Rusija i SAD: „Resetovanje“ odnosa broj 2?

Bivša državna sekretarka i kandidatkinja za predsednika SAD Hilari Klinton je nedavno izjavila da u slučaju pobede ne isključuje novo „resetovanje“ odnosa sa Rusijom, ukoliko ona shvati šta bi mogla da dobije zauzvrat. Klintonova pokazuje realističan pristup, koji Kremlj pozdravlja, ali njena retorika će se menjati tokom predizborne kampanje.

„Tokom debata Demokratske stranke, bivša državna sekretarka SAD Hilari Klinton rekla je da je spremna za novo ’resetovanje odnosa sa Moskvom‘, ali sve zavisi od spremnosti Rusije da pravi ustupke“, piše portal „Šta se priča o SAD“.

Koncepcija „resetovanja“ se pojavila nakon što su odnosi Rusije i SAD zašli u ćorsokak posle rusko–gruzijskog rata u avgustu 2008. godine.

„Tada je dijalog bio potpuno obustavljen pa se činilo da su odnosi dotakli dno. Sada znamo da to nije bilo dno“, kaže ruski politikolog Igor Zevelev, aludirajući na krizu posle državnog udara u Ukrajini.

Osnovne pravce „resetovanja“ definisao je pomoćnik američkog predsednika Majkl Makfol, koji je 2012. godine postao ambasador u Moskvi.

U martu 2009. godine državna sekretarka Klinton i šef ruske diplomatije Lavrov pokrenuli su proces poboljšanja odnosa tako što su pritisnuli dugme na kojem je pogrešno pisalo „preopterećenje“ (peregruzka) umesto „resetovanje“ (perezagruzka). Međutim, bez obzira na grešku u prevodu, redefinisanje odnosa između SAD i Rusije imalo je dobru perspektivu: tadašnji ruski predsednik Medvedev koristio je blažu spoljnopolitičku retoriku nego Putin.

Prema rečima Klintonove, dok je ona radila u administraciji, politika „resetovanja“ je donela novi ugovor o smanjenju nuklearnih arsenala, SAD i NATO zemlje su dobile saglasnost za tranzit vojnog tereta u Avganistan. Osim toga, Rusija je bila uzdržana tokom glasanja povodom rezolucije o Libiji, čime je praktično dala „zeleno svetlo“ za vojnu operaciju SAD i NATO–a u toj zemlji.

Na određene kompromise su pristale i SAD: Obama je smanjio planove stvaranja sistema PRO u Evropi, a osim toga na vreme je odustao od primanja Gruzije i Ukrajine u NATO. Kao što je rekao ambasador Mekfol o tom vremenu, „stvarao se utisak da je pitanje proširenja NATO–a zatvoreno“.

Međutim, ideja „resetovanja“ je izgubila na aktuelnosti još do kraja mandata Medvedeva zbog mnogobrojnih nesporazuma. Rusija nije dobila od SAD garancije da sistem PRO neće biti uperen protiv Rusije, stoga je Medvedev zapretio da će razmestiti raketne komplekse „Iskander“ u Kaljiningradu, na granici sa Poljskom.