Slede dramatične promene na balkanskoj ruti

Na današnjem samitu u Briselu ministri EU planiraju dramatične promene u cilju rešenja migrantske krize, među kojima je i zatvaranje balkanske rute za migrante, navodi austrijski list „Standard“.

Na Samitu EU šefovi država i vlada planiraju okončanje ilegalne migracije i, kao prioritet, zaustavljanje politike propuštanja od Grčke do Nemačke, najavljuje bečki dnevnik.

Na osnovu dokumenta u koji je list imao uvid, predviđa se da Atina mora odmah da napravi mesta za 50.000 potencijalnih tražilaca azila, kao i da će Grčka dobiti pomoć EU.

Migranti koji nemaju šanse da dobiju azil trebalo bi u tom slučaju odmah da budu premešteni u Tursku, navodi bečki dnevnik na svom sajtu.

Kako list navodi, samit EU i Turske u ponedeljak u Briselu trebalo bi da donese dramatične promene u dosadašnjoj politici prema migrantima i izbeglicama.

Iz predloga u koji je list imao uvid proizlazi da dosadašnji priliv migranata zahteva da ruta preko Zapadnog Balkana bude zatvorena.

„Iregularan talas migracije duž balkanske rute se prekida. Ova ruta je sada zatvorena“, piše u izjavi koja bi trebalo da bude usvojena na Samitu, navodi „Standard“.

Mnoge planirane mere baziraju se na dogovorima koji treba da se zaključe sa Turskom.

Polazi se od toga da će Turska odmah konstruktivno učestvovati u kontroli spoljne granice u Egejskom moru i one migrante koji ne mogu da dobiju azil u Evropi prihvatiti u sklopu readmisije.

Planiran je poseban sporazum o readmisiji EU sa Turskom, koji treba da stupi na snagu 1. juna.

Pre toga, na osnovu bilateralnih sporazuma, treba da se deluje iz Grčke.

Takođe, predviđeno je i direktno preseljenje sirijskih izbeglica iz Turske u države EU.

Što se tiče EU, u izjavi se nabraja niz mera koje narednih nedelja treba da budu primenjene.

Kako bi se sprečile posledice zatvaranja balkanske rute, to jest nagomilavanje hiljada izbeglica, EU izražava spremnost da pruži svoj maksimum kako bi podržala Grčku u ovom teškom trenutku.

Reč je o kolektivnoj odgovornosti Unije, koja zahteva brzu i efikasnu mobilizaciju svih raspoloživih sredstava, ali i doprinosa zemalja-članica, navodi se u dokumentu.

Hitni plan Evropske komisije za humanitarnu pomoć biće podržan od šefova država i vlada EU, a za to je predviđeno 700 miliona evra, od kojih 300 miliona u ovoj godini.

Drugi deo se tiče bezbednosti, a predviđeno je da Fronteks pod hitno uputi dodatne službenike u Grčku, na granicu Makedonije i Albanije.

Takođe je predviđeno da se obezbedi funkcionisanje prvih prihvatnih centara, gde će izbeglice biti registrovane i pripremane za raspodelu na države EU.

Do 1. aprila, najkasnije, države-članice EU treba da stave na raspolaganje službenike Fronteksu, a Evropol da pojača borbu protiv krijumčara.

Dogovor sa Samita treba da doprinese da se do kraja godine sve zemlje vrate Šengenu, do kada bi kontrole na granicama unutar Šengena trebalo da postanu prošlost, dodaje se u dokumentu u koji je uvid imao bečki list.