Kako je Vojska Jugoslavije bombardovala teroriste potpomognute NATO-m

Malo je poznato da je avijacija Vojske Jugoslavije na početku NATO agresije bombardovala položaje terorističke organitacije "Oslobodilačka vojska Kosova". Akcija je bila potpuno uspešna i nije bilo takozvane kolateralne štete, kaže za RTS brigadni general u penziji Sreto Malinović, ratni komandant 98. lovačko-bombardersko avijacijskog puka koji je avionima tipa "orao" bombardovao položaje terorističke OVK. Avioni NATO snaga nisu napadali jugoslovenske "orlove".

Odmah po početku napada NATO-a 3. armija VJ tražila je od Vazduhoplovstva da napadne položaje terorističke OVK, i precizno im odredila mesta i objekte koje je potrebno bombardovati, kao i u koje vreme, dok je komanda 98. puka odredila sastav posada aviona, kao i poredak letenja i manevar, rekao je Sreto Malinović u emisiji "Dozvolite...".



"Već prvo jutro posle početka NATO bombardovanja počeli smo udare po kampovima, kasarnama i komandnim mestima takozvane OVK, čime su postigli potpuno iznenađenje i uneli dezorganizaciju i pometnju u terorističke redove, što su naše kolege iz podržavanih jedinica znalački iskoristile", objasnio je general Malinović.

Malinović je objasnio da su avioni tipa "orao" u akcijama protiv OVK koristili nevođene bombe i rakete, avionske topove, ali nisu koristili vođene rakete, dok je sama akcija trajala manje od 10 dana.

"Činjenica da nije bilo zahteva za ponavljanjem dejstava, kao i, što je još važnije, ni takozvane kolateralne štete, dovoljno govori o uspešnosti dejstava i visokoj profesionalnosti", ističe Malinović koji je takođe kao pilot "orla" učestvovao u bombardovanje položaja terorističke OVK.

Malinović ističe da je 98. puk bio spreman i da su ljudi bili motivisani da i dalje vrše akcije "posredne vazduhoplovne podrške", ali iz viših komandi nije bilo takvih zahteva.

Avioni su poletali sa aerodroma Lađevci kod Kraljeva i Ponikve kod Užica, gde su bili smešteni jurišnici tipa "orao", a u sastavu 98. lovačko-bombardersko avijacijskog puka tada su se nalazile 241. eskadrila "Tigrovi" i 252. eskadrila "Kurjaci sa Ušća".

NATO je žestoko bombardovao Lađevce i Ponikve i u tim napadima 98. puk je izgubio dva aviona na zemlji, više njih je oštećeno, a piste i ostala aerodromska infrastruktura su teško oštećeni.

Ova jedinica imala je jednog poginulog pilota. Tokom napada na položaje terorističke OVK 25. marta 1999. godine poginuo je potpukovnik Života Đurić, komandant 241. eskadrile.

"Životi je pripala večna slava. Nama, njegovim saborcima i porodici, tuga, ponos i sećanje. A dolazećim generacijama, to je putokaz i obaveza da izuče, poštuju i da pamte", istakao je Malinović.

"Orao" sa 12 avionskih bombi

Na pitanje da li su tačne informacije da je Vojska Jugoslavije bombardovala aerodrome u Tuzli i Tirani, Malinović je odgovorio:

"Ja kao komandant udarne jedinice Vazduhplovnog korpusa VJ, koja je namenjena upravo za takve zadatke, mogu reći da nisam izvršavao takve zadatke. Da li je neko drugi ja to ne mogu znati", odgovorio je sa osmehom Malinović i dodao da se radi o zakasneloj propagandi ili želji da se neko eksponira na nečemu što se nije dogodilo.

Obraćanje komandanta Srete Malinovića pilotima 98. jurišnog puka pred borbeno poletanje 1999. godine

Susreti sa NATO snagama

Avijacija NATO-a je na početku rata imala više od 400 aviona i apsolutnu prevlast u jugoslovenskog vazdušnom prostoru.

Međutim, 98. puk je primenio specifičnu taktiku letenja "nisko-nisko-nisko" i praktično stalno bili u brišućem letu, što je onemogućavalo nišanske sisteme aviona NATO snaga da napadnu.

Sreto Malinović

"Bilo je slučajeva i sam sam bio u situaciji gde nas je NATO avijacija ispratila i dopratila do cilja, ali su ušli u domet našeih raketnih jedinica, tako da nisu dejstvovali i napustili su taj rejon", objasnio je Malinović.

On je posle rata imao prilike da razgovara sa američkim pilotima koji su učestvovali u bombardovanju jugoslovenskih snaga na Kosovu i lovačkoj zaštiti NATO bombardera.

"Oni su izrazili čuđenje što sam ja živ, kada sam im rekao, šta sam, ko sam i koji su mi bili zadaci", rekao je Malinović.

"Jedan moj prijatelj koji je tada bio sa mnom, posmatrajući nas kako razgovaramo rekao da sa njima opušteno pričam bez nekog posebnog respekta, van onog kolegijalnog odnosa, jer su "oni ipak sila". A ja sam mu rekao da oni jesu sila, ali da sam ja imao ono što oni imali, a da su oni imali ono što sam ja imao, pitanje je da li bismo sada razgovarali", zaključio je Malinović.

Goran Janićević,
RTS