EU: propuštene šanse

Ugledni švajcarski list Noje Cjurher cajutng ovih dana se spustio do takvog nivoa da je objavio vic. Četvoro evropljana: Grk, Portugalac, Španac i Italijan rešili da svrate u bordel. Pitanje: ko će da plati za zadovoljstvo. Odgovor: Nemac.

Bez osnove satire ne biva. Ko je u Evropi nesumnjivi šampion po izvozu? Ko najviše izdvaja u zajedničku blagajnu EU? Čiji prilozi da „držanje gaća" ubogih partnera iz EU su najveći? Čiji finanijski sektor u Starom Svetu bukvalno preovladava nad drugim? Za razliku od vica, ovde nije potreban odgovor. Ali same Nemce takav položaj „blagajnika EU", osuđenih da plaćaju za lenje južnjake nervira do krajnjih granica. Verovatno je ova raspoloženja uzela u obzir vlada Nemačke, koja je razradila nacrt zakona o bankrotstvu država EU.

Suština zamišljenog pravnog akta izložena je u nedeljniku Špigel. Ona je jednostavna: u slučaju da se sruši finansijski sistem čitave zeljme, za solidarnu pomoć ne treba više da plaćaju samo neodgovorni poreski obveznici. Angela Merkel i njene pristalice žele da uključe u zajedničku stvar i privatne investitore. Učešće bogataša može u izvesnoj meri da smanji stepen nezadovoljstva među nemačkim stanovništvom.

Namera je naravno humana, ali teško da se može realizovati u praksi. Biće potrebne korekcije aktuelnih dogovora EU, što će zahtevati odobrenje svih 27 članova unije. Oni koji još nisu zaboravili maltretiranje oko napaćenog Lisabonskog sporazuma, shvataju da je zadatak najverovatnije neizvodiv.

Istovremeno upravo Nemačka i Velika Britanija praktično su osujetile usvajanje nacrta novih pravila o pooštravanju finansijske kontrole u EU. Jedinstveni kontrolni organ trebalo je da prati delatnost banaka, berzi i osiguravajućih kompanija, kako se ne bi dopustile nove krize. Ideju su brižljivo brusile vlade EU od 2009. godine. Ugledni forum u sastavu poslanika Evropskog parlamenta, visokih činovnika iz Komisije EU, ministara finansija, banaka nije uspeo da se prošle nedelje dogovori o pooštravanju kontrole. Berlin i London nisu poželeli da ustupe nacionalne interese u korist proširenja prava Brisela.

Ruslan Grinberg, dopisni član, direktor Instituta za ekonomiju RAN, nije začuđen takvim razvojem događaja:

Evropljani shvataju da nekako treba kontrolisati finanijske tokove. Zato što je to vrlo ozbiljna razlika kada imate jedinstveni emisioni centar i suverene fiskalne politike. Nešto će oni uraditi. Istina, ne sme se očekivati da će postojati jedinstvena finansijska politika. Tada i jedinstvena evropska država treba da postoji, što je, naravno, malo verovatno.

Teško je ugoditi svakom od 27 partnera u EU. Oponenata planova proširenja ovlašćenja Brisela na račun ograničavanja nacionalnih prava dovoljno je i bez Nemačke i Velike Britanije, a aktuelniji zadatak od stroge kontrole finansijskog poslovanja danas teško da postoji.

Ruslan Grinberg:

Problem je u tome što finansijski sektor postoji sam za sebe. Izračnuali smo: ako se uzmu svi finansijski poslovi za 100 procenata, samo dva ili tri procenta otpadaju na realnu ekonomiju. Što se tiče ostalog: novac pravi novac. Naravno, sada se protiv toga treba boriti. Ova borba nije jednostavna. I ne samo zato što je tamo veliki lobi. Najvažnije je što je teško odvojiti zdrave finansijske operacije od špekulativnih.

Proces regulisanja finansijskog sektora još jednom preti da će biti otegnut. I 13. juli, datum predstavljanja projekta novih pravila Evropskom Savetu - danas više neko ne pamti.