Gonkurovu nagradu dobio Matias Enar za roman Kompas

Najprestižniju francusku  književnu nagradu  za  2015. g,  Gonkurovu (le Prix de l'Academie  Goncourt  2015.)  dobio je   43.   godišnji Matias Enar  (Mathias Enard) za roman „Kompas“ (Boussole)  u izdanju  Actes Sud.

Nagrada se dodeljuje na osnovu  glasanja desetočalnog žirija Akedmije Gonkur na specijalnom zasedanju  koje se održava u pariskom hotelu  Druan (Drouant).  Svaki akademik ima po jedan glas koji može dati samo jednom kandidatu,  a samo predsenik Akdemije raspoalže sa dva glasa.  Matias Enar je dobio šest glasova članova žirija.

U užem izboru su pord pobedničkog bila još tri   romana:  „Titus nije voleo Bereniku“  (Titus n'aimait pas Berenioce) Natali Azule, „Preovlađajući“  (Les Preponderants)  Hedi Kadur, „Ta zemlja,  koja liči na tebe“ (Cet pays qui te ressemble) Tobi Natane.
 
„Kompas“ je priča o austrijskom muzičaru i njegovom putovanju po Blisom Istoku.  Kako ističe Agencija Frans Pres, u svom ambicioznom romanu „Enar pokušava da  oslobodi naša saznanja  o Istoku od zapadnih klišea.“

„Kompas“  je deseta Enarova knjiga.  Godine 2010.  njegovo delo „Ispričaj im o bitkama, kraljevima   i slonovima“ (Parle –leur  de batailles,  de rois et d'elephants) dobila je Gonkurovu studnetsku nagradu. Još jednu Gonkurovu  nagradu,  ovog puta, po izboru zemalja Istoka ,  Enar je dobio 2012.  za knjigu „Ulični lopovi“  (Rue de voleurs).

Posato pomalo Arapin

„Kad sam bio dete,  maštao sam da putujem i da upoznajem novi svet“,  kaže laureat ovogodišnjeg Gonkura.  

„Zatim sam dugo živeo na Bliskom Istoku,  proučavao taj region, učio arapski i persijki. Sa strašću sam pronicao u arapsku i persijsku književnost. I vremenom ona je postala deo mene. Moglo bi se reći  i da sam  postao pomalo Arapin.

Želeo sam da pokažem raznovrsno bogatstvo toga sveta. Da  tamošnji svet nije jedinstven,  da postoji mnogo svetova  istočno od Evrope ili južno od  Sredozemnog mora. Istambul,  Damask, Bejrut,  Kairo, Tunis,  Alžir-sve su to različiti svetovi. U Evropi ponekad  to zaboravljamo. Izgeda nam da je tamo sve isto i  da je sve je podjednako opasno.  Iako u stvarnosti nije tako.  Na prvom mestu –to je ogromna raznoobraznost   naroda, kultura,  jezika, pa čak i religija“, izajvio je Matias Enar,  a preneli francuski mediji i portali.


Branko Rakočević