Šta znači danas biti pismen

Na inicijativu UNESKA  svake godine se 8.  septembar  obeležava kao  Međunarodni dan pismenosti.  Za taj praznik posotiji dibar povod:  oko 780 miliona odraslih na Zemlji  ne zna  ni da čita, ni da piše.  Ali,  tvrde esksperti,  i kad bi to savladali,  te navike ne bi bile dvoljne za savremeni život.

Šta ustavri znači danas  biti pismen?

Pismensot je podelila svet. Njen deficit se kao i ranije posebno oseća u siromašnim zemljama Afrike i Azije. U razvijenim zemljama pismenost  stremi se da  pismenost  obuhvata skoro 100 po sto  stanovništva.  U Rusiji je prema podacima OUN  većpstignuto da je 97, 7 od sto stanovnika opismenjno.  Reč je bazičnim navikama – umenju da se čita i piše na maternjem jeziku.  Međutim u tim statističkim  „pogledima na pismenost“  sakrivene su  mnoge podvodne stene.  Među njima je problem ndeovoljne pismenosti - kad čovek  može da reprodukuje određene rečenice,  ali  nije u stanju da  razume  neke povezane tekstove,  čak ni kraće,  u vidu instrukcija ili objave. Naučno se taj fenomen  tretira kao  funkcionalna nepismenost.

Tako su istarživači sa Hambiurškog univerziteta  ustanovili da je skoro svaki deseti stanovnik Nemačke funkcinalno  nepismen (7,5 miliona  žitelja). Ta pojava je dalkomod toga da bi bila rtaka,  ali na širem planu nije izučena.

Međutim,  na dnevni red su,  tvrde eksperti,  došli novi izazovi,  pa otuda o pismenosti više ne možemo  govoriti u jednini,  nego u množini.

-Od čoveka se danas zahjteva  neuporedivo više nego pre da bi on mogao da  oseća  samopoštovanje.  Na delu je  pravna,  finanasijska pismenost - rekao je za moksovski „Aganjok“ (Ogonek)  Ačeksandr  Asmolov,  direktor  Federalnog instituta razvoja obrazovanja. - Ali najpre bi bilo potrebno  da se  razjasni  lingvistička pismenost. Ona ne podrazumeva samo znanje maternjeg jezika.  Lestvica je podignuta  više.  Pismen  čovek je danas onaj koji je savaldao nabvike opštenja  među kojima i negovorna pravila.  Savrmeni svet je otovren  i u njmu žive ljudi koji tebi nisu slični. I sdašanji migracioni procesi samo pojačavaju  za takvom pismenošću,  pismenoššću komuniciranja,  ističe profefsor  Asmolov.

I uopšte, primanje znakovnih sistema nije nimalo  tako prosto kao što to izgleda. Naporedo sa  „običnom“  pismenošću,  (umenjem da se razume tekst),  u svakodnevnom životu je važna i vizuelna psimenost spsobnost čitanja i frazumevanja karata,  tablica,  fotografija,  videa,  čak i jezik tela.  Prvi out su naučnici još 1960-ih godina isticali  neohodnost učenja tim navikama i veštinama.  Ali se nije otišlo dalje od ideje,  popto u tio vreme  vizuelizacija informacija  kao tendencija  tek što se počela intezivirati, dok format mulitimedija kad su činjenice predstavljene u vidu teksta,  slike,   zvuka,  postaju sve popularnije u svetu. 

Specijalisti primećuju da   očiglednost informacija sve snažnije sužava prostor  mašti  što  se posebno odražava na   mlado pokoljenje. 

Start  svim ovim procesima  dala je masovna kompjuterizacija i razvoj interneta. Počevši od 1990.  kad je Mreža počela  da se širi po planeti,  pojavio se   pojam    kompujterske pismenosti,  a za njim digitalna pismenost (umenje  rukovanja raznoraznim  digitalnim uređajima.  Sada od tih navika zavisi mnogo u  svakode nom životu,  a posbeno    radno ustrojstvo.  Tako na primer,  po statistikama,  portala HeadHunter,  u više od 90 od sto konkursa za zasošljavae novih radnika se traži  vladanje  kompujterom.

Uostalom, digitalna pismenost  ne samo što je neophodna,  nego ona daje i  određena preimućstva  u svakodnevnom životu.  Tako  onlajn–usluge  omogućuju  ne samo da se ne čeka u redu  u držvnim nadleštvima  ili u bankama,  ili pak kupovina preko interneta,  nego je to neretko i šansa da se ekonomiše.

Kompanija Comscore  navodi sveže podatke o razmeri  auditorijuma ruskog interneta (runet):  sada ona broji 80,1 miliona koriosnika,  uračunavajući one koji  se na mrežu uključuje i sa običnoh kompjutera i sa  mobilnih uređaja.

Međutim,  kako je pokazalo istraživanje  koje je sprovela Organizacija za ekonmksi razvoj i saradnju,  broj kompjuterski nepsienih Rusa je i dalje veliki, a među njima preovlađuju stanovnici starijeg pokoljenja koji  nisu u škjoli stekli informatičko obrazovanje.  Ali,  i za njih  se našlo rešenje:  po celoj zemlji su otvoreni besplatni tečajevi za  kompjutersko opismenjavanje.  Tako je  krajem leta u 
Kazanju održan   peti  međunarodni šampionat penzionera u poznavanju kompjuterske pismenosti na kome su učestvovali „vitezovi trećeg doba“ ne samo iz Rusije,  nego i  iz  Belgije, Finske,  Poljske,  ukupno 150 učesnika.  Najstarijim učesnik je imao 79 godina.  Pored elektornske prezenmtacije o sebi,  takmičari su  demnsotrirali umešnost vldanja i orišćenja komjuterske tehnologije.

Ali,  kako primećuju eksperti,  za XXI i to je malo.

Sledeći nivo je  informaciona psimenost (koristi se i drugi termin: medijapismnost).  Za razliku od komjuterske pismenosti  koja obuhvata pre svega tehnički aspket,  mediapsiemnsot  akcenat stavlja na  sadržaj.

Josif Dzjalošunski, profesor Fakulteta  mediokomuniakcija na... je u izjavi za „Aganjok“ rekao:  „Na čoveka se danas obrušava suviše mnogo informacija,  koje on,  jednostavno rečeno nije u stanju da  svari. Do nedvno se gubilo mnogo vremena i snage da se dobije informacija,    a danas   nastaju   problemi  kad je  treba  proslediti.  Osim toga savrmeni trenutak ditira neophodnost da se uvek bude u  toku događaaj i da se zna šta se i gde ešto događa.

Kao rezultat takvog stanja stvari,  čovek se neizbežno ptetvara u roba  informaconih tokova prema kojim nije u stanju da se odredi,  i,  što je najvažnije,    da bude načisto  čemu može,  a čemu ne može verovati.“

Prema tome,   upozorava ekspert,  „važno je naučiti da se brzo  i efektivno  koriste  informacioni resusrsi,  kako radacionalnim,  sresvima javnog kounonuciranja,  tako i  novim-internetom,  odnosno njegovim društvenim mrežama“.

Treba istaći da su u skandinavskim zemljama  u  okviru školskih  sitema na svim obrazoivnim stepenima, uvedeni kao segment nastavnog plana i programa kursevi mediapismenosti.  Na čsovima se pored ostalog uči  i ako se osposbiti  za zaštitu od neželjenih uticaja intreneta i odoleti pokšajima pretvaranja u objekat manipulacije. 

Ipak,  da bi se stekla pismensot na savrmenom nivou,  nephodno je poečti od  čitanja i pisanja,  podsećaju eksperti.

Tim pre  što se,  saglsno rezultatima  istraživanja  OESR, pismeniji ljudi se bolje i brže prilagođavaju  i adapriraju digitalnoj eri  koja je već nastupila,  samo je,  kako pesnik Miljković reče,  treba prepoznati.


Branko Rakočević