Bankari plaše novom krizom

Svet hrli ka finansijskoj provaliji. Evropska centralna banka, Banka Engleske i MMF u isti glas upozoravaju na nadolazeću krizu koja će dotaći u prvom redu Evropu. Nad bankama osim krize državnih dugova nadvila se još jedna pretnja: hitni povratak kratkoročnih kredita, čija ukupna suma iznosi na trilione dolara. Pitanje odakle da se za to uzme novac, ostaje otvoreno.

Po ocenama eksperata, do 2012. godine banke po čitavom svetu treba da isplate na osnovu hartija od vrednosti i kredita pet triliona dolara, koje su dobile u periodu globalne finansijske krize 2008. godine. Postoje bojazni da će, težeći refinansiranju, banke konkurisati državi za pažnju kreditnog tržišta. Tako krediti za biznis i potrošače mogu da poskupe, što će se negativno odraziti na napredak ekonomije.

Između ostalog, ruski eksperti ne padaju u paniku. Banke su uvek uzimale i uzimaće kredite, one od njih žive. I visina aktuelnog ukupnog duga uopšte nije nikakav izuzetak, podvlači predsednik Asocijacije ruskih banaka Garegin Tosunjan.

Uvek, u svakom tekućem trenutku, bez obzira na krizu obimi zajmova izračunavaju se trilionima dolara. Zato se ne treba plašiti cifara. Uzeće nove dugoročne zajmove, vratiti kratkoročne. U periodu krize, naprotiv, uzimali su kratkoročne, vraćali dugoročne. To nije tragedija.

Tu se između ostalog i nalazi odgovor gde da se uzima novac za vraćanje dugova. Druga je stvar, hoće li ga dati? Daće, uveren je direktor Odeljenja za analitičke informacije agencije RBK Aleksandar Jakovljev, pošto su finansijske organizacije veoma zainteresovane za kreditiranje.

Bankarski biznis se gradi na relaciji krediti-depoziti. Tačnije novac se uzima za manju kamatu i daje se na kredit uz veliku kamatu. Ne mislim da ćemo biti svedoci neke nove ozbiljne krize u bankarskom sistemu.

Odakle tada predviđanja krize koja je na pomolu? Od onih istih finansijskih figura koje treba da dobiju od države olakšice i svakakve benificije, kaže Aleksandar Jakovljev:

Ne treba se povoditi za bankarskim lobijem, koji prilično redovno istupa sa idejama da je krah neizbežan. Navodno, banke su jadne, nema para, zato im treba pomagati. To je stav nahlebnika. On je karakterističan za bankarski sistem čitavog sveta. Banke su navikle da žive sa okalšicama, navikle da rade sa kreditima koji sami sebe produkuju, kako bi novac dao novac. Sada, kada situacija postaje stroža, kada treba voditi zaista efikasan bankarski biznis, rešavati se na nekakva ozbiljna smanjenja, banke počinju da galame: nama je loše, kod nas je kriza.

Naravno, ima slabih banaka koje neće moći da prežive u novim uslovima. Ali to će samo ići na ruku sistemu, oporaviće ga. I upravo posle 2012. biće sve teže plašiti ljude narednom krizom.