Srušili rodnu kuću oca srbistike da bi gradili stanove

Branko Pejović,
Politika

Užice – Bageri su ovih dana sa zemljom sravnili trošnu rodnu kuću Ljubomira Stojanovića, na kojoj je dugo stajala spomen-ploča o značajnom delu ovog nekad znamenitog filologa i predsednika srpske vlade. Tu, u najužem centru grada, na uglu pored Doma zdravlja, već je na vidnom mestu tabla sa oglasom o prodaji stanova od 60 kvadrata u novoj poslovno-stambenoj zgradi koja će, kako to biva, brzo biti podignuta na placu srušene kuće.

Čude se Užičani, upoznati sa delom Ljubomira Stojanovića, ovom činu i odluci da se ne obnavlja, već poruši jedno od najstarijih zdanja. Tu se 1860. godine rodio Stojanović, a svoju rodnu kuću poklonio je gradu. Mada dobijena na dar, prodata je ovde još 1935. godine i, budući da nije proglašena spomenikom kulture, olako prepuštena propadanju. Sada je više nema.

O Ljubomiru Stojanoviću pamtiće se da je bio jedan od naših najvećih filologa, naučnik s kojim je počela srbistika. Profesor na Velikoj školi u Beogradu s kraja 19. veka, akademik, sekretar Srpske kraljevske akademije nauka od 1913. do 1923. godine.

Objavio je izdanja velikog broja starih spomenika, rukopisa i dokumenata. Godine 1896. Stojanović je, po nalogu kralja Aleksandra Obrenovića, odneo original „Miroslavljevog jevanđelja” u Beč da se tamo izradi fototipsko izdanje, što je i urađeno. Sledeće godine Ljubomir je kralju u Beogradu predao original „Miroslavljevog jevanđelja” i sve primerke fototipskog izdanja. Ovaj naučnik je objavio i kritički priređena Vukova dela, ukupno 17 tomova, od kojih je najznačajnija „Vukova prepiska”. Pisao je udžbenike gramatike za srednje škole, studije o starim štamparijama, srbskim crkvama od 15. do 16. veka i drugo, a najznačajnijim delom smatra mu se biografija „Život i rad Vuka Stefanovića Karadžića”.

Uporedo s naučnim radom bavio se i politikom. Opisivan kao moralista u političkom životu, osnovao je i predvodio Samostalnu radikalnu stranku. Posle 1901. više puta bio je ministar prosvete i crkvenih dela, a u dva navrata (1905–1906) i predsednik Vlade Kraljevine Srbije. Ljubomir je kasnije osnovao i Republikansku stranku. Preminuo je u Pragu 1930. godine.

No rodni grad je s vremenom zaboravio istaknutog filologa, čuvara kulture Srbije čija rodna kuća, evo, nije sačuvana. Akademik Ljubomir Simović izjavio je nedavno: „Ono što je ostalo iza Ljube Stojanovića, iza Uskokovića, iza Branka Popovića, to je živa vrednost koja treba da bude podsticaj za mlade ljude koji se rađaju i školuju u Užicu.” Ni to nije pomoglo da se očuva staro zdanje, kao što je teških devedesetih od propadanja ovde sačuvana i u muzej pretvorena Jokanovića kuća, tada takođe trošna.

Razloge za rušenje kuće Ljubomira Stojanovića juče je, na konferenciji za novinare, pokušala da objasni gradska vlast. Po rečima Zorana Despića, načelnika gradske uprave za urbanizam, ovaj objekat, u vlasništvu troje Užičana sada investitora gradnje poslovno-stambene zgrade, godinama se urušavao i bio toliko oronuo da je predstavljao opasnost po prolaznike. – Kuća nikad nije bila pod zaštitom države, imala je samo istorijsku vrednost. Nekad je uživala prethodnu zaštitu u ambijentalnoj celini Slanuša, ali je još 2011. godine Zavod za zaštitu spomenika kulture iz Kraljeva dao saglasnost za gradnju objekta na njenom mestu. Prošle godine donet plan generalne regulacije „Centar 1” omogućio je tu gradnju. A na novu zgradu biće stavljena spomen-ploča o Stojanoviću, koja je skinuta sa stare kuće i čuva se u užičkom muzeju – rekao je Despić.

Gradonačelnik Užica Tihomir Petković slaže se da je Ljubomir Stojanović jedan od najznačajnijih Užičana u istoriji grada i ne krije da ima razloga da se generacije stanovnika Užica osećaju posramljeno i tužno zbog rušenja ove kuće.

– Najpre su za to odgovorni oni koji su tridesetih godina odlučili da se proda ovaj poklon, čime je izgubljena šansa za proglašenje kuće kulturnim dobrom. Nikad niko nije pokrenuo inicijativu za njenu zaštitu, pa smo u dužem nizu godina dozvolili da se objekat toliko uruši da sanacija postane neizvodljiva, te da privatni interes spreči da se bilo šta učini – ističe Petković.

Na pitanje oseća li se lično odgovornim za rušenje, odgovara:

– Kao gradonačelnik ne osećam se ni najmanje odgovornim. Ali kao Užičanin ne osećam se prijatno.

 Po njegovoj najavi, grad će nastojati da se iskupi u sećanju na Stojanovića. – Jednu ulicu smo nazvali po njemu, objavićemo mu i sabrana dela, a s vlasnicima objekta je dogovoreno da u novoj zgradi bude prostor posvećen Ljubomiru Stojanoviću – kazao je Petković.

Branko Pejović,
Politika