Putin: Za migrantsku krizu su kriva zapadna nametanja islamskom svetu

Kriza s migrantima u Evropi bila je „apsolutno očekivana“, Rusija je na to upozoravala više puta, izjavio je predsednik RF Vladimir Putin, odgovarajući na pitanja novinara tokom rada Istočnog ekonomskog foruma u Vladivostoku.

       Od početka 2015. godine na teritoriju EU stiglo je najmanje 340 hiljada migranata. Po mišljenju analitičara, situacija s ilegalnim imigrantima u ovom trenutku u zemljama EU predstavlja najgoru krizu s raseljenim licima od Drugog svetskog rata. Pri tom, unutar EU ne postoji konsenzus o tome kako rešiti taj problem.

       „Mi u Rusiji, i konkretno vaš sluga pokorni, nekoliko puta smo govorili da će nastati problemi velikih razmera ukoliko naši takozvani zapadni partneri budu sprovodili tu pogrešnu, kao što sam uvek govorio, spoljnu politiku, naročito u regionima muslimanskog sveta, u regionima Bliskog istoka, u Severnoj Africi, koju oni vode praktično do sada“ - kazao je on.

       „Kakva je to politika? To je nametanje svojih standarda, ne uzimajući u obzir ni istorijske, ni verske, nacionalne, kulturne specifičnosti tih regiona…. To je, naravno, pre svega politika, naših američkih partnera. Evropa slepo prati tu politiku u okviru takozvanih savezničkih obaveza, a zatim sama i snosi teret“ - istakao je ruski predsednik.

       Portparol Bele kuće Džoš Ernest juče je izjavio da je Vašington „spreman da pruži EU tehničku pomoć“ za rešavanje problema s migrantima. Na pitanje da li su SAD spremne da prime izbeglice na svoju teritoriju, Ernest je rekao da „nema ništa da izjavi u ovom trenutku“. Po njegovom mišljenju, „zemlje EU imaju dovoljno mogućnosti da samostalno reše taj problem“.

       Kako ističe Putin, ljudi beže iz Sirije ne od režima Bašara Asada, već od terorista iz Islamske države:

       „Naravno, mi znamo da postoje različiti pristupi događajima u Siriji. Uzgred, ljudi ne beže od režima Bašara Asada. Oni beže od Islamske države koja je zauzela teritorije, uključujući značajne teritorije u Siriji i Iraku. Prosto, ona tamo divlja. Zato ljudi i beže odande“ - kazao je on.

U Siriji od marta 2011. godine traje oružani sukob, usled kojeg je, prema podacima UN, poginulo više od 220 hiljada ljudi. Protiv vladinih snaga bore se odredi bojovnika koji pripadaju različitim formacijama. Najaktivniji su bojovnici iz ekstremističkih grupacija Islamska država i Džebhat an-Nusra.

       Odgovarajući na pitanje - da li je Rusija spremna na vojnu operaciju protiv Islamske države u slučaju formiranja koalicije, uključujući prebacivanje vazdušnih snaga - šef ruske države je odgovorio da je za sada rano govoriti o učešću Moskve.

       „To je posebna tema i vidimo šta se trenutno događa - američka avijacija izvodi neke napade. Za sada efikasnost tih vazdušnih napada nije visoka. Preuranjeno je govoriti o tome da smo spremni danas to da uradimo. Međutim, mi ionako pružamo Siriji prilično ozbiljnu podršku i tehnikom, i obukom vojnika, i našim oružjem“ - kazao je Putin.

       On je, podestivši na vojne ugovore koje su zaključili Moskva i Damask, naglasio da se svi realizuju.

       „Mi razmatramo različite mogućnosti, ali zasad to o čemu vi govorite nije na našem dnevnom redu“ - istakao je ruski predsednik i dodao da će se Rusija konsultovati sa Sirijom i drugim zemljama u regionu.

       Po njegovim rečima, on je lično razgovarao o stvaranju međunarodne antiterorističke koalicije s američkim predsednikom Barakom Obamom, kao i sa predsednikom Turske, s državnim vrhom Saudijske Arabije, s kraljem Jordana, s predsednikom Egipta i drugim partnerima.

       Putin je, odgovarajući na pitanja novinara, izneo i svoje mišljenje o situaciji u Ukrajini i, konkretno, o ustavnim reformama koje sprovodi Kijev. On nije želeo ništa da prognozira, samo je istakao da promena Ustava Ukrajine treba da se izvede u dijalogu s Donbasom, ali se to zasad ne događa.

       Prema minskim sporazumima, ustavna reforma koja će uzeti u obzir interese Donbasa treba da se izvrši do kraja 2015. godine.

       Vrhovna Rada Ukrajine je u ponedeljak prihvatila u načelu izmene Ustava koje uzimaju u obzir decentralizaciju. Izmene Ustava Ukrajine treba da uključuju decentralizaciju vlasti i zakonsko potvrđivanje posebnog statusa „pojedinih delova Donjecke i Luganske oblasti“.

       „Želim da napomenem da minski sporazumi predviđaju izmene Ustava Ukrajine, ali one treba da budu izvedene u okviru diskusije i dijaloga, u saglasnosti sa Donbasom, s teritorijama nepriznatih republika DNR i LNR. Ništa takvo, nažalost, aktuelne vlasti u Kijevu ne preduzimaju i nikakvog usaglašavanja tih izmena ukrajinskog Ustava nema“ - kazao je Putin.

       On je naglasio da se ne ispunjavaju četiri uslova rešavanja političkim putem. Pri tom je dodao da će razvoj situacije u Ukrajini zavisiti od toga koliko dugo će Ukrajinci „trpeti te bahanalije“.

„To što je Ukrajina stavljena pod spoljnu upravu, što se na ključnim funkcijama u vladi, a sada već i u ključnim oblastima, nalaze stranci - to je, po mom mišljenju, uvreda za ukrajinski narod. Šta, da li to u Ukrajini nema čestitih, poštenih ljudi i sposobnih rukovodećih kadrova? Naravno da ima“ - naglasio je ruski predsednik.

       On smatra da nedavni nemiri ispred zgrade Vrhovne Rade u Kijevu nemaju nikakve veze sa glasanjem o Ustavu Ukrajine, pošto su te izmene deklarativne prirode.

       „Što se tiče tih tragičnih događaja, smatram da to ni na koji način nije povezano sa izmenama ustava, zato što je sve što se danas predlaže kao izmene deklarativne prirode, i, faktički, ne menja strukturu vlasti u Ukrajini - kazao je Putin i dodao da se „izmene ustava koriste isključivo kao povod za zaoštravanje političke borbe za vlast“.

       Putin je, odgovarajući na pitanja novinara, prokomentarisao generalnu ekonomsku situaciju u zemlji, istakavši da ruska vlada ima na raspolaganju još ceo niz mera za pomoć ruskoj privredi.

       Rublja je posle pada cena nafte, koje su dostigle najniži nivo u poslednjih šest godina, oborila nove negativne rekorde od početka godine - dolar se peo na više od 71 rublje, a evro - više od 83 rublje.

       „Za nas u tome nema ničeg neobičnog. Mi smo već bili u takvim situacijama 2008. i 2009. godine, pa i u ranijem periodu, takođe. Set mera za pružanje pomoći privredi i biznisu postoji, pitanje je samo koje instrumente uključivati i u kojoj meri“ - rekao je ruski predsednik.

       Pri tom, on smatra da ničeg dramatičnog nema ni u sadašnjem nivou cena nafte, a a berzanske korekcije su bile očekivane. Predsednik Rusije je dodao da na cene nafte utiču, između ostalog, i prevelika eksploatacija i izlazak novih „igrača“ na svetska tržišta.

       „Ali, po mom mišljenju, sve je to prirodni proces. Svetska privreda, uključujući energetski sektor, treba da se razvija prirodnim putem, da se nalazi u normalnom stanju, a ne pod pritiskom nekih spoljnih ili političkih faktora“ - kazao je ruski predsednik.

       S obzirom da državni budžet zavisi od cena nafte, šef ruske države je podržao prelazak na jednogodišnji budžet i najavio da će zamoliti parlament da podrži taj predlog.

       „Smatram da je apsolutno opravdano to što vlada prelazi na jednogodišnji budžet, zato što nam je teško da odredimo, verovatno i nemoguće, kako će se ponašati svetska tržišta u savremenim uslovima, kako će se to odražavati na budžetske prihode“- rekao je Putin novinarima.

       On je ponovo naglasio da i u ovakvim ekonomskim uslovima vlasti izvršavaju sve socijalne obaveze.

Čitajte više na Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut