Sve ekranizacije romana Mihaila Bulgakova „Majstor i Margarita“

U  aprilu 2011.  u Moskvi je  održana oficijelna premijera filma „Majstor i Magarita“  Jurija Kare   snimljenog  još 1994.  g.  ali zbog konflikta nastalog između reditelja i producenta skoro 17  godina je proboravio u rolnama na policama.

Ovo je  još jedna,  zasad poslednja  ekranizacija slavng romana,  remek-dela svetske književnosti prve polovine XX veka,   „Majstora i Margarite“  genijalnog Mihaila Bulgakova 

Ovom prilikom ćemo podsetiti  čitaoce   na najznačajnije  dosadašnje pokušaje, više ili manje uspešne,  ekranizacije besmrtnog romana  Mihaila Bulgakova.

1.    „Pilat i drugi“ (Savezna Republika Nemačka, TV serija  1971. ,  reditelj Andžej Vajda

To je bila prva u svetu ekranizacija čuvenog romana.

Film je sniman  na nemačkom jeziku u  Nirnbergu i okolini.

Za osnovu sižeja uzete su jevanđelske  teme prilagođene savremenom šokantnom vremenu.

Ješua Ha - Nocri (Vojceh Pšonjak) odlazeći na Golgotu sa krstom prolazi  ulicama savremenog grada pored teretnih kaminona. Turisti prolazeći pored mesta na kome se izvršava kazna fotogafišu stradalnike,  a Juda iz Kiriafa lunja po sajmu,  igra po taktu  džeza i izvodi tirolski ples.

Dokumentarni manir stvara utisak prenosa reportaže sa mesta događaja  koji vodi Levij Matvej  odeven u džinsi (Daniel Olbrihski).

Dvorac  Pontija Pilata (koga  igra Jan Krečmar) nije ništa drugo nego kompleks  monumentalnog fortivikacionog objekta sagrađenog u vreme Hitlera. Tu doleće na helikopteru šef tajne policije Afranij u crnom trikou (Andžej Lapicki) da bi saopštio tužiocu  o izvršenom zadatku.

U filmu nema moskovskih epozoda iz romana.

2.    „Majstor i Margarita“ (koprdukcija Italija –Jugoslavija,  1972. ,  reditelj Aleksnadar Saša Petrović)

Majstora po imenu Nikolaj Afanasijevič Maksudov (lik uzet iz „Teatralnog romana“  Bulgakova)  igra Ugo Tonaci.

Njegov junak  je dramatrurg i borac za slobodu reči,  koji hoće da napiše roman o satani i traži da se s njim sastane u Moskvi.

Mimzi Farmer predstavlja glavnu herojinu, melanholičnu blondinku,  a Margaritin muž je milicioner...

Izbor za ulogu Volanda Ačena Kunia (tanki brčići,  duboke bore,  mračni pogled) uticao je kasnije i na ruske režisere. Mačka Begemota „igra“  obični crni mačak.

Muziku je napisao Enio Morikone,  a takođe zvuče i crkvena zvona kao i „Pesmica  o crnom mačku“ Bulata Okudžave.

Prolazak Majstora i Margarite kroz Moskvu u ovom filmu srbskog redietlja klasika prati zaglušujuća „Rjabinuška“.

U filmu su Ješua Ha-Nocri i Pontije Pilat epozodne ličnosti, angažovane radi probe drame Maskudova „Pontije Pilat“.

Nema epozode „Bala  kod Volanda“,  ali je zato scena iščezavanja kostima posle seanse  prikazana  sa svim pojedinostima.

3. „Majsrtor i Maragarita“ (Poljska,  TV serija u 4 epizode, 1988-1990,  reditelj Maček Vojtiško)

Televizijski film sličan  čitanju romana po licima. Skoro  nakon svakog dijaloga nastaje radnja, u montaži preovlađuju krupni planovi.

U moskovskim epizodama reditelj se izvlačio koliko je mogao.

Umesto Moskve  reke, za scenu kupanja Ivana Bezdomnog  je iskorišćena Visla,  a u  moru pored Jalte iz nekih razloga plivaju labudovi.

Majstor (Vlaslav Kovalski) i Margarita (Ana Dimna) ne očaravaju svojom glumom.

Volandova svita dosledno ispunjava zadatke koje joj je Bulgakov „zadao“.

Na glumca koji igra Begemonta nadenuta je neka strašna veštačka mačja  glava,   scenski rekvizit.

Od svih aktera najviše se pamte dva lika. 

Zlokobni Voland (Gustav Golubek) na prvi pogled podseća na nekog  bezazlenog  dedušku,  jednog  od „bivših“,  punačkog i sedokosog gospodina sa štapom.

Pontije Pilat (Zbignjev Zapasevič) ostavlja utisak i groznog tužioca  i čoveka koga razdiru duševne muke.

4. „Majstor i Maragarita“ (Rusija, 1994,  reditelj Jurij Kari)

U bioskpoe odlazi dvočasovna verzija filma (rediteljska verzija traje duže od tri časa i biće dosptupna na DVD).

Koštao je ukupno 15 miliona dolara, jerusalimske epizode su snimljene u Izraelu.

Zbog sukoba poducenta i režisera film je odležao na polici 17 godina.

Premijeru filma nisu dočekali  mnogi članovi ekipe,  među kojima:

snimatelj Jevgenij Grebnjov, kompozitor Alfred Šnitke, glumci Mihail Uljanov (Pontije Pilat),  Viktor Pavlov (Begemot),  Borislav Brondukov  (Varenuha).

Naslovne uloge  igraju Viktor Rakov i Anastasija Vertinska –glumica  je samostalno,  bez dublerke,  visila na konopcu  u epozodu „Maragaritin   let“.

Poveravajući ulogu Volanda  Valentinu Gaftu,  reditelj je nesvesno   odao počast Alenu Kuniju iz filma  našeg redtelja Aleksandra Saše Petrovića - toliko su ta dva glumca slična.  Među najupečatljivije  odigranim ulogama su Nikolaja Burljajeva (Ješua Ha-Nocri) i Sergeja Garmaša (Ivan Bezdomni). 

Film se odlikuje značajnim  odstupanjima od teksta romana: na balu kod Volanda učestvuju Lenjin,  Staljin,  Hitelr  i druge poznate poltičke ličnosti.

5.  „Majstor i Margarita“  (Rusija,  TV serija,  10 epozida,  2005,  režiser Vladimir Bortko)

Budžet  ovog tv serijala iznosio je više od 5 miliona dolara.

Oljeg Basilašvili (Voland) i Kiril Lavrov (Pontije Pilat) ipored sveg svog neospornog majstorstva izgledali su na ekranu isuviše stari i umorni.

Izbor Sergeja Bezrukova za ulogu Ješua je  bio začuđujući,  ali ekran je opravdao  režiserov izbor.

Majstor je po verziji glumca Aleksandra Galibina  čovek koji nije spsoban da postoji sam za sebe. O njemu se brine Margarita (Ana Kovaljčuk).

Ivan Bezdomni (Vladislav Galkin) pamti se ne samo po eskpresivnosti,  nego i po nežnosti.

Begemota su igrali Aleksandr Baširov i Vano Miranjan,  a ozvučavao ih je Semjon Furman.

Valentin Gaft koji u filmu Jurija Kare igra Volanda,   u televizijskoj seriji je postao sveštenik Kaifa i čovek u vojničkoj bluzi, lik kojeg inače nema u romnu.

Glumac Aleksnadr Filipenko koji u filmu Kare igra Korovjeva,  u tv serijalu Vladimira Bortka  se predstavio u liku Azazela.

Poznavaoci su u ovoj seriji   pendantno  nabrajali propuštene scene iz romana,  a većina od tih scena su povezane sa Maragaritom.

Fuete za Bulgakova

Mnogi režiseri su u svojim filmovima koristili pojedine sižejne linije „Majstora i Margarite“,  ponekad ih ubacujući u druge priče.

Tako na primer,  Boris Jermolajev i Vladimir Vasiljev  su snimili  film „Fuete“ (1986.) uz učešće Jekatarine Maksimove gde je prema scenariju  u pozorištu bio  postavljen balet „Majstor i Margarita“.

Radnja filma „Posle revolucije“  Mađara  Andraša Širtesa  (1990.) događa se u Njujorku  gde glavni junak piše roman sa tačke gledišta mačke.

Korišćena je sovjetska filmska hronika  i tekstovi Bukgakova.

U TV seriji  „Slučaj u Judeji“  Britanca Pola Brajersa (1992) ekranizivane su bibilijske glave iz romana o Majstoru.

Premijera  „Majstora i Margarite“  Iboli Fekete (Mađarska) održana 5. oktibra 2005.  trajala je 26 minuta i emitovana je na kanalu MTV.

Volanda je igrao Sergej Grekov („Bajazit“),  Majstora – Grigorj Lifanov („Indigo“),  Margaritu  Regina Mjanik („Snežna kraljica“). 

Film je snimljen u Moskvi,  ruski glumci su replike govorili na ruskom  i u svakom kadru su  prvođreni  na  mađarski.

Prva projekcija  „Majstora  i Mragarite“   Đovanija Brankale (Italija), snimljenog 2008.  godine održana   je 6. marta ove,  (2011.) godine u muzeju filma „Odeon“ u Firenci.

Ekranizacija „Majstora i Margarite” neostavrena mašta mnogih ruskoh redtelja

O ekranizaciji „Majstora i Margarite“  takođe su maštali ruski filmski  reditelji  Igor Talankin, Elem Klimov,  Eldar Rjazanov,  Genadij Poloka, Vladimir Naumov,  Aleksnadr Alov i drugi.

Svojevremno je bilo javljeno  da se australijski režiser  Baz Lurman („Mulen Ruž“) priprema da ekranizuje „Majstora“  u formatru 3D-s Rajfom Fajsom (Majstor),  Al Pačinom (Vpland) i Ketrin Zeta –Džone (Margarita).

Ali od toga,  izgleda,  bar u dogledno vreme,  neće ništa biti.


Branko Rakočević