Rešetnjikov: Anglosaksonci žele da unište Rusiju, ali do velikog rata neće doći

Kakvu Rusiju bi Zapad želeo i prihvatio u G8?

       Sudeći po događajima od prošle godine - ne bilo kakvu! Postoji Rusija koja predstavnici svetske vlade očigledno ne žele da vide.

       Uvučena 1914. godine u svetsku klanicu, Rusiji nije smela da izađe kao zemlja pobednica, jer bi to značilo „dominaciju Rusije na evropskom kontinentu“.

       Pragmatični američki pukovnik Haus (Edvard Mandel Haus) i njegovi istomišljenici u Londonu, avgusta 1914. godine otvoreno su izjavili: „Ostatak sveta će živeti u miru, ako umesto jedne ogromne, budu postojale četiri Rusije. Jedan - Sibir, a ostatak - razdeljeni evropski deo zemlje“. Kao što se može videti, drobljenje Rusija je - dugogodišnji i trajni cilj Anglosaksonaca i Rotšilda.

       Februarska revolucija 1917. godine zaustavila je pobednički marš autokratske Rusije.

       U ratnim uslovima 1917. godine „peta kolona“ je počela da nagriza Rusku imperiju. Šta bi bilo da do događaja februara 1917. godine i abdikacije Nikolaja II nije došlo?

      „Da je Rusija 1917. ostala organizovana država, sve podunavske zemlje bi sada bile ruske gubernije. Ne samo Prag, već i Budimpešta, Bukurešt, Beograd i Sofija bi izvršavali volju ruskih vlasti. U Carigradu na Bosforu i Kataro na Jadranskom moru vijorile bi se ruske vojne zastave“, - napisao je 1934. godine mađarski kancelar grof Ištvar Betlen, opisujući spoljnopolitički uticaj koji je Rusija imala na početku druge decenije HH veka. Sa takvom ulogom Rusije nisu se slagali ni u Londonu, ni u Vašingtonu, tako da su morali delovati...

       Prošle su decenije HH veka, i ponovo 1991. godine pod uticajem „pete kolone“ i njenih spoljnih faktora Rusija je poražena. I, verovatno, po njihovim proračunima, ovaj put konačno. Moguće je bilo pristupiti završnoj fazi plana pukovnika Hausa - odvajanju parčića SEV-a, Varšavskog pakta, Sovjetskog Saveza i njihoj apsorpciji u EU i NATO.

       Na samitu Velike sedmorke, koji je održan 7. i 8. juna u dvorcu Elmau u Nemačkoj, kancelarka Angela Merkel je izjavila: „Sankcije protiv Rusije mogu biti pooštrene ako se situacija na istoku Ukrajine pogorša“. Ovakve reči verovatno mogu izazvati uzbuđenje samo u Vašingtonu...

       Uoči samita G7 svoj izveštaj objavili su i eksperti Kraljevskog instituta za međunarodne odnose u Londonu. Prema rečima tih stručnjaka, evropske vlade su potcenile opasnost koja poslednjih nekoliko godina potiče iz Moskve. (Do 2003. godine verovalo se da bi Rusija mogla biti konstruktivna i zdrava članica međunarodne zajednice, međutim, postepeno se dolazilo da zaključka da dokle god se Moskva pridržava svoje sadašnje politike, ona ne može biti partner ili saveznik jer postojeće razlike potiru sve zajedničke interese Rusije i Zapada.) autori izveštaja priznaju da Krimski konflikt može dovesti do direktnog sukoba Rusije i evropskih zemalja.

Engleski stručnjaci daju ovakvo tumačenje: „Postojeći ruski izazov ima dvostruku prirodu: s jedne strane, on je bačen Zapadu, koji je prinuđen da se suprotstavi rastućoj ruskoj pretnji, a s druge strane - to je izazov za samu Rusiju, gde rastu unutrašnji problemi: slabe i ekonomija i politička kultura što guši poslovnu i građansku inicijativu. Sve ovo preti kako bezbednosti Evrope, tako i stabilnosti same Rusije“.

       Stranci se Rusiji uvek penju na glavu sa preporukama o tome kako da organizuje svoj život. I penju se uporno. Za 100 godina republikanci i demokrate iz SAD nisu promenili svoj odnos prema Rusiji i dalje demonstriraju svoj interes zanjeno smanjivanje.    

        Ovo je objavio časopis „Konkurencija i tržište“ i na istu temu razgovarao sa direktorom Ruskog instituta za strateške studije, doktorom istorije i general-pukovnikom Leonidom Rešetnikovim.

       • Leonide Petroviču, čini se da vašingtonski politički i vojni establišment otvoreno govori o svojim odnosima sa Rusijom u duhu nastavka Hladnog rata. Koja je suština američkih interesovanja u Rusiji? Anketa američkog Pew Research Center-a je pokazala značajne razlike republikanaca i demokrata prema politici Baraka Obame prema Ukrajini i Rusiji.

       REŠETNJIKOV: Sjedinjene Države su zainteresovane za slabljenje pozicija Rusije. Nezavisno da li su na valsti demokrate ili republikanci. Oni nas vide kao svog geopolitičkog, pa čak i civilizacijskog konkurenta. U tom smislu oni imaju samo jedan cilj. Ali, postoje razlike u načinu ostvarivanja tog cilja. To se može uraditi postepeno, lagano, bez iritacije Rusije i bez podrivanja situaciju u svetu u celini. Drugi način je - delovati žestoko, stvarajući za Rusiju izuzetno napetu situaciju.

       Kreiranje takve konfliktne situacije, pomoću držvnog udara u Ukrajini potpomognutog od strane Amerikanaca i delovanjem sadašnjih kijevskih vlasti, stvorilo je, međutim, probleme i samim Sjedinjenim Državama. U odnosima ne samo sa Rusijom, nego i sa evropskim saveznicima, kao i mnoge druge komplikacije. Zato se to i odražava na raspoloženje ispitanika u anketama.

       • Stručnjaci britanskog Kraljevskog instituta za međunarodne odnose preporučuju da se svi pripreme za pogoršanje odnosa između Zapada i Rusije i vraćanje NATO-u uloge ključnog instrumenta u suprotstavljanju našoj Otadžbini. Oni pozivaju na „pripremu za komplikacije koje će se neminovno desiti kada u Rusiji konačno dođe do smene rukovodstva“. Šta je primoralo britanske stručnjake da govore o mogućnosti ponavljanja u XXI veku scenarija svrgavanja Nikolaja II u februaru 1917. godine? Da li oni strahuju od lepote i privlačnosti pravoslavne civilizacije? Zar Anglosaksonci ponovo žele da oslabe svojeg civilizacijskog konkurenta?

       REŠETNJIKOV: Konfrontacija sa Rusijom, SAD i njihovih NATO saveznika, izazvana je dubokim razlozima. Rusija je za Zapad - alternativa. I Ruska imperija i Sovjetski Savez, i sadašnja Ruska Federacija u Americi i Zapadnoj Evropi su smatrani i smatraju se za civilizacijske kontraprojekte svemu onome što već nekoliko vekova zapadni svet pokušava da nametne svima ostalima. U osnovi svih akcija Amerikanaca, Engleza i njihovi saučesnika su upravo ovi razlozi, a njihov glavni cilj je - slabljenje ili čak uništavanje civilizacijskog konkurenta. Njima je to bezmalo pošlo za rukom 1917. i 1991. godine, mada ne bez pomoći velikog dela našeg naroda. Već dva puta su oni sahranjivali našu civilizaciju, doprineli teritorijalnom smanjenju ruske države, odvajanju od nje teritorija koje su tradicionalno već vekovima deo Rusije.

Nakon 1991. godine, smatrali su da je cilj konačno ostvaren, a onda je s početkom 2000-ih Rusija se ponovo svetu objavila kao nezavisna država koja igra važnu ulogu na međunarodnoj areni. Osim ljutnje zbog „nedopustive linije ruskog rukovodstva“ u datoj situaciji od Amerikanaca i Engelza se nije mogla očekivati bilo kakva druga reakcija. Sada se oni orijetišu samo na smenu predsednika Ruske Federacije, videći u njemu ključni faktor stabilnosti, jedinstva i kohezije naše zemlje.

       • Englezima se ne sviđa naš trenutni kurs u oblastima ekonomskog upravljanja i međunarodnih odnosa. Zbog toga, po njihovom mišljenju, Rusija ne može biti partner ili saveznik Zapada, pa čak i negiraju bilo kakve zajedničke interese. Zašto eksperti vide pretnju evropskim elitama u povratku ruskog naroda na put ujedinjenja zasnovanog na ljubavi prema Bogu i Rusiji?

       REŠETNJIKOV: Sjedinjenim Državama i Zapadu se ne sviđa ne samo sadašlji kurs Kremlja, nego ni ruski pristup, ruska filozofija i rusko razmišljanje u celini. Oni ne mogu prihvatiti činjenicu da takvi „mračni ljudi“ mogu da budu njihovi partneri i da imaju zajednički interes sa njima. Ponovo želim da naglasim da govorimo o civilizacijskom svatanju nas kao nosilaca originalnih ideja o svetu. Posebno ih užasava to što se u Rusiji u poslednje vreme pojavljuje tendencija oživljavanja interesa prema duhovnim putevima razvoja, kojima je išla Ruska imperija do 1917. godine. To je za Amerikance i Engleze apsolutno neprihvatljivo, jer je reč o izgradnji naše države pre svega na temeljima ljubavi prema Bogu i Otadžbini.

       • Eksperti su otvoreno prodali svoju profesionalnu reputaciju za novac kupcima izveštaja. To nije ništa novo. Da li je moguće predvideti da objavljivanje izveštaja u EU neće izazvati solidarnost naroda Zapadne Evrope prema birokratama EU, već suprotnu reakciju - saznanje da su ih upravo Rusi oslobodili od nasilja armija Napoleona i Hitlera? Da li evrobirokrate mogu ponovo organizovati novi direktan sukob između NATO-a i Rusije?

       REŠETNJIKOV: Objavljivanje tog izveštaja u EU u celini je prošlo neprimetno, nakon kratkog vremena na njega je zaboravljeno. Stvar je tome što se takvi izveštaji objavljuju prilično redovno, naročito u vreme zaoštravanja odnosa sa Rusijom. Na njih su se, u stvari, svi navikli kao na materijalni proizvod medijskog ratovanja. Bez obzira na takve opuse, u globalu među populacijom evropskih zemalja raste shvatanje politike Rusije kao zemlje koja štiti tradicionalne vrednosti čovečanstva od moralnog propadanja i samouništenja, kojem su sada izložene i Zapadna Evropa i Sjedinjene Državame. Stoga, pokušaj vladajućih krugova na Zapadu da izazovu mržnju prema Rusima i Rusiji ne daje utešne za njih rezultate. Mislim da se i opasnost od direktnog sukoba između NATO-a i Rusije, o kojem u Briselu u poslednje vreme grčevito mašu, teško može obistiniti, kako zbog posledica njegovog odbacivanja od strane velikog dela stanovništva - pripadnika tog bloka,tako i zbog čvrstog i principijelnog stava Rusije i njenog predsednika.

       • Lepo je gledati uzdržanu, mirnu reakciju predsednika Putina na mahinacije evropskih političara lake kategorije. Izolacija Rusije i Rusa im neće uspeti. Međutim, samo gledati kako se odvijaju stvari u Evropi oko Rusije, nije dovoljno. Kakva je Vaša prognoza što se tiče daljeg koflikta između Rusije i Zapada u 2015. godini?

       REŠETNJIKOV: Naravno, da im neće uspeti da izoluju našu zemlju i uguše je sankcijama! I nije iznenađujuće što Amerikanci ne žele to da shvate - oni su daleko, na ostrvu, i razmišljanje im je ostrvsko... Oni po pravilu o posledicama ne razmišljaju jer su navikli da napadaju na male i slabe. Evropa - je druga stvar. Bez obzira koliko ih uči istorija, koliko ih se smrzlo i poginulo na našim ravnicama u poslednjih 200 godina, oni se još uvek ne smiruju. Stoga će 2015-a biti teška za Rusiju, kao i 2016-a. Zapad će povećavati pritisak na nas u ekonomskim, političkim i humanitarnim sferama, moguća je organizacija oružanih provokacija rukama marioneta tipa Porošenko i So., ali do velikog rata neće doći. Ukrajina će se naći u stanju sve većih turbulencija. I Amerikanci, i Englezi, i njihove sluge u nekoliko narednih godina će morati postepeno da smanjuju svoje prisustvo na ovoj istorijskoj teritoriji Ruskog sveta.

       Preveo: Srđan Đorđević