odveo nas u kabinet. U dubini kabineta – Staljin,   Molotv,   Ždanov.

Ulazimo,   pozdravljamo se,   sedamo za sto.

Staljin: Vi ste mi  pisali pismo. Zakasnio sam malo sa odgvorom.  Susrećeno se za zakašnjenjem. Mislio sam da odgovorim pismeno,  ali sam  mislio da bi  bolje bilo da porazgovaramao. Pa pošto sam veoma zauzet,   nemam vremena,  rešio sam da se,   iako sa velikim zakašnjenjem,     vidimo ovde. Vaše pismo sam dobio još u novembru mesecu.

Ždanov:  Vi ste ga dobili još u Sočiju.

Staljin:  Da,  da.  U Sočiju. Šta vi misite da uardite s filmom?

Ejzenštajn  (zapisuje): Mi smo govorili o tome da smo  drugi deo razdvojili na dva dela,   pa   Litavanski pohod ne bi bio u tom filmu  i onda  bi došlo do disproporcije  među  njegovim pojedinim delovima,   pa je neophodno popraviti film u tom smislu  što bi se skratio deo snimljenog materijala.

Staljin: I ja malo poznajem istoriju

Pošto je na neočkeovano Staljinovo pitanje „Da li ste proučavali istoriju?” Ejzenštajn odgovrio „Više ili manje“,   Džugašvili je nastavio sa tiradom:

„Više ili manje?... I ja sam pomalo upoznat sa istorijom.  Vi ste neprvilno prikazli opričinu. Opričina-to je carska vojska. Za razliku od feudalne armije,   koja je mogla u bilo kom momentu da savije svoje zastave  i da izađe iz rata –obrazovala se regularna armij,   progresivna vojska.

A vi ste opričnike prikazali kao kju-klus-klanovce. 

Opričinci kao kju- klus-klanovci,   a car Ivan Grozni neodlučan poput Hamleta

Na to je Ejzenštajn odgovrio da su opričlnici nosili bele kapuljače,     a u filmu crne,   na što je Molotv je primetio da u tome ne vidi neku principijelnu razliku,   posle čega je  Staljin nastavio:

„Kod   vas je car ispao neodlučan poput Hamleta. Svi mu ukazuju na potrebu da deluje,   jer on sam donosi rešenje...

Car Ivan je bio veliki i mudri vladar  i ako ga poredimo sa Lujem XIV,   onda je Ivan u odnosu na Luja na desetom nebu.”

„Mudrost Ivana Groznog“,   nastavio je Staljin „sastojala se u tome što je on stajao na nacinalnoj tački gledišta i strance u svoju zemlju nije puštao,  ograđivao je zemlju od  prodora stranih uticaja. U prikazivanju Ivana Groznog u tom svetlu mogli su biti dopšuštena i  neka zastranjivanja i nepravilnosti. Petar I je takođe vekliki vladar,   ali se on suviše liberarlno odnosio prema  strancima,   isuviše široko je otvorio vrata  i dozvolio strane  uticaje  u državi,   dopustio nemačenje Rusije. Još više je u tom smislu dozvoljavala Jekatarina I.  Zar je dvor Aleksandra I bio ruski dvor? Zar je dvor Nikolaja I bio ruski dvor? Ne,   to su bili nemački dvorovi.  Značajna mera koju je Ivaan Grozni uveo je bio državni mnonopol u spoljnoj trgovini. Ivan Grozni je bio prvi koji je tu meru uveo,   a Lenjin –drugi.”

Ždanov:  Ivan Gorzni na filmu deluje kao neurastenik

Posle priemdbe Ždanova da „Ejzenšatjnov Ivan Grozni deluje kao neurastenik”,   uasledila je opaska Molotova  „da se uopšte  film zasniva na psihologiznu,   na neobično širokom  slikanju psiholoških protivurečnosti   i ličnih preživajavnja“. 

U tom uvodnom delu razgovora Staljin je poentirao:

„Neohodno je da se istorisjke ličnosti prikazuju  verodostojno po stilu.”

Isuviše dugo traje poljubac Ivana Groznog

Tako na primer,  „u prvom delu  je preterano što se u jednom kadru tako dugo ljubi sa ženom.  U to vreme tako nešto nije bilo dopušteno.”

Primedba Ždanova je bila da je film  „urađen  u vizantijskom maniru,   a tamo se tako predug poljubac nije praktikovao”.
 
Molotov se požalio da u drugom delu filma “ nema svežeg vazduha,   nema širine Moskve,   nema prikazivanja naroda,   nego je sve pretrpano svodovima,   podrumima,   teskobom. Treba  prikazati razgovre,   represije,   ali ne jedino to. ”

Staljin je podsetio da je Ivan Grozni bio veoma surov,   to treba pokazati ali je onda nepohodno pokazati i razloge zbog čega je on bio tako nemilosrdan.”

Greška Ivana Groznog što je odustao o konačnog obračuna sa pet  krupnih feudalnih familija

„Jedna od grešaka Ivana Groznog  je bila što se nije konačno obračunao sa pet krupnih  feudalnih prodica. Da je on tih pet bojarskoih familija uništio,  onda uopšte ne bi ni došlo do Smutnog vremena. A Ivan Grozni kad bi nekog kaznio,   posle toga se dugo kajao u molitvama. Bog mu je izgeda u tom poslu smetao…Morao je biti još odlučniji.“

Mlotov je ukazao da je istorijske događaje neophodno prikazivati  u „pravilnom smislu“,   kao što je to na primer slučaj u drami Demjana Bednog „Bogatiri“ u kojoj je prikazano kršćenje Rusa,   „a primanje  hriščanstva u određenoj  istorijskoj etapi je bilo  progersivno”.

Staljin je na to  primetio da istina „mi nismo Bog zna kako dobri hrišćani,   ali je  odricati progersivnu ulogu hrišćanstva na određenoj isrorijskoj etapi prosto nemoguće.  Taj događaj je imao veoma krupan značaj zato što je to bio  povratak ruske države na bliske veze  sa Zapadom,   a ne orijenatcija na Istok.”

Staljin nazvao  Demjana Bednog „balvanom koji je zaboravio svoj rod“  

Ejzenštajn dalje prepričava šta je Staljin rekao  o odnosim sa Istokom u kontekstu politike Ivana  Groznog,   koji tek što se oslobodio od tatarskog rosptva  požurio je da ujedni Rusiju  sa onima koji bi mogli biti zaštita od ponovnih prodora Tatara.”

Demjana Bednog Molotov tek što je pohvalio,   Staljin ga  kritikuje  zato što je istorijske perspektive postavio neparvilno.

„Kad smo spomenik Minjinu i Požarskom premestili bliže hramu Vasilija Blaženog,   tada je Demjan Bedni  protestovao i pisao o tome da spomenik treba potpuno odbaciti i zaboraviti o Minjinu i Požarskom.

U odgovoru na to pismo ja sam ga nazavo ‘baIvanom koji je zaboravio na svoj rod‘.  Istoriju izbaciti ne  možemo.”

Dalje je Staljin davao niz primedbi povodom predstavjanja lika Ivana Groznog na filmu  podsećajući i na to da je Maljuta Skuratov  bio krupni vojskovođa koji je herojski poginuo za Rusiju u ratu sa Litvom.

Čerkasov zahvaljuje kritici na pomoći

Čerkasov je u odgvoru istako da kritika pomaže navodeći primer Pudovkina koji je tek nakon bespoštedne kritike napravio odličan film „Admiral Nahimov“ dodavši:
 
„Uvereni smo da ni mi nećemo uraditi slabije  tim pre što ja na  liku Ivana Groznog radim ne samo na filmu nego i u pozorištiu,   zavoleo sam tog junaka  i ubeđen sam da  naša prepravka scenarija može ispasti pravilna i pravedna.” Slede zatim uvežabne,   odglumljene i bezborj puta ponovljene scene kad Staljin ko bajagi traži saglasnot svojih saradnika,   u ovomn slučaju Molotova i Ždanova koje pita:

„Kako vi kažete,   da probamo?“, na što će skoro egzaltirani Čerkasov uzviknuti.  „Ubeđen sam da će ta prepravka scenarioja biti uspešna” i Staljinova odobrovoljenost:  „Da vam da  Bog  - svakog dana Novu godinu! “  (Smeje se). Ejzenštajn: „Saglasni smo da je u prvm delu bilo više uspešnih momenata,   što nam daje nadu da isto tako dobro napravimo nastavak filma”,   posle čega je usedila Staljinova poenta: „Nećemo sada o onome što je bilo uspešno i dobro,   sad govorimo samo o nedostacima.“ 

Staljin ne daje uputsva,   govori samo s pozicije gledaoca

Na molbu Ejzenštajna da se navedu još neke primedbi kojih svakako ima,   da dobije uputstva  kako da ih otkloni,   Staljin  se nije dao dva puta moliti:

„Ja vam ne dajem  nikakva uputstva,   nego iznosim jednostavnmo primedbe gledaoca. Istorijske ličnosti treba pravilno prikazivati. A kako su nam pokazali Glinku? Kakav je to Glinka?  To je Maksim,   a ne Glinka.  Glumac Čirkov  ne ume  da se transformiše,   a   za glumca je najvažnije da ume da se preobrazi u lik koji tumači. 

(Obraćajući se Čerkasovu):

„Eto,   vi umete da se preobratite”. 

Tu pohvalu nije delio i Ždanov koji je munjevito reagovao s primedbom da “Čerkasov u tome nije uspeo  s Ivanom Gorznim,   našto je Čeraksov replicrirao kako je on  u svojoj glumačlkoj karijeri odigrao nekoliko careva,   čak i Petra Velikog.

Nije izsoatla irinična opaska Ždanova:
„Po naslednoj liniji.”

Staljin:   Najvažnije je poznavati stil istorijske epohe

Kako je Ejzneštajn zapisao,   Staljin mu se u jednom trenutku obratio kao da ima nešto osobito važno da mu kaže:

„Neophodno je da se pravilno i snažno pokažu istrorijske ličnosti. Uzmimo na primer Aleksndra Nevskog,   jeste li Vi komponovali?  Prelepo je ispalo! Najvažnije je  poznavati stil isrorijske epohe i onda ga izraziti.

Režiser može odstupiti od istorije; ali će   nepravilno postupiti  ako on bude prosto hronoiloški prikazivao detalje iz isrorijskog materijala  oslanjajući se na svoju maštu,   ukoliko on pođe izvan predela stila epohe. Reditelj može da varira samo u predelima stila isrorijske epohe.”
 
Ždanovu je  nije  svidela preterana upotreba senki u filmnu   koja može da odvuče pažnju gledalaca sa bitnog toka isrtorijskih zbivanja,   a Ivan Grozni često podiže glavu kako bi istakao senku  svoje brade,   našto je Ejzenštajn obećao da će u drugom delu  bradu Gorznog ukrotiti. Staljin je zatim sećajući se pojedinih glumačku igru  iz prvog dela „Ivana Groznog” podelio pohvale,     za glumačka osvarenja: „Kurbski je veličantsven,   vrlo dobavr je i Staricki (glumac Kadočnjikov).

On veoma uspešno lovi muve. On je budući car,   a lovi muve rukama! Nego šta!  takve detalje treba prikazovati,   jer oni razotrkrivaju suštinu čoveka.”

Potom je pohvalio Čkalova zato što ume da se tarnsformiše  u likove koje igra „a što kod nas to uspeva još jedini Hmelov”,    a Čerkasov je uzvratio da  je mnoge glumačke veštine naučio  jošdok je radio kao statista u Marinskom pozorištu u Lenjingradu  u verme kad je tamo bio angažovana i nastupao Šaljapin-veliki majstor preobraćanja.

Staljin: „To je bio veliki glumac“.

Staljin je najavio kraj razgovora i njihov povoljan ishod:

„Eto,  izgleda da je   pitanje rešeno.

Šta vi o tome mislite drugovi (obraćajući se Molotovu i Ždanovu) - da se da mogućnost drugovima Ejzneštajnu i Čerksaovu da dorade film. Obavestite o ovome druga Boljšakova (rukovodioca sovjetske filmske proizvodnje,   prim. prev). 

Spoljni izgled Ivana Groznog u  filmu

Zatim je u opuštenojoj atmosferi Čerkasov pitao za neke ocene filma i o spoljnjem izgledu Ivana Groznog,   a Staljin mu je dohgvorio:

„Izgled je pravilan,  nije ga potrebno menjati. Dobar je spoljašnji izgled Ivana Groznog.”

Čerakasov je dobio sagalsnsot  i da ostane u scenariju scena ubistva Starickog,   pa je zatim pitao  šta da se radi sa scenom u kojoj Mlajuta Skuratov davi mitropolita Filipa,   na što mu je Staljin nakon što je dobio objašnjenje da se ta scena zbiva u Tverskom Ostroč manastiru  rekao: „Da tu scenu treba ostaviti,   zato što je to istorijski pravilno.”

Molotov je na to dodao da  treba prikazivati represije,   da je to čak i neohodno,   ali se neizostavno mora pokazati i zašto se one čine i u ime čega.

„Zato treba šire pokazati državničkiu delatnost,  a ne tano neka z   zbivanja  po  podrumima i drugim zatvorenim prostorima“. Pošto je Čersakov izuneo nekasvoja viđenja novog filma,   Staljina je interesovalo kako će se film završiti  I zbog ćega bi bilo bolje da se uradi ne samo drugi,   nego I treći deo. Tražio je da muse objansi kako će to biti urađeno,  posebno insistirajući da dobije informaciju kako će se film završiti. Čeraksov je objansio da će film biti završen porazom Ltvanije,   tragičnom smrću Maljute  Skuratova,   pohodom na more,   scenom u kojoj Ivan Grzni stoji na morskoj obali iuzvikuje:

„Na morima stojim i stajaću na njima“,   što je  Staljin je  pohavlio:

„Tako treba i ne može biti bolje“.

Na pitanje Čerkasova da li  je potrebno sa izmenjenim  scenarijem upoznati Politbiro,  Staljin je odhgvorio da to nije potrebno  zato što je teško suditi o scenariju,  mnogo je lakše o gotovom delu.

Ejzenštajn  je  izneo mišljenje da sa novim filmom ne treba žuriti s čim se složio  i Staljin  potkrepljujući to rečima:

„Nipošto ne žuriti  jer uopšte filmove snimljene na brzinu zabranjujemo i ne puštamo u bioskope“,  navodeći pri tom da je Rjepin radio „Zaporošce“ 11 godina,   ali ga je Miolotov  ispravio: ”13 “,   na što je Staljin ostao pri svome: „11!”. 

Neka bude i manje filmova,  ali kvalitetnih

Staljin je bio široke ruke,   piše Ejzenštajn,   u pogldeu vremena potrebno za snimanje Ivana Groznog,   dopuštajući period od dve,   pa i tri godine. „Bitno je da film bude dobar,   da nude urađen „skulpturni“.
 
I uopšte,   mi  sada treba da  stvaramo i podržavamo   kvalitet.

Neka bude   i manje filmova,   ali kvaltetnih. Gledalac je naš odrastao,   mi smo obavezni da mu  pokažemo dobru produkciju. ”

 Dalje je Saljin,   prema Ejznešatjnovim beleškama,   govorio  „da režiseri treba  da budu neprikosnoveni i dolsedni i da zahtevaju ono što im treba“,  a naši režiseri  suviše lako odstupajuod svojih zahteva. Ponekad je potrebno  anagažovati velikog glumca  koji neće da igra  ulogu koja mu se nudi nego  zahteva neku drugu,   koja je po njegovom mišljenju zanačajnija iz nekih razloga,   a režiseri  mu,  nažalost,   popuštaju,   što nije dobro za film… Tako na primer glumac Žarov  se neozbiljno i na neodgovarajući način poneo prema svojojulozi u „Ivanu Groznom” igrajući u njemu neozbiljnog vojnog zapovednika. Ždanov: „To nije Maljuta   Skuratov,   nego nekakv šeptrlja“.

Staljin hvali cara Ivana Gorznog

„Car Ivan Grozni je bio najveći nacionalni car,   vreoma obazriv i sumnjičav koji nije dozvolio strani uticaj i upilv u Rusiji,   dok je Petra Veliki otzvorio vrata u Evropu u Rusju pustio suviše veliki broj stranaca.”

Čerkasov je zatim kazao da na ličnu sramotu i stid on još nije video drugi deo  filma „Ivan Grozni”,   jer kad je film bio završen i montiran on u to vreme je  bio u Lenjingradu.
 
Intersantno je da je i sam Ejzenštajn rekao kako ni on nije video  završenu verziju  filma,   pošto se posle završetka snimanja razboleo.

To je izavalo veliko iznenađenje i komešanje kod najviših sovjetskih vođa.  To jenuticalo da se razgovor završi Stajinovom molitvom „Neka nam je Bog u pomoći!”. Rukovali smo se  i razišli. U 00: 10 razgovor je završen. 

Dopuna Ejzenštajnovim beleškama

B.  N.  Agalova je dopunila beleške Ejzneštajna i Čerkasova ovim zapisom. 

„Ždanov je rekao još da u „filmu ina suviše  mnogo zloupotreba religioznih obreda,   a Molotov“ da to otvara vrata prodou mistike,   koju ne treba tako snažno podsticati“. Ždanov je je gvorio da „scena  na saboru suviše široko prikazana I odvlači pažnju”.

Staljin je kritikovao kako su prikazni opričnici koji liče na kanibale I podsećaju na nekave Feničane   i Vavilonce.

Kada je Čerkasov govorio  kako  on već šest godina radi na liku Ivana Groznog u pozorištu i na filmu,   Molotov mu je dobacio: „Već šestu godinu ja carujem mirno“. 

Pozdarvljajući se na završetku razgvora,  Staljin se ineteresovao za Ejzenštajnovo zdravlje.


Preveo,   pripremio i obradio: Branko Rakočević