Turska više nije bezbedna ni za koga

Turska više nije bezbedna ni za strance ni za sopstvene građane i trebalo bi što pre da reši kurdski problem, izjavio je za Sputnjik predsednik turskog udruženja za ljudska prava Ozturk Turkdogan.

Turski premijer Ahmet Davutoglu našao se na meti kritika tokom prolećne sesije PSSE u Strazburu.

Članovi PSSE su pre svega izrazili nezadovoljstvo zbog položaja sirijskih izbeglica u Turskoj, progona kurdskog stanovništva kao i planova u vezi sa usvajanjem novog, umnogome autoritarnog Ustava, koji bi potpuno uništio parlamentarni sistem u zemlji.

Ti problemi se pominju u i godišnjem izveštaju EU o Turskoj.

Turkdogan kaže da dok Ankara ne bude rešila sve te probleme, neće doći do napretka na putu ka EU.

Turkdogan smatra da sporazum o migrantima koji su potpisale Turska i EU nije u skladu sa pravima izbeglica jer ljudi koji beže od rata imaju pravo da traže azil u bilo kojoj zemlji.

„EU je popustila Turskoj, a Ankara je zauzvrat obećala da će smanjiti priliv izbeglica u Evropu. Sa svoje strane, Turska je zatražila ukidanje viza za njene građane. To je politički sporazum koji nema nikakve veze sa poštovanjem prava izbeglica“, kaže ekspert.

Turkdogan smatra da su analitičari koji su smatrali da će taj sporazum pomoći Turskoj da se približi EU ozbiljno pogrešili.

Turska bi pre svega trebalo da ispuni kopenhaške kriterijume: da poštuje demokratiju, vladavinu prava i nacionalne manjine. Ali, kao što vidimo, Turska vodi ratna dejstva protiv Kurda, zbog čega je u periodu od avgusta 2015. godine do februara 2016. godine oko 355.000 turskih građana bilo primorano da se presele. U takvim uslovima izbeglice iz Sirije postaju drugorazredni problem.

Analitičar smatra da Turska više nije bezbedna zemlja čak ni za sopstvene građane, a stoga ne može da bude bezbedna ni za strance.

„Trebalo bi što pre obnoviti pregovore sa Kurdima i rešiti taj problem. Bez toga je besmisleno govoriti o napretku po pitanju ljudskih prava i evrointegracijama“, ubeđen je Turkdogan.

Prema mišljenju predsednika udruženja za ljudska prava dodatni problem predstavlja turski autoritarni sistem.

Nakon parlamentarnih izbora u junu 2015. godine, Turska je faktički postala predsednička republika.

Posledice su očigledne: ograničavanje slobode izražavanja i medija, pritisak na novinare, naučnike i zaštitnike ljudskih prava. Sistematski se krši sloboda mirnog okupljanja. Tako da kada je reč o poštovanju ljudskih prava, Turska ne ispunjava evropske kriterijume, zaključuje Turkdogan.