Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 28.04.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje  

 
Situacija na frontu za 26.04. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje



Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji -  Klinuti ovde ili na mapu ispod





 

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 28.04.



Kijevske snage napale 248 puta teritoriju DNR - Tokom večeri i jutra kijevske snage su povremeno napadale jasinovatski punkt.

Iz pravca Donjecka i Makejevke čule su se eksplozije.

Tokom noći čuli su se rafali u Putilovki, Spartaku i Donjeckom aerodromu.

U Gorlovki su se čule eksplozije iz pravca jasinovatskog punkta.

Prema saopštenju Ministarstva odbrane DNR kijevske snage su za protekla 24 sata 248 puta napale teritoriju DNR. Najintenzivnije su napadali Sahanku, Jasinovatu, Dokučaevsk, Elenovku i Petrovski rejon Donjecka. Tokom napada granatirali su civilne ciljeve između ostalih i dečiji internat u Trudovskom rejonu Donjecka.

Izviđači DNR saopštavaju da na svim delovima fronta, Mariupoljskom, Donjeckom i Gorlovskom regularne jedinice ukrajinske vojske zamenjuju pripadnici nacističkih bataljona.

Prema saopštenju Narodne milicije LNR situacija u zoni odgovornosti LNR nije se bitno izmenila i ostaje napeta sa očekivanjem napada. Tokom proteklog dana evidentirana su dva napada od strane kijevskih snaga na naselje Kalinovka.

Narodna milicija saopštava da su se u naselju Stanica Luganska pojavila dva automobila sa oznakama «Ajdar» i «Tornado». Iz njih su izašli uniformisani ljudi za koje se pretpostavlja da su pripadnici Desnog sektora pošto imaju crveno crne oznake na uniformama.

Kijevske snage ubile pet civila u Elenovki - Zloglasni bataljon kijevskih snaga «Ajdar» napao je tokom noći kontrolni punkt Elenovka u DNR južno od Donjecka. Tokom  napada poginulo je 5 civila, među njima i trudna žena, a 8 civila je ranjeno.



Oko 02:00 nad ovim mestom je primećena ukrajinska bespilotna letelica a oko 02:45 doletelo je nekoliko projektila sa ukrajinske strane.

U momentu napada na tom mestu su se nalazili civilni automobili koji su prolazili kroz punkt.

Tokom napada oštećena je lokalna bolnica i stambena zgrada.

Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 28.04.



Odred od 300 ultranacionalista stigao u Odesu  - U Odesu su stigli ekstremisti odreda „Azov“ iz Marijupolja radi čuvanja reda i mira u gradu, saopštio je guverner Odeške oblasti Mihail Sakašvili na svojoj stranici na Fejsbuku.

„Ukrajinska pravda“ je saopštila da su pripadnici Nacionalne garde počeli da se grupišu u gradu pre dve nedelje. Ekstremisti pripadaju jedinici „Azov“.

„Već je stiglo prvih 300 ljudi, a tokom narednih dana se očekuju i ostali“, ovako je Sakašvili prokomentarisao saopštenje lista.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Ukrajine saopštilo ranije da je policija dobila odobrenje da otvara vatru u slučaju „agresivnih akcija uz primenu oružja“. Savetnik ministra Zorjan Škirjak je naveo da se jedinice nalaze u stanju pune borbene gotovosti.

Pripadnici „Azova“ su novinarima ispričali da je puk stigao u Odesu radi učešća u antiterorističkim vojnim vežbama. Pritom, predstavnik puka je obećao da će ispuniti bilo koje naređenje koje dobije.

Sakašvili je juče izjavio da je predsednik Ukrajine Petro Porošenko naredio da se u Odesu pošalje dodatnih hiljadu policajaca i pripadnika Nacionalne garde „radi zaštite javnog reda“. Kasnije je savetnik ministra unutrašnjih poslova Ukrajine Zorjan Škirjak negirao ove reči i pozvao na „prekid histerije“.

Situacija u Odesi se pogoršala uoči godišnjice tragedije koja se dogodila pre dve godine. Nakon smene vlasti u Ukrajini, aktivisti „antimajdana“ su u znak protesta postavili šatore na Kulikovom polju u Odesi. Drugog maja 2014. godine na Grčkom trgu su počeli neredi koji su se završili paljenjem Doma sindikata, u kojem su se nalazili sakriveni protivnici vlasti. Tada je poginulo 48 osoba, dok je 250 ranjeno.

Francuska skupština podržala rezoluciju za ukidanje sankcija Rusiji  - Francuska skupština je podržala rezoluciju kojom se poziva na ukidanje sankcija Rusiji.

Poslanici Nacionalne skupštine Francuske (donjeg doma parlamenta) većinom glasova su podržali rezoluciju koju je predložila opozicija, a kojom se Vlada zemlje poziva da bude protiv produžetka evropskih sankcija Ruskoj Federaciji.



U glasanju je učestvovalo 98 poslanika donjeg doma parlamenta, Za je glasalo 55, dok je protiv bilo 50.

U junu će EU razgovarati o sankcijama protiv Rusije. Premijer Italije Mateo Renci je izjavio da neće biti automatskog produženja sankcija — pitanje će biti tema razgovora šefova država i vlada.

Adoption de la résolution sur la levée des sanctions contre la Russie. Votant: 101. Majorité: 50. Pour: 55. Contre: 44. 2 Abst. #DirectAn

— Assemblée nationale (@AssembleeNat) April 28, 2016

U EU sve više onih koji žele da ukinu sankcije Rusiji  - Nekoliko zemalja EU na samitu u junu namerava da predloži ukidanje sankcija Rusiji, saopštio je diplomata iz Grčke.

Mnoge države EU su dugo vremena povezivale ukidanje sankcija sa ispunjavanjem Minskog sporazuma. Oni su vremenom shvatali da tačke ovog dokumenta treba da ispunjava i Ukrajina i da pritisak na vlasti zemlje treba povećavati.

Prema rečima diplomatskog izvora, atmosfera u Evropi se menja. Na primer, Italija je već dala na znanje da automatskog produženje sankcija Rusiji u junu neće biti — „pitanje će biti tema razgovora“. Za ukidanje sankcija, osim nje, zalažu se i Francuska, Nemačka i Austrija.

Na primer, 21. aprila je objavljeno da bi u Nacionalnoj skupštini Francuske moglo biti organizovano glasanje o ukidanju sankcija Rusiji. U utorak, 26. aprila, prvi zamenik šefa diplomatije Grčke Nikos Ksidakis izjavio je da je njegova zemlja protiv produženja sankcija Rusiji i da se zalaže za diskusiju o ovom pitanju u Evropskoj uniji.

U SAD će uskoro biti održani predsednički izbori. Barak Obama odlazi i zato, smatra izvor, sankcije treba ukinuti odmah „ne čekajući narednog predsednika SAD“.

Ako većina zemalja EU ipak podrži produžetak sankcija, Grčka neće stavljati veto već će se postarati da to uradi drugim putem. Na primer, za vreme diskusije o pridruživanju Makedonije NATO-u, Atina je stvorila takvu atmosferu na samitu da je pitanje bilo skinuto.

Grčka takođe planira da to uradi i ovaj put.

Predsednik SAD Barak Obama je 6. marta 2014. godine potpisao ukaz koji je bio kamen temeljac uvođenja sankcija pravnim i fizičkim licima u Rusiji koji „prete suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine“, dok se 17. marta njima pridružila i EU.

„Čekamo da vidimo kakva će biti klima, kakav duh na samitu, kako će izaći druge zemlje“, naveo je diplomata.

Četvrtog marta 2015. godine Obama je potpisao ukaz o produžavanju sankcija, „zbog politike Rusije prema Ukrajini“.

Rusija je odgovorila na sankcije zabranom uvoza prehrambenih proizvoda iz Amerike i niza zemalja EU.

Francuski političar: Gubimo zbog sankcija koje su nametnule SAD  - Poslanici donjeg doma francuskog parlamenta danas glasaju za ukidanje antiruskih sankcija. U rezoluciji, koji je predložio Tijeri Marijani, poslanici „mole vladu da ne podržava produžavanje restriktivnih mera i ekonomskih sankcija protiv Rusije koje je usvojila EU“.

U izjavi za Sputnjik Nikola Duik, član Sarkozijeve Republikanske stranke i odbora za nacionalnu odbranu, kaže da je vreme za ukidanje sankcija jer Francuska, a posebno njena poljoprivreda, plaća veoma skupu cenu zbog restriktivnih mera, koje su u stvari nametnule Sjedinjene Države.

„SAD implementiraju doktrinu Bžežinskog, koja ima za cilj da spreči zbližavanje EU i Rusije zarad stvaranja moćnog i ozbiljnog kontinentalnog bloka“, kaže Duik.

Komentarišući navode agencije Frans pres da rezolucija neće biti usvojena, sagovornik Sputnjika kaže da se nada da će poslanici iz redova socijalista, republikanaca i Saveza demokrata i nezavisnih, kao i političari iz ruralnih sredina podržati rezoluciju.

„Podsećanja radi, bretonski proizvođači svinjetine zbog sankcija gube 150 miliona evra godišnje, a francuska poljoprivrda ukupno oko milijardu evra. Istovremeno, naši glavni konkurenti, Nemci i Italijani, našli su načine da zaobiđu embargo i njihov udeo u trgovinskoj razmeni sa Rusjiom stalno raste“, kaže on.

„Nadamo se da će aktuelni šef francuske diplomatije Žan-Mark Ero pokazati više zdravog razuma nego što je to učinio njegov prethodnik i da će voditi računa pre svega o francuskim nacionalnim interesima. A za nas je od vitalne važnosti da obnovimo čvrste partnerske odnose sa Rusijom, bilo da je reč o ekonomiji ili o bezbednosti, odnosno o borbi protiv terorizma“, dodao je Duik.

Poslanica Elizabet Gigu smatra da su „sankcije poluga koje se, zasad, ne treba odricati“, ali njoj Duik poručuje da bi trebalo da bolje prouči istoriju.

„Madam Gigu bi trebalo da bolje poznaje pravu istoriju Ukrajine i da ne veruje dezinformacijama koje plasiraju zvanični mediji. Ovi mediji kao papagaji ponavljaju propagandu koju je takođe smislio Stejt department“, kaže on.

Duik podseća na slučaj bivšeg gruzijskog predsednika Sakašvilija koji je, kako kaže, dobio je ukrajinsko državljanstvo, a onda i visoku funkciju, kao i na predsenika Porošenka je sada tri ili četiri puta bogatiji nego pre rata.

„Stav stanovnika Donbasa treba da bude ispoštovan, trebalo bi da ukrajinski parlament jednostavno donese nekoliko odluka koje bi omogućile implementaciju Minskog sporazuma“, ističe Duik.

Rusija predložila SB UN saopštenje uoči godišnjice tragedije u Odesi  - Rusija je predložila u SB UN nacrt saopštenja u kojem se poziva na istragu tragedije u Odesi 2. maja 2014. godine.

Moskva očekuje da će dokument biti usvojen danas, saopštio je stalni predstavnik Rusije pri UN Vitalij Čurkin.

Prema njegovim rečima u saopštenju se navodi da Minski sporazum mora biti realizovan.

„Biće interesantno kakva će biti reakcija članova Saveta bezbednosti“, rekao je ruski diplomata novinarima.

Odgovarajući na pitanje kada Rusija očekuje usvajanje predloženog saopštenja Čurkin je rekao: „Sutra, nakon sednice Saveta bezbednosti“.

Savet bezbednosti UN će na inicijativu Kijeva održati danas sednicu o situaciji na istoku Ukrajine. Kako je napisao na svom Fejsbuku predsednik zemlje Petro Porošenko razlog za ovu odluku je postalo „pogoršanje bezbednosne situacije u Donbasu i neispunjavanje Minskog sporazuma od strane Rusije“.

Govoreći o predstojećoj sednici Čurkin je naveo da ne zna koji je cilj sastanka. Međutim, on je rekao da „smo mi uvek spremni za dobru diskusiju“.

Nakon smene vlasti u Ukrajini aktivisti „antimajdana“ su u znak protesta postavili šatore na Kulikovom polju u Odesi. Drugog maja 2014. godine u području Grčkog trga počeli su neredi koji su se završili paljenjem Doma sindikata u kojem su se bili sakrili protivnici vlasti. Tom prilikom je poginulo 48 osoba, dok je 250 ranjeno.

Počela procedura za izručenje Savčenkove  - Počela je procedura izručenja ukrajinske državljanke Nadežde Savčenko, koja je osuđena u Rusiji zbog ubistva novinara BGTRK, ali ona bi mogla da traje od jednog do dva meseca, saopštio je njen advokat Mark Fejgin.

„Dobio sam izjavu Savčenkove o njenoj saglasnosti na izručenje za izdržavanje kazne u Ukrajini. Prema proceduri, trebalo bi da joj se dostave dokumenta za popunjavanje, kojima će se pokrenuti taj proces. Smatram da je procedura počela, ali treba shvatiti da ona neće biti brza i mogla bi da traje jedan do dva meseca“, rekao je Fejgin.

Nadežda Savčenko osuđena je u Rusiji na 22 godine zatvora zbog ubistva novinara ruske državne televizije u Donbasu.

Šojgu: Pokušaji da se izoluje Rusija doživeli neuspeh  - Šojgu smatra da su pokušaji da se izoluje Rusija za vreme ukrajinske krize doživeli neuspeh.

„Očigledno je da su pokušaji koji su preduzeti da se izoluje Rusija u periodu oštre krize u Ukrajini doživeli neuspeh. Akt turske agresije prema ruskom bombarderu u Siriji je jasno pokazao da se Alijansa našla taocem avanturističke politike određenih njenih delova“, smatra ruski ministar.
Ukrajina - iz minuta u minut -

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima