I despot Stefan Lazarević pivom dvorio goste
Posle 175 godina jedna od najstarijih pivara sa našeg prostora odlazi u istoriju. Čuvena Beogradska industrija piva, završila je u stečaju, a flašice sa BIP logom, postaće uspomena i još jedan motiv iz duge srpske tradicije ispijanja, spravljanja i prozivodnje piva. Ovaj čudesni napitak od hmelja kod nas pio se još u srednjem veku, a bio izuzetno popularan užitak u vreme despota Stefana!
Srbi su, tvrde inženjeri ove tehnologije, za pivo znali još u ranom srednjem veku, a u njemu su uživali srbski vitezovi. Spravljali su ga i pili na dvoru, manastirima i privatnim posedima. O tome svedoče i Svetosavska hrisovulja, Dečanska povelja i jedno sačuvano pismo kralja Vladislava.
Prvo srbsko pivo pravilo se od slada iz žita, uz postupak ohmeljivanja. Zavisni seljaci na posedima Banjskog, Bistričkog, Gračaničkog i Dečanskog vlastelinstva, bili su dužni, obično pred neki praznik, da daju manastiru slad i hmelj.
Pivo se pilo i u Pirotskom kraju, ali se spremalo sa ovsenom žitaricom, i bilo je poznato pod nazivom “alovina”. Slična ruskom kvasu.
- U vreme despota Stefana, sve se više pilo pivo kao novo piće i tada postaje veoma popularno - govori Saša Despotović, inženjer prehrambene tehnologije, asistent na Tehnologiji piva Poljoprivrednog fakulteta Zemun. - Nakon austro-turskog rata, početkom 18. veka, i austrijske okupacije Beograda dolazi do naseljavanja Nemaca koji sa sobom donose znanje i tehnologiju proizvodnje piva. Upravo u tom periodu na Dorćolu se otvaraju dve male pivare-radionice.
Pivo se može proizvesti u sopstvenom domu. Inženjeri kažu da je za 20 litara piva potrebno 23 litra vode, četiri kilograma ječmenog slada, 250 grama pšeničnog slada, 0,25 kilograma aromatičnog slada, 30 grama peleta hmelja i jedna kesica kvasca.
Kako istraživanja pokazuju, u 18. veku se u Beogradu trošilo mnogo alkohola. Srbski guverner od 1733. do 1736, general Maruli, u jednom izveštaju se žali kako “svaki nevaljalac, koji ovamo pobegne i uzme jednu sobu pod kiriju, kupi bure ili dva piva ili ih uzme na veresiju”. Za vreme nemačke vladavine Beogradom, trošilo se naročito mnogo piva.
- Pančevačku pivaru Abraham Kepiš je osnovao 1722. godine po ugovoru koji je zaključio sa Zemaljskom administracijom Austrije - objasnio nam je Despotović.
- Proizvodilo se na zanatski način, a kapacitet je bio 10.950 kofa, ili 6.100 hektolitara. Pivara je od 1847. godine u vlasništvu porodice Vajfert, koja je dala značajan doprinos razvoju pivarstva u Pančevu i Beogradu. Pred Prvi svetski rat pivara je dostigla kapacitet 31.000 hektolitara piva, a u periodu 1921-1927. godine, nakon rekonstrukcije, kapacitet se povećava na 50.000 hektolitara.
Uprkos što je na listi 10 gradova u kojima može da se popije najjeftinije pivo britanskog lista “Independent”, Beograd na osmom mestu, potrošnja piva kod nas se iz godine u godinu smanjuje. Za poslednjih osam godina, smanjili smo kunzumiranje ovog napitka za trećinu, a razlog je, kažu stručnjaci, slaba kupovna moć. U odnosu na potrošnju ovog pića u svetu, naša zemlja daleko zaostaje za vodećima! Po glavi stanovnika, godišnje popijemo 65 litara piva, što je upola manje od, recimo Austrijanaca. U istom periodu proizvedemo oko pet miliona hektolitara, a, na primer, Nemci gotovo 20 puta više.
- U 19. veku knez Miloš Obrenović ispoljio je veliko interesovanje za pivarstvo. Na njegovu molbu, mlinarski stručnjak iz Sremske Mitrovice, Vajhapl, 1839. godine otvara prvu malu radionicu za varenje piva u Beogradu, na prostoru između današnjih ulica Skadarske i Cetinjske - rekao je Despotović.
U Velikoj pivari održavale su se i prve pozorišne predstave u Beogradu. Kasnije je stvoreno i prvo Srbsko pivarsko akcionarsko društvo. Početak 20. veka obeležile su mnoge tehničke novine, koje su uvedene kako u beogradske, tako i u ostale pivare na teritoriji tadašnje Jugoslavije. Sve novine prvi je uvodio Đorđe Vajfert, vlasnik pančevačke pivare, koji je izgradio novu veliku pivaru i u Beogradu, ispod Topčidera, na mestu današnje velike fabrike BIP.
- Izvor
- / vostok.rs
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Globalni gigant Glovo napušta BiH, a domaća aplikacija Ordera preuzima tržište dostave hrane. Restorani i kupci masovno prelaze na pouzdano domaće rješenje — koje svoju mrežu već širi i...
Poslanici bloka su, kako se navodi, izabrali Qwant, koji je ranije bio u vlasništvu Axel Springer-a, kako bi smanjili digitalnu zavisnost od SAD....
Samo 38 odsto ispitanika veruje da Moskva predstavlja vojnu pretnju, u poređenju sa 52 odsto prošlog septembra, navodi Bild....
Niko od odgovornih za napad na školu u Starobeljsku neće biti pomilovan, saopštilo je rusko Ministarstvo spoljnih poslova...
Izveštaj dolazi u trenutku sve većih američkih ratnih troškova, iscrpljenih zaliha raketa i nespremnosti saveznika da se uključe....
Džon Retklif je, kako se navodi, rekao da američki predsednik očekuje „temeljne promene“ od Havane....
Ostale novosti iz rubrike »
SLIKA SEDMICE
VIDEO
VIDEO
VIDEO
