Udruženje Đakovčana pisalo Unesku

Udruženje Đakovčana ne može da poveruje da međunarodna zajednica daje na brigu srbsko kulturno nasleđe onima koji i dan-danas kamenicama napadaju pravoslavne svetinje, obijaju i pljačkaju ih, piše u saopštenju koje je ovo udruženje raseljenih Srba sa Kosova uputilo Unesku.

U saopštenju se navodi da Đakovčani, proterani sa svojih ognjišta, ne mogu da poveruju da su države-članice Ujedinjenih nacija spremne da pravoslavne svetinje daju na čuvanje onima koji su pogromu 2004. godine palili i rušili te iste manastire i crkve.

„Naše svetinje koje im se danas tako olako daju, pod zaštitom su Uneska kao ugroženo kulturno nasleđe. Istina je da su ugroženi pre svega od onih koji su 1999. i 2004. godine na njih bacali kamenice, baklje, u crkve unosili automobilske gume i palili ih, kako bi bili sigurni da se plamen neće lako ugasiti, a svetinje do temelja izgoreti“, piše u saopštenju.

Đakovčani se pitaju da li je moguće da se svetinje daju na čuvanje onima koji pravoslavnima Srbima ne daju da posete te iste svetinje i da u njima obeleže svoje verske praznike, tj. onima koji autobuse Đakovčana gađaju kamenicama svaki put kada iz Visokih Dečana krenu u crkvu u Đakovici, ističu u Udruženju Đakovčana.

„Da li je moguće poveriti na čuvanje srpske svetinje onima koji su u našoj Đakovici sa zemljom 1999. godine sravnili Crkvu Svete Trojice i na njenom mestu napravili park?“, pitaju iz ovog udruženja zvaničnike Uneska.    

Pismo se završava izrazima zahvalnosti monasima iz manastira Visoki Dečani, zbog toga što je to mesto uvek bio utočište za sve raseljene Đakovčane. Posebno se ističe zahvalnost zbog brige o staricama iz manastira Uspenja Presvete Bogorodice u Đakovici, koje su jedine pripadnice srbskog naroda koje i dalje žive u tom gradu u Metohiji.