Britanski diplomata: Zapad ide u pravcu pogodnom za Rusiju

Predstojeći susret predsednika Rusije i SAD, Vladimira Putina i Baraka Obame, u okviru 70. zasedanja Generalne skupštine UN biće poseban, lideri se nisu sreli gotovo dve i po godine zbog sve izraženijih suprotnosti među zemljama na svetskoj pozornici, smatra bivši ambasador Velike Britanije u Ruskoj Federaciji Toni Brenton.

Razgovori svedoče o suštinskoj promeni, bez obzira na to što SAD i Rusija već sad različito predstavljaju predstojeći susret. Američka strana saopštava da je Rusija prva tražila susret, a ključna tema razgovora biće Ukrajina. Ruska strana navodi da su se o susretu dogovorili uz obostranu saglasnost i da će glavna tema biti Sirija, podseća bivši diplomata.

Očigledno je da su dogovoru o susretu prethodile akcije Rusije u Siriji. Zapadni komentatori su već izneli niz objašnjenja za ponašanje Ruske Federacije, ali je stvarnost mnogo jednostavnija, smatra Brenton.

„Kako Putin i kaže, glavni cilj Rusije jeste da spreči jačanje islamskog fundamentalizma koji je direktna unutrašnja pretnja za nju (Rusku Federaciju) na Kavkazu i u drugim regionima. Rusi su videli kako je neuspešno delovao Zapad, pre svega u Iraku i Libiji. Zapadna podrška umerenoj opoziciji u Siriji je iluzija“, piše Brenton.

Politička linija Zapada kreće se u pravcu u kojem želi Vladimir Putin. U ovoj situaciji „izbor je između nepoželjnog (vlade Asada) i nepoželjnog i opasnog (Islamske države), a za ruskog lidera odgovor je očigledan. SAD i Velika Britanija, koje godinama traže ostavku predsednika Sirije Bašara Asada, sada razmatraju mogućnost da ovaj privremeno ostane na funkciji. Ministar odbrane SAD Ešton Karter, koji godinu dana nije održavao kontakt sa svojim ruskim kolegom Sergejom Šojguom, prošle nedelje je razgovarao s njim kako bi organizovali saradnju u vezi sa sirijskim pitanjem.

Što se tiče Ukrajine, i tu će se razgovor, po svoj prilici, voditi u skladu s predlozima koje je iznela Rusija. Još u februaru ove godine SAD i Velika Britanija su ignorisale Minski sporazum i smatrale ga kratkoročnim. U prvi plan svoje politike Vašington i London su stavili neophodnost da se promeni pozicija Putina i primenjivali sankcije koje bi „prinudile Rusiju da odstupi“. Ipak, to nije dalo rezultate, iako ruska ekonomija zaista preživljava težak period, a Minski sporazum, čak i uzimajući u obzir sva narušavanja, pomogao je da se prekinu borbe i deluje i sada. Istovremeno, sankcije ne samo što nisu promenile poziciju ruskog predsednika nego su je i pojačale u očima Rusa. Na taj način, očigledan cilj sankcija postale su garancije da Rusija poštuje Minski sporazum, smatra Toni Brenton.

Ukrajinska kriza još nije rešena i ove jeseni se može očekivati nekoliko ozbiljnih momenata. Ipak, „glavni igrači sada razgovaraju, umesto da pucaju. Još nismo izašli iz tunela, ali vrlo je verovatno da smo blizu njegovog izlaza“, naveo je ambasador.

Čitajte više na Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut