Stare vesti - kratka pamet: Kako su političari Republike Srpske ustupili vazdušni prostor u NATO agresiji

Kako je u Srba veoma kratko pamćenje, naročito o događajima poslednjih godina prošlog veka i početkom ovog veka, valja se podsetiti na postupke političara nekad i sad. 

Agresija NATO-a na SR Jugoslaviju i uloga političara Republike Srpske

Danas su dva politička bloka oko SDS-a i SNSD-a u Republici Srbskoj veoma suprostavljena, te svaljuju raznorazne krivice jedni na druge, kako se urušava Republika Srbska, te da su izdajnici jedni i drugi. Evo jednog primera gde su oba bloka bili u pravom smislu reči izdajnici.

Malo ko se danas priseti da je Republika Srbska, sa tada veoma jakom Vojskom Republike Srpske, dozvolila NATO agresorima da koriste njen vazdušni prostor kako bi se bombardovala SR Jugoslavija. Predsednik i Vrhovni komandant Vojske Republike Srpske bio je Mirko Šarović (SDS), a premijer Republike Srpske bio je Milorad Dodik (SNSD).

Vojska Republike Srpske (vrhovni komandant) je ustupila vazdušni prostor NATO paktu da bi bombardovao SR Jugoslaviju, a sve svoje PVO resurse, kako ne bi "gađala" NATO avione je stavila pod kontrolu NATO snaga. Ni jednim aktom ili zvaničnim stavom vlasti Republike Srpske nisu odbile niti jedan potez potčinjavanja NATO paktu.



Svakodnevne scene iznad neba Republike Srpske su bile preleti NATO aviona iz raznih NATO baza prema SR Jugoslaviji, kao i tankanje aviona iznad same Banjaluke.

S druge strane tadašnji premijer Republike Srpske (šef izvršne vlasti Republike Srpske) je punim ustima govorio kako predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milošević treba da ode, a NATO vojska je u punom obimu marširala ulicama Banjaluke s teškom opremom i vojnicima.

MEDIJI

Svi mediji u Republici Srbskoj medija preko noći direktno ili indirektno pružili podršku SR Jugoslaviji. Muzički programi bili su ispunjeni uglavnom borbenim i patriotskim pesmama, a sa ekrana su nestali strani filmovi, sem ruskih.

Većina TV kuća uvela je specijalne programe u kojima su se pratila zbivanja u SR Jugoslaviji, a čak je i SRT (danas RTRS) emocionalno izveštavala i javno davala podršku SR Jugoslaviji.

U prvim nedeljama NATO agresije na SR Jugoslaviju, na SRT-u je bilo nemoguće čuti nekog od zvaničnika NATO-a, ali posle političkog uticaja na nju, u javnosti je dobila epitet izdajničke televizije jer je sve manje izveštavala i počela prenositi NATO predstavnike.

Izveštaji o prvim demonstracijama u kojima su demolirane prostorije većine međunarodnih organizacija u Republici Srbskoj emitovane su samo na jednoj privatnoj televiziji i na nekoliko lokanih stanica koje su pratile događaje.

SRT se na promenu uređivačke politike prebacio kada ih je ubrzo osudio lično premijer Republike Srpske Milorad Dodik.

Na kraju, da li je bilo moguće reći samo "NE" NATO paktu u ustupanju vazdušnog prostora Republike Srpske i reći "NE" zapadnim političarima u zahtevima prema Vlasi Republike Srpske, i to mimo eventualnog mešanja Vojske Republike Srpske u NATO agresiju na SR Jugoslaviju.

Treba se i prisetiti da je Vojska SR Jugoslavije pomagla Vojsku
Republike Srpske i to samo četiri godine pre u istoj toj NATO agresiji.