Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 03.02.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje  

 
Situacija na frontu za 01.02. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje



Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji -  Klinuti ovde ili na mapu ispod





 

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 


 

VIDEO VESTI

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 03.02.



Stanje na frontu  - .

Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 03.02.



U Minhenu o ukidanju sankcija Rusiji - Pitanje sankcija neće biti tema javnih razgovora na predstojećoj Minhenskoj konferenciji o bezbednosti, ali će o tome biti reči među predstavnicima EU, izjavio je američki senator Džon Mekejn.

Članice EU će verovatno razgovarati o ukidanju sankcija Rusiji na marginama predstojeće Minhenske konferencije o bezbednosti, izjavio je Sputnjiku američki senator Džon Mekejn.

„O tome se neće javno govoriti na konferenciji, ali će biti mnogo razgovora među predstavnicima Evrope“, izjavio je Mekejn.

Dnevni red konferencije predviđa razmatranje niza pitanja iz sfere bezbednosti, uključujući Siriju, migrantsku krizu i druge pretnje po evropsku bezbednost.

Senator je naveo da će međunarodni lideri i predstavnici dobiti mogućnost da se nezvanično sastanu, kako bi razgovarali i o drugim pitanjima na marginama konferencije.

Mekejn je dodao da će svaki razgovor o ukidanju sankcija Rusiji „biti tema i na drugim mestima i neće biti otvoren za javnost“.

Porošenko: Porasla pretnja od otvorenog rata sa Rusijom - Predsednik Ukrajine Petro Porošenko smatra da je otvoreni rat sa Rusijom veća pretnja nego prošle godine.

U intervjuu za list „Bild“, ukrajinski predsednik je izjavio da ruske vlasti nastavljaju da ignorišu Minski sporazum. Pritom, on je optužio Rusiju za nagomilavanje kontingenta ruskih vojnika na teritoriji Ukrajine. Međutim, ruske vlasti su više puta saopštavale da se na teritoriji Ukrajine ne nalaze ruski vojnici.

Porošenko je naveo da Rusija nastavlja da gradi nove baze na granici i da stalno izvodi vojne vežbe.

„Rusija je mnogo investirala u pripreme za rat, dok mi za to ne dobijamo nikakva obaveštenja“, rekao je on.

Predsednik Ukrajine je izjavio da, u cilju zaštite zemlje, treba organizovati isporuke oružja iz Nemačke, jer se, prema njegovim rečima, radi o bezbednosti cele Evrope.

Pentagon: Povećanje vojnih troškova zbog Rusije - Ministar odbrane SAD Ešton Karter najavio je veliko povećanje vojnih troškova u cilju suprotstavljanja Rusiji i snaženja američkog prisustva na istoku Evrope, kao i jačanja kampanje protiv DAEŠ-a.

Karter je rekao da će ukupan budžet za fiskalnu 2017. godinu iznositi 583 milijarde dolara, što daleko nadmašuje budžet drugih zemalja i prevazilazi ukupne vojne troškove narednih osam najvećih vojski na svetu.

U taj iznos uključeno je i 3,4 milijarde dolara za operacije u Evropi u cilju odvraćanja, kako je naveo Karter, ruske agresije.

„Mi jačamo svoje položaje u Evropi kako bismo podržali svoje NATO saveznike nasuprot ruskoj agresiji“, rekao je Karter.

On je dodao i da će SAD izdvojiti više od sedam i po milijardi dolara za finansiranje borbe protiv DAEŠ-a.

Putin razgovarao sa Merkelovom o Ukrajini - Predsednik Rusije Vladimir Putin i kancelarka Nemačke Angela Merkel izrazili su obostranu zainteresovanost za obezbeđenje stabilnog primirja na liniji razgraničenja u Donbasu.

Kancelarka Nemačke Angela Merkel i predsednik Rusije Vladimir Putin razgovarali su telefonom o izvođenju ustavne reforme u Ukrajini i organizaciji lokalnih izbora u Donbasu, prenosi pres-služba Kremlja.

„Dotakli su se pitanja koja se tiču izvođenja ustavne reforme u Ukrajini i organizacije lokalnih izbora u Donbasu, po zakonu dogovorenom sa predstavnicima samoproglašenih republika Donjecka i Luganska“, navodi se u saopštenju Kremlja.

Osim toga, Putin i Merkelova su izrazili zajedničku zainteresovanost za obezbeđenje primirja na liniji razgraničenja u Donbasu.

„Bilo je reči o problemima koji se tiču rešavanja krize u Ukrajini. Izražena je obostrana zainteresovanost za obezbeđivanje stabilnog primirja na liniji razgraničenja, i naglašeno je da nema alternative punoj realizaciji Minskog sporazuma, postignutog 12. februara 2015. godine“, saopštila je pres-služba ruskog predsednika.

Evropa pred najozbiljnijom pretnjom miru - Šef diplomatije Nemačke Frank-Valter Štajnmajer izjavio je da se Evropa nalazi pred možda najozbiljnijom pretnjom po mir i bezbednost od završetka Hladnog rata.

Nemačka je od 1. januara preuzela predsedavanje OEBS-u, a Štajnmajer je u intervjuu agenciji „Hina“ izjavio da su stanje u Ukrajini, ponovno uspostavljanje bezbednosti i vraćanje izgubljenog poverenja u Evropi, kao i ljudska prava, prioriteti nemačkog predsedavanja ovoj organizaciji.

Prema njegovim rečima, razvoj događaja u Ukrajini od 2014. pokazuje koliko je OEBS „neophodan za Evropu“.

„Bez posebne posmatračke misije ne bismo toliko napredovali u deeskalaciji i povlačenju naoružanja, i sada moramo brzo da donesemo odluku o produžetku mandata i proračunu misije kako bi promatrači i dalje mogli raditi svoj važan posao“, ističe Štajnmajer. Čitajte više

Ukrajina: Nemački levičar na crnoj listi - Poslanik Bundestaga iz redova Nemačke levice Andrej Hunko se našao na crnoj listi zvaničnog Kijeva zbog toga što je dopremao lekove u bolnice na Donbasu. U intervjuu za Sputnjik Hunko je izjavio da je odluka Ukrajine politički motivisana.

„Juče je u Kijev stigla delegacija nemačkog parlamenta. Glavna tema pregovora je implementacija dogovora iz Minska. Ja sam član ove delegacije, ali ukrajinska strana je sprečila moj dolazak u ovu zemlju. Ukrajinski zvaničnici su ponudili dve opcije: ili da me deportuju iz zemlje odmah nakon sletanja ili da me uhapse nakon što kročim na tlo zemlje. Optužen sam zbog toga što sam organizovao humanitarnu akciju za stanovnike Istočne Ukrajine (Donbasa), pa sam u okviru ove kampanje prešao rusko-ukrajinsku granicu sa teritorije Ruske Federacije. Zato sam se našao na crnoj listi ukrajinske Službe bezbednosti“, kaže Hunko.

Kijev: Partnerstvo s Turskom osnova bezbednosti u Crnom moru - Ankara i Kijev bi mogli da uspostave vojnu saradnju, izjavio je u intervjuu turskom listu „Dejli sabah“ ukrajinski šef diplomatije Pavel Klimkin.

„Bez sumnje, moguća je svaka saradnja u oblasti bezbednosti i odbrane“, rekao je ministar.

Klimkin je takođe pozvao da se učvrste bilateralni odnosi u drugim oblastima, izjavivši da je partnerstvo Ukrajine i Turske „kamen-temeljac bezbednosti u Crnom moru“. 

Šef ukrajinske diplomatije ukazao je na neophodnost „borbe za budućnost regiona“ i naglasio da je partnerstvo s Turskom potrebno zbog „uticaja na Rusiju“.

„Saradnja među nama, srednjim državama regiona s globalnim ambicijama, ima veliki značaj“, dodao je Klimkin. 

Ukrajinski ministar je, takođe, stao na stranu Ankare povodom incidenta u kojem je 24. novembra prošle godine turska avijacija oborila ruski borbeni avion Su-24 na nebu iznad Sirije. 

On je rekao da je ubeđen da su ruski avioni „mnogo puta narušili turski vazdušni prostor“, a da je Turska „imala pravo da se štiti“.

Video vesti za 03.02.



Dejstvo kijevskih snaga

Ukrajina - iz minuta u minut -

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima