SAD-u i Britaniji Balkan idealan za „potpaljivanje vatre“

Da se zemlje Balkana pitaju, rata ne bi bilo, ali Balkan je odlično mesto za globalnu destabilizaciju, saglasni su sagovornici emisije „Svet sa Sputnjikom“, savetnik predsednika Srbije i bivši šef diplomatije Ivan Mrkić i naučni saradnik na Institutu za evropske studije Miša Đurković.

Da li je Balkan evropski Bliski istok i da li je Džon Keri u pravu kada kaže da su Srbija, Crna Gora i Makedonija na liniji vatre između Amerike i Rusije? Da li, kao što kaže nemačka kancelarka Angela Merkel, Balkan može ponovo ratovati?

Mrkić i Đurković smatraju da sukobi na Balkanu zavise od spoljnog faktora.

„Balkan je tradicionalno fantastično mesto za sprovođenje globalne destabilizacije i tu su pre svega Britanci i Amerikanci našli prostor da mogu da potpale vatru u predvorju Evrope kad god im zatreba“, smatra Đurković.

On kaže da postoji niz nasleđenih problema i da nije ni čudo što nikada nisu trajno rešeni, jer ostavljaju prostor za destabilizaciju.

Bivši šef diplomatije Ivan Mrkić nada se da će se poslednja turbulencija na Balkanu rešiti na mirniji način.

„Siguran sam da, kad bi se Balkan pitao, on nikada ne bio ’bure baruta‘“, rekao je Mrkić za Sputnjik.

Govoreći o interesima SAD i Rusije na Balkanu, naši sagovornici saglasni su oko ključnih tačaka sukoba.

Đurković kaže da je u toku dozirani hladni rat i ukazuje na ogromno prisustvo Amerike na području Balkana kakvog nije bilo u poslednjih nekoliko godina.

„Amerikanci u poslednjih nekoliko godina ’guraju‘ priču o promeni političke elite. Imamo pokušaj destabilizacije Milorada Dodika u Republici Srbskoj, Nikole Grueskog u Makedoniji, Mila Đukanovića u Crnoj Gori i u Srbiji prve pokušaje nagrizanja vlasti. Traže se neka bolja rešenja ili su sve to određeni pritisci u nekom pravcu“, smatra Đurković.

On kaže da se radi o kontinuitetu geopolitičke igre i ukazuje da je Srbija u politici uslovljavanja.

„Mi pričama o EU pokrivamo fundamentalne probleme o kojima ne govorimo i koje ne rešavamo“, kaže Đurković.

„Dok EU agendu postavljamo kao bazičnu i važniju od svojih interesa, dok god dozvoljavamo jedan sistem koji nije primenjen ni prema kome, sistem uslovljavanja, kad ste u EU imate pravo na veto, možete da odlučujete, da blokirate, a kada ste u situaciji kao mi — samo morate da prihvatate. Tako dođemo do toga da se lišavate državne novinske agencije i onda imate situaciju da domaći mediji dobijaju informacije od inostranih“, kaže Đurković.