Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 22.12.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje  

 
Situacija na frontu za 21.12. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje



Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji -  Klinuti ovde ili na mapu ispod





 

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 


 

VIDEO VESTI

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 22.12.




Stanje na frontu  - .

Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 22.12.



Ukrajinski nacionalisti jačaju koristeći raskol pravoslavne crkve - Ukrajinski nacionalisti koriste raskol pravoslavne crkve u toj zemlji, nakon državnog prevrata koji se dogodio u februaru prošle godine, kako bi učvrstili svoj uticaj u zemlji, smatraju analitičari.

Pokušaji ukrajinskih nacionalista da iskoriste pravoslavlje kao oružje veoma su česti, objašnjava politički analitičar Bruno Drveski.

„Nacionalisti mahom koriste grkokatoličku crkvu kako bi učvrstili nacionalističku ideju u borbi protiv svih religioznih saveza između Ukrajine i Rusije. Njihov konačni cilj je da se preuzme kontrola nad celokupnom ukrajinskom crkvom“, kaže on.

I predstavnik Ministarstva inostranih poslova Rusije zadužen za ljudska prava Konstantin Dolgov smatra da je neophodno staviti tačku na represiju vernika u Ukrajini.

Prema njegovim rečima, raskol pravoslavlja je sve veći i žešći, dok su na zapadu zemlje sve češći napadi pripadnika samoproglašene Kijevske patrijaršije na Ukrajinsku pravoslavnu crkvu Moskovske patrijaršije.

Dolgov kaže da su 18. decembra u selu Ptičja pripadnici radikalnog „Desnog sektora“ blokirali ulaz vernicima u Svetouspenski hram, tukli ih palicama i bacali na njih molotovljeve koktele.

Slični napadi, objašnjava on, događaju se još od aprila 2013. godine, a rezultat tih napada je na desetine povređenih vernika.

Raskol pravoslavlja na dve struje dobio je na još većoj težini nakon državnog prevrata koji se dogodio u februaru prošle godine, dodaje Dolgov.

Rusija će pojačati carinsku kontrolu prema Ukrajini - Rusija će pojačati carinsku kontrolu za robu iz Ukrajine, izjavio je zamenik šefa ministarstva za ekonomski razvoj Rusije Aleksej Lihačov.

Rusija je ukazom predsednika od 1. januara suspendovala Sporazum o slobodnoj trgovini sa Ukrajinom. Pored toga, uveden je robni embargo za tu državu jer podržava sankcije protiv Rusije.

„U celom nizu resora, pre svega u carinskoj službi, povećavaćemo oštrinu i strogost administracije“, rekao je Lihačev, govoreći u Državnoj dumi.

Ukrajina nije vratila Rusiji dug, bankrot zemlje 31. decembra - Ukrajina je dopustila bankrot zemlje, ne plativši dug Rusiji od 3 milijarde dolara. Bankrot će stupiti na snagu po završetku grejs perioda koji ističe 31. decembra. Međutim, u Rusiji se i dalje nadaju da će Ukrajina vratiti dug, navodi se u saopštenju ruskog Ministarstva finansija.

„Ukrajina danas nije izvršila uplatu za obveznice državnog spoljneg duga nominalne vrednosti 3 milijarde dolara koje pripadaju Rusiji. Na takav način, Ukrajina je više volela da bankrotira po svojim dužničkim obavezama, nego da razgovara o predlozima predsednika Ruske Federacije sa sastanka lidera zemalja „Grupe dvadeset" u Antaliji iz novembra 2015. godine“, piše u saopštenju Ministarstva finansija Rusije.

Državne obveznice su trebale biti isplaćene 20 decembra. Uplata je trebala da bude izvršena prvog radnog dana, 21. decembra.

„Sa formalne tačke gledišta, neispunjavanje obaveza (bankrot) po obveznicama stupiće na snagu, ako Ukrajina ne izvrši uplatu do kraja naznačenog grejs perioda koji ističe 31. decembra 2015. godine. Ministarstvo finansija očekuje da Ukrajina ispuni svoje dužničke obaveze u celini do tog datuma“, dodali su u ruskom ministarstvu.

EU neće finansijski pomoći Ukrajini zbog ruskog embarga - Evropska unija ne priprema novi paket finansijske pomoći Kijevu u vezi sa uvođenjem embarga na uvoz poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine, izjavila je evropska komesarka za trgovinu Sesilija Malmstrem.

Ona je rekla da će se nastaviti razgovori na temu pomoći Ukrajini po drugim pitanjima, a prvi naredni susret na tu temu biće na februarskom samitu EU – Ukrajina u Briselu.

„Novi paket pomoći nije u planu jer je EU već pomogla, kako ekonomski tako i politički, kao i u oblasti zone slobodne trgovine“, rekla je Malmstremova.

Ona je dodala da će ulazak u zonu slobodne trgovine sa EU od 1. januara naredne godine doneti određene koristi Ukrajini, iako te beneficije neće biti primetne od početka.

„Trgovina između Ukrajine i Rusije je značajno opala, a Kijev je bio spreman na to da pregovori sa Rusijom neće uspeti. Iako je to bolno, Ukrajina je bila spremna na to“, rekla je evropska komesarka.

Kijev preko suda traži kompenzaciju za gubitke zbog Krima - Kijev će pokrenuti novu tužbu protiv Rusije zbog finansijskih gubitaka ukrajinskih kompanija povodom izlaska Krima iz sastava Ukrajine, izjavio je ministar inostranih poslova Ukrajine Pavel Klimkin.

„Tražićemo kompenzaciju zbog gubitaka naših kompanija. Neke tužbe će biti pokrenute veoma brzo. Ima mnogo kompanija, trenutno radimo na koordinaciji celokupne tužbe“, rekao je Klimkin.

Kijev je već podneo nekoliko tužbi protiv Rusije Evropskom sudu za ljudska prava tražeći kompenzaciju za gubitke zbog pripajanja Krima Rusiji.

Ranije je premijer Ukrajine Arsenij Jacenjuk rekao da će Kijev tužiti Rusiju za svaki slučaj gubitka imovine na Krimu.

Iz Moskve tvrde da je referendum o pripajanju Krima Rusiji prošao u zakonskim okvirima i u skladu sa normama međunarodnog prava i Povelje UN.

Predstavnik Rusije pri EU Vladimir Čižov ocenio je da tužba Kijeva protiv Moskve po tom pitanju nema perspektivu.

Brisel emotivno doživeo uvođenje embarga na uvoz iz Ukrajine - Rusija je, nakon neuspešnih pregovora sa Kijevom i Evropskom komisijom o ekonomskim delu Sporazuma o asocijaciji i pridruživanju Ukrajine, primorana da zaštiti sopstvene interese i uvede carinske dažbine i embargo na uvoz ukrajinskih proizvoda, koje će stupiti na snagu od Nove godine, izjavio je ministar za ekonomski razvoj Rusije Aleksej Uljukajev.

On je rekao da je Brisel emotivno doživeo uvođenje carinskih dažbina i embarga Ukrajini iako za tako nešto ne postoji nikakav osnov.

„Mi smo još u septembru upozoravali da će upravo takve posledice biti ukoliko se ne postigne dogovor. Ovde nema ničeg novog“, rekao je Uljukajev.

Premijer Rusije Dmitrij Medvedev potpisao je dekret o uvođenju carinskih dažbina na uvoz iz Ukrajine, čime je stopiran Sporazum o slobodnoj trgovini, kao i embargo na uvoz prehrambenih proizvoda.

Rusija ne uvodi dodatne ograničavajuće mere prema EU - Rusija trenutno ne planira da uvede dodatne recipročne mere prema Evropskoj uniji zbog produžetka sankcija koje će biti na snazi do avgusta naredne godine, izjavila je portparolka premijera Rusije Natalija Timakova.

„Ograničavajuće mere prema EU traju do avgusta, a o uvođenju novih trenutno nema reči“, rekla je ona.

EU je zvanično potvrdila produženje ekonomskih sankcija Rusiji do 31. jula 2016. godine

Sankcije su produžene, saopštio je Savet EU, jer Minski sporazum i dalje nije u potpunosti realizovan.

Povezivanje situacije u Ukrajini sa sankcijama neosnovano - Povezivanje sankcija Rusiji sa situacijom na jugoistoku Ukrajine je veštačko i neosnovano i pokazuje nedostatak logičnosti u odlučivanju Brisela, saopštilo je Ministarstvo inostranih poslova Rusije.

„Moramo da konstatujemo da umesto konstruktivne saradnje u suprotstavljanju aktuelnim svetskim problemima, kao što je borba sa međunarodnim terorizmom, Brisel se opredeljuje za kratkovidu igru sankcija“, navodi se u saopštenju Ministarstva.

Konflikt na jugoistoku Ukrajine nije započela Rusija, već trenutne ukrajinske vlasti koje su nastojale silom da uguše nesaglasnost Donbasa sa državnim prevratom koji se dogodio u februaru prošle godine.

Ministarstvo takođe navodi da u ponašanju Evropske unije nedostaje logičnosti jer Brisel pokušava da „kazni“ Rusiju zbog nečega što ne zavisi od nje i u šta nije umešana.

„Situacija će se promeniti ukoliko se EU potrudi da poradi na tome da Kijev zapravo započne implementaciju Minskog sporazuma, koji je odobren Savetom bezbednosti UN. Produžetak antiruskih sankcija u tom kontekstu predstavlja veoma licemeran potez. Verovanje da će Rusija tim merama promeniti svoje principijalne stavove je pogrešno, a EU na taj način ostaje rob pogrešnih procena“, govori se u saopštenju.

EU zvanično produžila sankcije Rusiji - EU je zvanično potvrdila produženje ekonomskih sankcija Rusiji do 31. jula 2016. godine, piše u saopštenju Saveta EU.

Odluka o produženju sankcija Rusiji doneta je tokom pismene procedure nakon njenog usvajanja na sednici Saveta stalnih predstavnika zemalja–članica EU prošlog ponedeljka. 

Prošle nedelje izvor blizak rukovodstvu EU saopštio je da će paket sankcija ostati isti — radi se o tehničkom produženju roka njegovog dejstva. 

„Savet je 21. decembra 2015. godine produžio ekonomske sankcije EU protiv Rusije do 31. jula 2016. godine“, piše u saopštenju Saveta EU.

U njemu se navodi da je odluka o produženju sankcija doneta jer Minski sporazum koji predviđa rešenje ukrajinske krize nije u potpunosti realizovan do 31. decembra ove godine.

„Savet nastavlja da ocenjuje proces implementacije (sporazuma)“, zaključuje se u saopštenju.

Video vesti za 22.12.




Na liniji rata - dokumentarni film

Pregled vesti TV LNR

Intervju sa ministrom spoljnih poslova DNR

Basurin o situaciji na frontu

Ukrajina - iz minuta u minut -

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima