Stradanje srbskih regruta u Albaniji

20.03.2016. god.

Najtamnija i najtragičnija srbska priča tokom Velikog rata bila je masovno umiranje srbskih regruta na putu Albanske golgote.To su bili dečaci uzrasta od 17 do 19 godina koji su povedeni u povlačenje bez odgovarajuće vojne obuke, opreme i hrane. Od oko 33.000 mladića koji su krenuli iz Srbije, na grčko ostrvo Krf je stiglo 5.000. Njihovo umiranje nastavilo se i na Vidu.

U povlačenje, oktobra 1915. godine, povedeni su i dečaci starosti od 17, 18 i 19 godina koji su mobilisani kao rezervne trupe Vojske Kraljevine Srbije. Oni su povedeni kako bi jednoga dana popunili redove tada već istrošene i desetkovane srpske vojske.

Neki od mladića su u povlačenje krenuli bez vojničkih uniformi i obuke

Bez odgovarajuće vojne opreme regruti su najčešće surove albanske planina prelazili u opancima i seljačkim gunjevima. Mnogi nisu imali ni vojničke šatore ni puške. Nije bilo vremena ni za pravu vojnu obuku.

Problem je bio i njihovo snabdevanje, odnosno, bolje reći nesnabdevanje hranom. Ovi dečaci nisu bili u nadležnosti Vrhovnog štaba Vojske Kraljevine Srbije, već su bili pod ingerencijom Ministarstva vojnog. Komandanti neiskusnih trupa bili su ratni vojni invalidi. U takvom stanju i pod takvim okolnostima je više od 33.000 srbskih vojnika krenulo pešice iz Srbije ka Albaniji.

Prvobitno je bila ideja da se oni iz Prizrena preko Debra povuku ka Strugi i dalje preko Ohridskog jezera ka Solunu. Manja grupa regruta uspela je da prođe ovim putem pre nego što su bugarske trupe presekle put i zauzele Strugu. Ostali su morali da promene pravac povlačenja i da iz Debra nastave ka Elbasanu, Tirani i Draču.

Stradanje ovih dečaka počelo je već na Kosovu. Postoje zapisi iz Kosovske Mitrovice koji opisuju težak i bedan položaj ovih dečaka. Gladni, promrzli i zbunjeni lutali su ulicama ovog grada u potrazi za parčetom hleba. Zabeleženo je i da su mnogi od njih sedeli na mitrovačkim ulicama i plakali.

Srbska vojska u snegom zavejanim planinama Albanije

U već istrošenim opancima regruti su iz Prizrena prtili put kroz snežne prevoje albanskih Prokletija. Jezivi su prizori koji opisuju njihovo umiranje: zavejani i promrzli ostali su da leže u snegu, umirali su i poslednjom snagom izgovarali jednu jedinu reč:"hleb". Najstrašniji su zapisi koji opisuju kako ovi izgladneli dečaci jedu živo meso uginulih životinja.

"Već smo nailazili na leševe naših regruta u snegu kraj puta... Ako bi neki vojnik ostavio konja da ugine, odmah bi se sjatila oko njega grupa regruta i nastalo bi masakriranje konja. Prvi bi uzimali ono što je najbolje, a ostali ono što ostane. Često se moglo videti kako regrut malo uz vatru peče rebro, a onda ga danima nosi u ruci i glođe." (knjiga "Golgota i Vaskrs Srbije").

Bez hrane, iscrpljeni ni srbski vojnici nisu mogli da izdrže muke, a kamoli nejaki dečaci

Sa regrutima, putem od Prizrena do Tirane, povlačili su se i austrougarski zarobljenici koje je srbska vojska zarobila tokom bitaka 1914. godine, i oni su povedeni zajedno sa vojskom u povlačenje. Imali su istu sudbinu kao i srbski regruti. Bili su prepušteni sami sebi. Kao i srbski dečaci, jeli su meso uginulih životinja, pokušavali da negde pronađu parče proje i mesto kraj vatre ne bi li preživeli.

Istim pravcem povlačili su se i pripadnici Timočke vojske koji su tih dana vodili i žestoke bitke sa Bugarima. Sa severa je srpsku vojsku u Albaniji napadala austrougarska vojska, sa istoka, srpske položaje u povlačenju su ugrožavali Bugari.

Podaci govore da je od 33.143 srbskih dečaka, koliko ih je krenulo iz Srbije, u Tiranu stiglo njih 15.844. Veliki broj ovih dečaka ostao je da leži u zavejanim albanskim planinama, jedan broj je dezertirao. Njihovo umiranje nastavilo se i tokom povlačenja kroz močvarne predele Albanije.

Regruti su u Albaniju stigli među prvima, oni su u Tirani bili već početkom decembra. U to vreme u Skadar, na severu Albanije, počinju da stižu prve trupe koje su se povlačile preko Crne Gore. Iz Tirane, regruti i austrougarski zarobljenici, nastavljaju ka Draču i Valoni. Tu nastaje nova, možda još strašnija etapa njihovog stradanja.

Regrutima je put bio presecan rekama i močvarama

Italijanska vojska je zaustavila srpske regrute u gradu Fijeru i nije im dozvoljavala dalje kretanje ka Valoni. Valona, koju su Italijani zauzeli još 1914. godine, bila je njihova glavna interesna sfera u Albaniji i smatrali su da prisustvo srpske vojske može da ugrozi njihove pozicije.

Kao obrazloženje navodili su da su srbski vojnici bolesni od kolere i da mogu da prenesu zarazu i na njihove vojnike. Medicinski zapisi iz ovog grada govore da kolere među regrutima nije bilo.

U iščekivanju nastavka puta

I tako su srspki dečaci, gladni i iscrpljeni ostali u albanskom gradu Fijeru da čekaju dozvolu za nastavak puta. U tom čekanju, masovno su umirali. Lekari su u napuštenom konaku Omer Paše u Fijeru napravili improvizovanu bolnicu za ove dečake.

Bila je to, kako navode, bolnica bez lekova, bez hrane i bez kreveta, bilo je to "živo groblje srpske mladeži".

Navodi se da je dnevno umiralo od 30 do 40 srbskih dečaka. Umirali su u Omer Pašinom konaku, umirali su u logorima oko grada Fijera, umirali su na reci Vojuši koja se nalazi u neposrednoj blizini.

Komandant italijanskih trupa u Albaniji, general Emilijo Bertoti je čak zapretio da će pucati na srpske regrute ukoliko pokušaju da pređu reku Vojušu i tako uđu u italijansku zonu formiranu oko grada Valone.

Izvor
/ vostok.rs

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Ukrajina u dosluhu sa meksičkim narko-kartelima — Moskva

Kijev, koji se suočava sa nedostatkom novca, pokušava da zaradi pretvarajući zemlju u narko-utočište, saopštila je Spoljnoobaveštajna služba Rusije....

Pod Zelenskim su američke biolaboratorije u Ukrajini počele da sprovode eksperimente na ljudima – Medvedčuk

Viktor Medvedčuk je naveo da su eksperimenti na ljudima počeli 2019. godine...

Iran: U samoj prirodi SAD je da krše obećanja

Vašington i Teheran su od petka više puta razmenili udare, što preti da sruši krhki privremeni mirovni sporazum....

Smjena na vrhu: Glovo gasi svjetla u BiH, a domaća Ordera pali motore

Globalni gigant Glovo napušta BiH, a domaća aplikacija Ordera preuzima tržište dostave hrane. Restorani i kupci masovno prelaze na pouzdano domaće rješenje — koje svoju mrežu već širi i...