Ruski vazdušni udari u Siriji - iz minuta u minut - 15.05.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje  

 
Situacija na frontu za 13.05. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje



Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji -  Klinuti ovde ili na mapu ispod





 

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 15.05.



Narodna vojska DNR postavila kamere radi beleženja napada kijevskih snaga - Ministarstvo odbrane Donjecke Narodne Republike saopštilo je da su postavljene video-kamere koje će beležiti napade kijevskih snaga.

„Zbog učestalih provokacija Oružanih snaga Ukrajine u oblasti Avdejevke, naši stručnjaci su postavili dve video-kamere za snimanje dejstava protivnika tokom noći“, rekao je novinarima zamenik rukovodioca operativne komande „Donjeck“ Eduard Basurin. 

On je naveo da će još dve kamere biti postavljene do 16. maja.

„Bilo kakvi pokušaji napredovanja prema našim položajima biće zabeleženi i predstavljeni kao rušenje Minskog sporazuma“, dodao je on. 

Vlasti Ukrajine su u aprilu 2014. počele vojnu operaciju protiv samoproglašenih narodnih republika Donjecka i Luganska, koje su proglasile nezavisnost posle državnog prevrata u Ukrajini u februaru 2014. Prema poslednjim podacima Ujedinjenih nacija, u sukobu je poginulo više od 9.000 ljudi.

Eksplozija automobila u centru Donjecka  - U centru Donjecka je eksplodirao automobil, jedan čovek je poginuo, dvoje je ranjeno, saopštilo je Ministarstvo za državnu bezbednost Donjecke Narodne Republike.

„Poginuo je vozač, a dvoje putnika je ranjeno i prevezeno u bolnicu. Uzroci eksplozije se utvrđuju“, saopštilo je Ministarstvo, ne navodeći imena poginulog i ranjenih.

MO DNR o zločinima kijevskih snaga

Na liniji fronta sa brigadom "Prizrak" Narodne vojske DNR

Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 15.05.



Ukrajina počinje da diže veliki zid na granici s Rusijom  - Počeli su inženjersko-tehnički radovi na izgradnji „Zida“ na granici s Ruskom Federacijom u Luganskoj oblasti, saopštio je zamenik ministra za pitanja privremeno okupiranih teritorija Ukrajine Georgij Tuka u razgovoru za televizijski kanal „112 Ukrajina“.

„Već su stigli timovi geologa i geodeta. U toku su ispitivanje sastava tla, pripremni radovi za tehničke zadatke, rade dve velike grupe duž linije razgraničenja. Već su prijavljene dve parcele koje su poljoprivrednici, uprkos upozorenjima, zasejali žitaricama. Radovi će ipak biti nastavljeni“, izjavio je Tuka. 

On je dodao da svi objekti mogu da budu izgrađeni u planiranom roku, „ukoliko bude dovoljno finansijskih sredstava“. 

Predsednik Ukrajine Petro Porošenko ranije je izjavio da će Kijev na granici s Rusijom, ukoliko to bude bilo potrebno, podići savremeni moćni kompleks odbrambenih objekata. 

Kasnije je bivši ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk objavio da počinje izgradnja „realne državne granice s Ruskom Federacijom“ i da je projekat dobio naziv „Zid“ (kasnije je Jacenjuk predložio da se nazove „Evropska kapija“).

Mediji navode da će granica biti obezbeđena protivtenkovskim rovovima, osmatračnicama visokim 17 metara, sredstvima za nadzor, signalizaciju i odbranu, kao i specijalnim punktovima za graničare. „Zid“ nameravaju da podignu u roku od tri godine. Jacenjuk je u februaru izjavio da je program ispunjen 20 odsto.

Porošenko: Izbori u Donbasu mogući ove godine  - Predsednik Ukrajine Petro Porošenko rekao je da nije isključeno da izbori u Donbasu budu održani ove godine, ukoliko bude ispunjen niz uslova u okviru Minskog sporazuma, prenosi agencija „Ukrinform“.

Danas je Porošenko prisustvovao zakletvi policajaca u Kramatorsku, u delu Donbasa koji kontroliše Kijev.

„Ne isključujem takvu mogućnost“, odgovorio je Porošenko na pitanje da li je moguće da lokalni izbori u Donbasu budu održani ove godine.

Porošenko je napravio lapsus rekavši da će održavanje izbora biti moguće samo „kada bude bezbedno, kada bude prekinuta vatra, kada oslobode taoce, kada bude uspostavljena oružana misija i to ne samo na liniji razgraničenja nego i na granici“. 

„Uveren sam u to da samo političkim procesom, izborima možemo da vratimo okupirane teritorije pod ukrajinski suverenitet. Verujem Donbasu. Tamo su takođe Ukrajinci koji su sada u užasnim humanitarnim, socijalnim i ekonomskim uslovima“, izjavio je Porošenko. 

Održavanje izbora u Donbasu jedna su od ključnih etapa u rešavanju sukoba u Ukrajini u skladu s Minskim sporazumom. Ranije je zamenik šefa ukrajinske diplomatije Vadim Pristajko izjavio da su ukrajinske vlasti spremne da izrade zakon o izborima u Donbasu i da ih organizuju tokom leta. Vlasti samoproglašenih narodnih republika Donjecka i Luganska smatraju da izborni proces treba da bude usaglašen s njima. 

SAD i Severna Evropa za produženje sankcija Rusiji  - Sjedinjene Američke Države i države Severne Evrope imaju zajednički stav o neophodnosti produženja sankcija Rusiji zbog situacije u Ukrajini do potpune primene Minskog sporazuma, navodi se u saopštenju tih država koje je objavila Bela kuća.

U saopštenju Bele kuće se navodi da će sankcije u vezi sa Krimom biti na snazi sve dok se poluostrvo ne vrati pod kontrolu ukrajinskih vlasti.

„Sjedinjene Države i skandinavske zemlje ponovo izražavaju podršku suverenitetu Ukrajine i njenoj teritorijalnoj celovitosti u okvirima svetski priznatih granica“, navodi se u saopštenju.

„Sankcije protiv Rusije zbog dejstava u istočnoj Ukrajini ne mogu biti ukinute sve dok Rusija u potpunosti ne ispuni svoje obaveze u okvirima Minskog sporazuma. Naše sankcije u vezi sa Krimom takođe treba da ostanu na snazi dok Rusija ne vrati tu teritoriju pod ukrajinsku kontrolu“, piše u saopštenju.

Krajem jula 2014. godine EU i SAD su od delimičnih sankcija protiv određenih fizičkih lica i kompanija prešle na mere protiv čitavih sektora ruske ekonomije zbog situacije u Ukrajini. Kao odgovor na sankcije, Rusija je ograničila uvoz prehrambenih proizvoda iz država koje su joj uvele sankcije.

Premijerka Norveške: Ne postoje pretnje od strane Rusije  - Premijerka Norveške Erna Solberg izjavila je da ne vidi pretnje za svoju zemlju od strane Rusije.

„Mi ne smatramo da Rusija predstavlja pretnju Norveškoj. Oni nikada nisu pokazivali nikakve ambicije i mi sarađujemo. Ali oni u blizini imaju raspoređene velike vojne snage i ako se nešto desi, mi se nalazimo na njihovom putu“, izjavila je Solbergova govoreći u Centru za strateška i međunarodna istraživanja.

Premijerka je objasnila da još od vremena Drugog svetskog rata rejon Norveške i morski putevi imaju važan strateški značaj. Ona je primetila povećanu vojnu moć Rusije u odnosu na period od pre 10 do 15 godina.

Norveška ima dugu istoriju saradnje u regionu sa SSSR-om, a zatim sa Rusijom i ta saradnja se uspešno razvija, rekla je Solbergova. Ona je podsetila da je tokom Drugog svetskog rata sovjetska armija oslobodila nekoliko oblasti Norveške od fašista, nakon čega se vratila na svoju teritoriju.

Međutim, događaji na Krimu 2014. godine, koje je ona nazvala „aneksijom“, po mišljenju norveške premijerke govore o nepredvidivosti ponašanja Rusije danas.

„Mislim da je nepredvidivost Rusije najveći izazov sa kojim se suočavamo. Hladni rat bio je teško vreme. SSSR je imao jaku armiju i znali smo da, ako se nešto desi, oni imaju velike vojne sposobnosti. Ali SSSR je bio predvidiv“, rekla je premijerka.

U vezi sa tim Norveška, između ostalog i uz pomoć SAD, povećava nadzor u regionu i mogućnosti svoje obaveštajne službe. Isto to radi i Rusija, rekla je Solbergova.

„Mi znamo da oni znaju da mi znamo. To je veoma dobar princip — biti predvidiv, otvoren za dijalog i razumeti se, čak i ako ne postoji ravnoteža“, dodala je ona.

Italijanska delegacija na Krimu: Sankcije protiv Rusije su greška  - Bivši poslanik Evropskog parlamenta, javni radnik i novinar Đulijeto Kjeza izjasnio se za ukidanje sankcija Rusiji tokom posete grupe italijanskih parlamentaraca Krimu.

Organizator posete italijanskih parlamentaraca Đulijeto Kjeza evropske sankcije Rusiji nazvao je greškom.

„Oni koji su bili na Krimu, izjavili su da te sankcije ne treba produživati. Ne samo da ih ne treba produžavati, već bi to bila greška i za našu i za vašu ekonomiju. Za sve. One nisu pomogle uzajamnom razumevanju naroda i svima nanose štetu. Zato nije problem samo u ukidanju sankcija, već i u priznavanju da je to bilo pogrešno rešenje“, rekao je Kjeza tokom posete Sevastopolju.

Petoro italijanskih parlamentaraca došlo je u trodnevnu posetu Krimu, gde su se sreli sa predstavnicima tog poluostrva.

Ukrajina optužila Rusiju za navodne zločine  - Ukrajina je u Ujedinjenim nacijama pozvala Međunarodni krivični sud da započne istragu o navodnim masovnim ubistvima u Donbasu.

Ukrajinska delegacija optužila je Rusiju i vođeDonjecke i Luganske republike za izvršavanje tih zločina, piše ukrajinska novinska agencija „Ukrinform“.

„U svetu sadašnje teške situacije u i oko Ukrajine u potpunosti priznajemo potrebu za obezbeđivanje globalne nadležnosti i zakonitosti Međunarodnog krivičnog suda i podrške tom sudu“, navodi se u saopštenju diplomata.

U dokumentu se navodi da oružana agresija Ruske Federacije predstavlja „ozbiljan zločin protiv čovečnosti i ratni zločin koji potpada pod nadležnost Međunarodnog krivičnog suda“.

Takođe se navodi da je Ukrajina podnela zahtev u vezi sa zločinima protiv čovečnosti i ratnim zločinima koje su izvršila lica na visokim funkcijama RF i rukovodioci Donjecke i Luganske republike. Dokument je predat još u septembru 2015. godine u skladu sa članom 12(3) Rimskog statuta, s obzirom da on još nije usvojen na zakonodavnom nivou u Ukrajini.

„Smatramo da će MKS biti jedan od najboljih načina da se omogući da svi počinioci međunarodnih zločina budu privedeni pravdi i da će se priznati masovna kršenja ljudskih prava, a žrtve dobiti nadoknadu za svoja stradanja“, dodaje se u dokumentu.

U oktobru je Međunarodno partnerstvo za prava čoveka predalo u Hagu dokumentaciju o zločinima u Donbasu. Predstavnici organizacije saopštili su da su u papirima dokumentovani zločini obe strane u sukobu.

Ukrajinski sudovi su tokom 2015. godine za ratne zločine osudili 2.500 ljudi.
Ukrajina - iz minuta u minut -

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima