Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 03.05.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje  

 
Situacija na frontu za 03.05. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje



Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji -  Klinuti ovde ili na mapu ispod





 

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 03.05.



MO DNR: Kijevske snage napale 27 puta teritoriju DNR - Prema saopštenju Ministarstva odbrane DNR kijevske snage su za protekla 24 sata 27 puta napadale teritoriju DNR. Najintenzivnije su napadali Zajcevo, Široku Balku, Elenovku i Donjecki aerodrom.

Ministarstvo navodi da se prema njihovim obaveštajnim podacima na jednom od poligona u okolini Rovna (Rovenjska oblast-severozapadna Ukrajina) odvija obuka kijevskih snaga i nacističkih bataljona za napad na Donbas.



Kijevske snage napadale su jutros područja severno od Gorlovke. Napade su vršili iz naselja Majorsk.

Tokom praznika, bez obzira na primirje kijevske snage su napadale Staromihajlovku, Dokučaevsk, Elenovku kao i Sahanku i Kominternovo na jugu DNR. Tokom napada poginula su dva pripadnika vojske DNR.

Tokom noći 1-2 maja kijevske snage su poslale terorističku grupu da izvrši diverziju na području Staromihajlovke. S obzirom da je vojske DNR odgovorila oni su bili prinuđeni da se povuku ostavljajući telo svog poginulog pripadnika.

Tokom noći su napadali Široku Balku, Jasinovatu, Donjecki aerodrom. Informacija o žrtvama u ovom momentu nema.

Ministarstvo odbrane DNR saopštava da su tokom 1. i 2. maja kijevske snage hapsile muškarce od 20 do 45 godina po Mariupolju. Kasnije se ispostavilo da je vlast ovog grada dobila nalog da se za 1 maj «bori» protiv georgijevskih lenti.

Prema saopštenju Narodne milicije LNR situacija u zoni odgovornosti nije se bitnije izmenila i karakteriše se kao napeta.

Ratna reportaža

Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 03.05.



Čestitka predsednika Zaharčenka povodom Dana vatrogasaca

Haški sud počeo razmatranje žalbe ukrajinskih kompanija protiv Rusije  - Haški sud je počeo razmatranje žalbe ukrajinskih energetskih kompanija „Ukrnafta“ i „Stabil“, koji se tiču krimskih aktiva.

Ukrajinske kompanije su saopštile da su izgubile investicionu imovinu na Krimu, navodu se u saopštenju na sajtu Haškog suda. Pritom, one se pozivaju na navodno kršenje postojećeg bilateralnog međuvladinog sporazuma o investicijama. Prema dokumentu, tužba je bila podneta još 15. januara.

Ruska strana je s tim u vezi saopštila da sporazum o zaštiti investicija između Ukrajine i Rusije ne može služiti kao osnova za rešavanje pretenzija podnosilaca tužbe u Haškom sudu. Osim toga, Rusija ne priznaje nadležnost Haškog suda po ovom predmetu.

Ruski predstavnici su naveli da ovi komentari za sud ne treba da se razmatraju kao pristanak na osnivanje suda, učešće u raspravi ili kao procesne akcije koje su preduzete u njegovom okviru.

Sud je predložio stranama da do 3. juna odgovore na pitanja vezana za sastav suda. Rasprava o pitanju njegove jurisdikcije je zakazana za 11. jul.

Ranije je saopšteno da je „Ukrnafta“ podnela Haškom sudu tužbu protiv Rusije sa zahtevom da im se kompenzuju gubici u pumpama na Krimu nakon ulaska Krima u sastav Rusije. Šef Krima Sergej Aksjonov je izjavio u vezi s tim da on ne veruje u pravičnost odluka Haškog suda po ovoj tužbi.

Lavrov podsetio Kerija da treba istražiti tragediju u Odesi  - Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je u telefonskom razgovoru sa američkim državnim sekretarom Džonom Kerijem saopštio da se mora izvršiti istraga tragedije u Odesi koja se dogodila 2. maja 2014. godine, kao i realizacija Minskog sporazuma, navodi se u saopštenju MSP-a Rusije.

„Prilikom razgovora na ukrajinsku temu Sergej Lavrov je podsetio da se mora tražiti izvršenje istrage tragedije u Odesi od 2. maja 2014. godine“, navodi se u saopštenju MIP-a Rusije nakon telefonskog razgovora šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova i američkog državnog sekretara Džona Kerija.

Navedeno je da je tokom razgovora Lavrova i Kerija „bila naglašena bezalternativnost pune realizacije minskog "kompleksa mera" “.

Tokom razgovora ministri su pozvali sukobljene strane u Siriji na strogo poštovanje režima prekida vatre. „Šefovi spoljnopolitičkih resora nastavili su diskusiju o perspektivama političkog rešavanja krize u Siriji i pozvali zaraćene strane da strogo poštuju režim prekida vatre, koji je postignut uz saradnju Rusije i SAD, osim borbe protiv terorističkih grupa“, navodi se u saopštenju ruskog Ministarstva inostranih poslova.    

Osim toga, Lavrov i Keri su usaglasili dalje korake Moskve i Vašingtona u svojstvu kopredsednika Međunarodne grupe za podršku Siriji, uključujući pripremu naredne sednice.

Stoltenberg: NATO ne želi sukob sa Rusijom  - NATO ne želi sukob sa Rusijom, trku u naoružanju i novi hladni rat, ali smatra da treba da reaguje na akcije Moskve pokazivanjem svoje snage, rekao je generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg u intervjuu Evropskoj alijansi vodećih periodičnih magazina „LENA“ u koji ulazi i „Velt“.

„Ne tražimo konfrontacije sa Rusijom. Ne želimo hladni rat, ne želimo trku u naoružanju. Međutim, mi reagujemo na aneksiju Krima i destabilizaciju situacije na istoku Ukrajine“, tvrdi Jens Stoltenberg.

„Važno je držati otvorenim kanale za politički dijalog i naći puteve za smanjenje napetosti i izbegavati nesporazume“, izjavio je državni sekretar NATO-a.

Stoltenberg je istakao važnost održavanja sednica Saveta Rusija—NATO.

„To je važno jer ako budemo ćutali, nećemo rešiti postojeće probleme“, naveo je Stoltenberg.

On nije isključio da na samitu koji je zakazan za jul u Varšavi može biti održana još jedna sednica Saveta Rusija—NATO.

„U principu, ja ništa ne isključujem“, rekao je Stoltenberg.

U isto vreme on smatra da NATO treba da reaguje na akcije Rusije pokazivanjem snage i ubedljivim sredstvima zastrašivanja.

„Zbog toga jačamo prisustvo na istoku Alijanse“, naveo je Stoltenberg, dodajući da vojno rukovodstvo NATO-a namerava da po principu rotacije pošalje u pribaltičke zemlje po bataljon.

„Radi se višenacionalnim snagama“, objasnio je generalni sekretar.

Po njegovim rečima, cilj je da se jasno stavi na znanje da će se napad na jednog saveznika smatrati napadom na čitavu Alijansu.

Odluka o misiji će biti doneta na samitu NATO-a u Varšavi, rekao je on.

Stoltenberg ne smatra da raspoređivanje dodatnih snaga na istoku predstavlja jasno kršenje Osnovnog akta Rusija-NATO.

„To što sada radimo u Pribaltiku i u Poljskoj nije uvećavanje značajnih borbenih snaga“, tvrdi on, objasnivši da NATO ne namerava da na stalnoj osnovi tamo raspoređuje hiljade vojnika.

„Od toga smo daleko“, uverava Stoltenberg.

Bridlav pozvao Vašington da pojača špijunažu „prema Rusiji”  - Glavnokomandujući  snagama NATO u Evropi, američki general Filip Bridlav, javno je pozvao Sjedinjene Države da pojačaju špijunske aktivnosti „prema Rusiji”.

U intervjuu listu krupnog američkog kapitala The Wall Street Journal, ocenio je da SAD koriste premalo tehničkih sredstava za špijunažu okrenutih prema Rusiji iako se povećavaju pretnje koje od nje dolaze. Još je upozorio:

„Vašington se mora skoncentrisati na narastajuću vojnu moće Moskve”.

Ocenio je da SAD moraju imati više špijunaskih satelita koji bi pratili predilokaciju ruskih trupa, a i događanja u „logorima terorista”.

Dodatno je podvukao: „Očito je da Rusija nije prihvatila našu ruku prijateljstva već je stala na put ratobornosti. Zato moramo odrediti cilj prema kojem idemo”.

Bridlav će krajem maja napustiti položaj na vrhu vojne hijerarhije NATO.

The Wall Street Journal ukazuje da je upravo on bio „jedan od glavnih arhitekata odgovora SAD na dejstva Rusije koja su pretnja Evropi”.

Navodno se Bridlav najviše zalagao za povećavanje vojnog prisustva alijanse u istočnoevropskim i baltičkim zemljama.

U Odesi održan pomen u znak sećanja na žrtve tragedije 2. maja  - U Odesi se održao miting u znak sećanja na poginule u Domu sindikata 2. maja 2014. godine.



Nakon državnog puča u Ukrajini aktivisti „antimajdana“ u znak protesta su postavili šatore na Kulikovom polju u Odesi. Drugog maja 2014. godine u području Grčkog trga počela je tuča između aktivista „antimajdana“ sa jedne strane i fudbalskih navijača „Ultrasa“ iz Harkova i Odese, kao i radikala „evromajdana“ — sa druge. Velika tuča je završena likvidacijom šatora i paljenjem Doma sindikata u kojem su se sakrili predstavnici „antimajdana“. Žrtve konflikta su bile 48 osoba, dok je više od 250 ljudi ranjeno.

Ukrajina - iz minuta u minut -

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima