Karadžić zatražio oslobađanje do donošenja odluke povodom njegove žalbe na presudu

Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić zatražio je od sudskog Mehanizma u Hagu da ga pusti na privremenu slobodu u RS, sve dok ne bude odlučeno o žalbi koju će on uložiti na prvostepenu osuđujuću presudu.

O Karadžićevom zahtevu odlučivaće žalbeno veće Mehanizma kojim predsedava američki sudija Teodor Meron. Za odluku ne postoji rok.

Haški tribunal je 24. marta osudio Karadžića (70) na 40 godina zatvora, proglasivši ga krivim za navodni genocid u Srebrenici, progon muslimana i Hrvata širom bivše BiH, terorisanje stanovništva Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperskim napadima i uzimanje pripadnika Unprofora za taoce, 1992-95.

Karadžić, koji se brani sam, u podnesku je naglasio da, po pravilima suda, ima pravo da bude pušten na privremenu slobodu, obećavajući da će se u Hag vratiti na svaki poziv suda i da neće ugrožavati svedoke i žrtve.

Iako to ne navodi izričito, iz podneska proizlazi da Karadžić traži da na privremenu slobodu bude pušten u Republiku Srpsku, čijim je vlastima uputio kopiju zahteva, kako bi se one izjasnile.

„Lično garantujem da ću se, ako budem oslobođen, pojaviti na svim zasedanjima kada se to zatraži od mene i da ću se vratiti u pritvorsku jedinicu UN kada mi bude naređeno. Neću preduzimati bilo kakve akcije koje bi mogle predstavljati opasnost za bilo koju žrtvu, svedoka ili bilo koju drugu osobu. Poštovaću sve razumne uslove za oslobađanje, poput javljanja lokalnim vlastima i ograničenja kretanja i putovanja“, napisao je Karadžić u zahtevu.

On je podsetio da je, iako se nije dobrovoljno predao, posle hapšenja u julu 2008. „u potpunosti sarađivao sa Tribunalom“ i da „nijedan svedok nije prijavio nijedan slučaj uznemiravanja u mom procesu“.

„Stoga, ne postoji rizik od mog bekstva, niti opasnost po bilo koju drugu osobu“, naveo je on.

Kao posebnu okolnost u korist svog privremenog oslobađanja, Karadžić navodi da mu se zdravlje, koje je do hapšenja „bilo perfektno“", pogoršalo tokom osmogodišnjeg boravka u pritvoru, zato što više nije mogao da se zdravo hrani i uzima vitaminske dodatke.

Karadžić tvrdi da mu je šećer u krvi narastao do nivoa dijabetesa i da mu je povišen krvni pritisak. Podseća i da je u avgustu prošle godine bio podvrgnut „hitnoj operaciji na žučnoj kesici“.

„Ubeđen sam da se moje zdravlje ne bi pogoršalo da nije uslova pod kojim sam pritvoren i da će nastaviti da se pogoršava, ukoliko budem pritvoren i tokom žalbenog postupka“, piše sudijama bivši predsednik RS.

Karadžić je ponovio i svoje uverenje da u sudskom pritvoru zabeležena „izuzetno visoka učestalost malignih oboljenje“ i da to „nije slučajnost“.

„Verujem da postoje ekološki problemi unutar zgrade i da me toksičnost u tom okruženju može i ubiti ili izazvati razvoj onesposobljavajuće bolesti, ako ne budem oslobođen“, tvrdi Karadžić.

U fusnoti je dodao i da su, posle njegovog pisma generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu o tome, u oktobru prošle godine, obavljeni radovi na ventilacionom sistemu u pritvoru.

Karadžić navodi i da su, od kako je on u pritvoru, umrli pritvorenici Drago Nikolić, Zdravko Tolimir i Mile Mrkšić, a da su Vojislav Šešelj, Goran Hadžić i još dvojica pritvorenika oboleli od teških bolesti koje su opasne po život.

Nikolić je umro na privremenoj slobodi u Srbiji, a Mrkšić na izdržavanju kazne u Portugalu.

Sekretarijat suda je odbacio te Karadžićeve optužbe, podsećajući da Međunarodni crveni krst i holandske vlasti sprovode redovan nadzor nad pritvorom i da su utvrdili da on zadovoljava najviše međunarodne standarde.

Zato što je pritvoren, Karadžić, kako tvrdi, ne može da na efikasan način učestvuje u pripremi žalbe, niti da svom pravnom savetniku pruži neophodnu pomoć. To, kako kaže, deluje „frustrirajuće na moje psihičko i fizičko zdravlje“.

„Usled nedostatka adekvatnog finansiranja moje žalbe, moja pomoć je od ključne važnosti“, naveo je Karadžić.

Karadžić se Tribunalu, kao i na statusnoj konferenciji početkom aprila, požalio i na to što ima zastareli kompjuter, ali ne i pristup internetu.

Sekretarijat suda obećao je danas, u odvojenom dopisu sudijama, da će pritvorenici dobiti bolje računare do sredine maja.