Balkan ne može bez termoelektrana

Srbija nema alternativu sagorevanju uglja da bi se dobila električna energija, ali smo spremni da u tome dostignemo evropske standarde, a struja iz termoelektrana ne samo da je potrebna već je i neophodna za elektroenergetski sistem Crne Gore, kao i Makedonije i Republike Srpske.

Bila je ovo ključna poruka sa regionalne stručne konferencije „Trebaju li Zapadnom Balkanu termoelektrane?“, koju su, pod institucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva rudarstva i energetike, danas organizovali internet-portal „Balkan magazin“ i „Biznis end ekonomi centar“.

Trebaju li Zapadnom Balkanu termoelektrane?

Na ovo pitanje pokušali su da daju odgovor ministar energetike u tehničkoj vladi Aleksandar Antić, predstavnici Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, predstavnici Energetske zajednice JIE, elektroprivreda Srbije, Crne Gore, Republike Srpske i Makedonije, Sekretarijata za zaštitu životne sredine Beograda kao i stručnjaci i predstavnici akademske javnosti.

Vlada Republike Srbije usvojila je strategiju razvoja energetike do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine, baš kako bi pokušala da odgovori na neka od ovih pitanja. Kako je ocenio ministar energetike Aleksandar Antić, u poslednje dve godine usvojen je i novi zakon o energetici, koji je sasvim implementirao regulativu EU, tzv. Treći energetski paket.

„Treba sagledati realnost da je 99 odsto rezervi energenata u Srbiji ugalj i da se 70 odsto električne energije proizvodi iz uglja. S druge strane, mi proizvodimo 38 teravati sati električne energije godišnje, a 70 odsto od toga iz uglja, zbog čega nismo srećni. Moramo da sagledamo kako da umanjimo negativne efekte toga. Ali, takođe, treba da sagledamo i okruženje i realnost. Nema puno elemenata za tezu da Srbija ili Zapadni Balkan učestvuju u lokalnom ili globalnom zagađenju“, istakao je Antić.

Na isto pitanje, ekspert za životnu sredinu Energetske zajednice (EZ) Jugoistočne Evrope Peter Vajda odgovara sa — možda.

Vesna Mitrović, načelnica odeljenja za zaštitu prirodnih resursa u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, podsetila je da Srbiju očekuje otvaranje Poglavlja 27, koje se odnosi na zaštitu životne sredine.

„Imamo obavezu da implementiramo regulativu EU. Čeka nas veliki posao“, napomenula je Mitrovićeva.

Aleksandar Jakovljević, direktor Sektora za strategiju EPS-a, gledajući primere iz okruženja, zaključuje da svaka zemlja uvažava resurse koje ima.

„Da bismo ispunili sve preuzete obaveze u zaštiti životne sredine, mi planiramo ulaganja od ukupno milijardu evra, pre svega u termoelektrane, i to najviše u zaštitu vazduha“, rekao je Jakovljević.

Planovi EPS-a su da se do 2026. godine emisija sumpor-dioksida smanji za 92 odsto, oksida azota za 46 odsto, a emisija praškastih čestica za 84 odsto.

Slična rasprava vodi se i u Crnoj Gori. Ivan Mrvaljević, član tima EPCG u projektu izgradnje drugog bloka TE Pljevlja istakao je da je energetska nezavisnost glavni razlog zašto se ulazi u ovaj projekat.

„Termoelektrana ne samo da je potrebna već je i neophodna za elektroenergetski sistem Crne Gore“, poručio je Mrvaljević.

Sličan projekat već četiri godine sprovodi Grad Beograd, koji, prema rečima Jasmine Madžgalj iz Sekretarijata za zaštitu životne sredine, radi na gašenju individualnih kotlarnica i povezivanju na sistem daljinskog grejanja.

Jedna od alternativa uglju o kojoj se možda i ne razmišlja dovoljno je nuklearna energija. Doduše, još uvek je na snazi moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana, ali i sama cena izgradnje nuklearke čini je nemogućom za Srbiju, pošto izgradnja manje nuklearke, kao što je Krško, košta 4,5 milijarde evra.