Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 24.02.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje  

 
Situacija na frontu za 24.05. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje



Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji -  Klinuti ovde ili na mapu ispod





 

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 24.05.



Kijevske snage 308 puta napale teritoriju DNR - Prema saopštenju Ministarstva odbrane DNR kijevske snage su za protekla 24 sata 308 puta napale teritotiju DNR. Napadali su gradove i naselja: Staromihajlovka, Jasinovata, Spartak, Dokučaevsk, Veseloe, Sahanka, Sosnovskoe, Kominternovo, donjecki aerodorm i Petrovski rejon  Donjecka. Tokom napada korišćeno je i teško naoružanje zabranjeno sporazumom iz Minska.



Ministarstvo dalje navodi da kijevske snage nastavljaju sa koncentracijom tehnike na liniji razgraničenja, kao i da je veoma nizak moral ukrajinskih vojnika, te da mnogi odbijaju da se potčine komandi, a i dalje se nastavlja zamena regularne vojske od strane plaćeničkih, nacističkih bataljona.

Jutros oko 07:00 čule su se eksplozije u okolini Marinke i Krasnogorlovke.

Donbas na liniji batre - dokumentarni film

Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 24.05.



Rusija predala predloge „Normandijskoj četvorki“ za Donbas   - Paket predloga koji je predat partnerima „Normandijske četvorke“ razradila je ruska strana zajedno sa predstavnicima Donbasa, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

„Smatramo da nije moguće donositi takve odluke bez predstavnika Donbasa. Takve odluke bez Donbasa nemaju perspektivu. U potpunosti na bazi Minskog sporazuma, sa Donbasom su razrađene odluke i objavljeni kontrapredlozi“, dodao je Peskov.

On je rekao da se paket predloga koji je predat partnerima „četvorke“ tokom poslednjeg razgovora lidera Rusije, Francuske, Nemačke i Ukrajine, ticao i pitanja izbora, amnestije i drugog.

„Iz naše perspektive nemoguće je razmatrati ijedan od elemenata ovog opšteg paketa van konteksta. Smatramo da se mora posmatrati ceo paket, u duhu Minskog sporazuma, i u režimu dogovora sa predstavnicima Donbasa“, naglasio je Peskov.

Kijev i NATO otvaraju centar za proučavanje iskustva hibridnog rata  - Ukrajina i NATO razmatraju mogućnost otvaranja centra za proučavanja iskustva hibridnog rata, a direktan predlog NATO-a za gradnju centra mogao bi Kijevu da usledi tokom NATO samita u julu, izjavio je predsednik misije Ukrajine pri NATO-u Jegor Božok.

Zasedanje komisije Ukrajina—NATO na nivou predsednika država i vlada biće održan u okviru varšavskog samita Alijanse. Ranije je ministar odbrane Ukrajine izjavio da će Kijev na julskom samitu predstaviti plan dejstava za reformu ministarstva odbrane Ukrajine po standardima Pakta. Bilten strateške odbrane odobren je u petak na zasedanju Saveta nacionalne bezbednosti i odbrane, i on predviđa reformisanje ukrajinske vojske po standardima NATO-a do 2020. godine.

Prijem ukrajinskog predloga o stvaranju centra je vrlo verovatan. „Mi vodimo aktivan proces usaglašavanja… Taj centar bi trebalo da objedini napore državnih struktura i civilnog društva u borbi protiv hibridnih pretnji“, izjavio je Božok.

Vrhovna rada Ukrajine je u decembru 2014. godine unela izmene u dva zakona, odrekavši se nezavisnog statusa države. Nova vojna doktrina predviđa nastavak kursa ka NATO-u. Ukrajina bi trebalo da do 2020. godine osigura potpunu kompatibilnost svojih oružanih snaga sa snagama zemalja-članica NATO-a. Sredinom decembra 2015. godine tokom posete Briselu, predsednik Petro Porošenko je potpisao „kartu puta“ između Ukrajine i NATO-a „o vojno-tehničkoj saradnji“.

Protest Ukrajine zbog posete Medvedeva Krimu  - Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine izrazilo je protest zbog radne posete premijera Rusije Dmitrija Medvedeva Krimu.

U ukrajinskom ministarstvu naveli su da su poslali protestnu notu Ministarstvu spoljnih poslova Rusije.

Ruski premijer nalazi se na Krimu od 22. maja, gde je nadgledao proceduru preliminarnog glasanja Jedinstvene Rusije i održao niz sastanaka.

Ukrajina redovno izražava proteste protiv poseta ruskih zvaničnika Krimu. Ministarstvo spoljnih poslova insistira da svi takvi postupci moraju da se koordiniraju sa Kijevom. Tako je sredinom marta ogorčenje izazvalo diplomatsko putovanje Vladimira Putina na poluostrvo.

Krim i Sevastopolj ušli su u sastav Rusije nakon referenduma u martu 2014. Prisajedinjenje je podržalo 96,77 odsto stanovnika Krima i 95,6 odsto stanovnika Sevastopolja.

Ukrajina i dalje smatra Krim svojom privremeno okupiranom teritorijom.

Puškov: Porošenko treba da odgovara za tragediju u Odesi  - Predsednik Ukrajine Petro Porošenko treba da podnese izveštaj pred Savetom Evrope za odsustvo odgovornih za događaje 2. maja 2014. godine u Odesi, a ne da zahteva da se pojača pritisak na Rusiju, izjavio je predsednik Komiteta za međunarodne poslove Državne dume Rusije Aleksej Puškov.

Ranije su Porošenko i generalni sekretar Saveta Evrope Torbjorn Jagland razmatrali situaciju u vezi sa članom zabranjene u Rusiji organizacije Medžlis krimsko-tatarskog naroda Ilmijem Umerovim, u pogledu kojeg su na Krimu pokrenuli krivični postupak za javne pozive za kršenje teritorijalnog integriteta zemlje. Ukrajinski lider je zatražio da se pojača pritisak na Moskvu.

„Pre nego što zahteva od Saveta Evrope da pojača pritisak na Rusiju, Porošenko mora da podnese izveštaj za odsustvo onih koji su odgovorni za masakr u Odesi“, napisao je Puškov na svom tviter nalogu.

​Nakon državnog puča u Ukrajini aktivisti „antimajdana“ su u znak protesta postavili šatore na Kulikovom polju u Odesi. Drugog maja 2014. godine u području Grčkog trga počela je tuča između aktivista „antimajdana“ sa jedne strane i fudbalskih navijača „ultrasa“ iz Harkova i Odese, kao i radikala „evromajdana“ — sa druge.

Velika tuča je završena likvidacijom šatora i paljenjem Doma sindikata u kojem su se sakrili predstavnici „antimajdana“. U konfliktu je stradalo 48 osoba, dok je više od 250 ljudi ranjeno.

Stejt department ne podržava novi zakon o antiruskim sankcija  - Stejt department nije podržao zakon o sankcijama protiv Rusije koji je dospeo u Kongres, saopštio je tokom govora u Vašingtonu koordinator za sankcije Stejt departmenta Denijel Frid

Članovi Kongresa, demokrata Eliot Engel i republikanac Adam Kizinger, uneli su krajem aprila na razmatranje akt o stabilnosti i demokratiji za Ukrajinu.

Autori zakona predlažu da američki predsednik strogo povezuje ukidanje sankcija protiv Rusije sa statusom Krima.

„To će smanjiti fleksibilnost u korišćenju sankcija za uspostavljanje suvereniteta Ukrajine i u saradnji sa EU“, rekao je Frid.

„Ne sumnjam da sponzori (zakona) žele da pomognu Ukrajini, ali nisam siguran da će on ispuniti svoju svrhu“, rekao je Frid.

Činovnik je rekao da se jedna od američkih kompanija požalila na milijarde gubitaka usled sankcija Rusiji. Prema rečima Frida, gubici će, očigledno, biti „mnogo veći“.

„Sankcije su skupe“, dodao je on, navodeći da Evropa znatno više strada od sankcija.

Porošenko: Svet na ivici rata zbog Rusije  - Predsednik Ukrajine Petro Porošenko na Svetskom humanitarnom samitu u Istanbulu izjavio je da „zbog toga što Rusija ne želi da igra po pravilima“ svet ide prema ratu, prenosi televizija „112 Ukrajina“.

„Opet smo na ivici rata, i to nije samo rat Zapada i ostalog sveta. To je rat onih koji žele harmoniju i onih koji žele da dominiraju… Danas vidimo da je Rusija nuklearna sila koja vidi pretnju u demokratiji, a u slobodi pakao“, citira Petra Porošenka ukrajinska televizija.

Ranije je Porošenko više puta optuživao Rusiju za raspirivanje konflikta u Donbasu, izjavljujući da je od vatre „objedinjenih rusko-terorističkih snaga poginulo 2,7 hiljada ukrajinskih vojnika“.

Osim toga, u decembru 2015. godine ukrajinski lider je izjavio da Rusija planira da pretvori Krim u „veliku vojnu bazu“.

„Za Putina je Krim teritorija koja treba da bude naseljena stanovnicima Sibira koji se sada hitno preseljavaju, ili pretvorena u veliku vojnu bazu“, rekao je Porošenko u intervjuu za ukrajinsku televiziju.

Vrednost ruskih kontrasankcija 9,3 milijarde dolara  - Prema izveštaju „Embargo na hranu: Rezultati 2015. godine“ koji je pripremio analitički centar Vlade Rusije, uvođenje ruskog embarga na isporuku proizvoda iz EU i SAD, ne računajući Tursku i Ukrajinu, koštalo je dobavljače do 9,3 milijarde dolara.

U izveštaju se navodi da je najveći bio prvi talas embarga, kada je 7. avgusta 2014. Rusija uvela kontrasankcije Evropskoj uniji, Sjedinjenim Američkim Državama, Kanadi, Australiji i Norveškoj. Tada su zabranjene govedina, svinjetina, živina, riba, mleko i mlečni proizvodi, deo povrća, voća i orašastih proizvoda. Za vreme zabrane, obim uvoza je pao za 9,1 milijardu dolara, prenosi Tas pozivajući se na izveštaj.

Proširivanje ruskog embarga 2015. odnosilo se na proizvode u iznosu od 241 milijarde dolara. Na taj način, embargo je uticao na obim ruskog uvoza hrane u ukupnom iznosu od više od 9,3 milijarde dolara.

U avgustu 2015. Rusija je kao odgovor na odluku EU uvela embargo, zabranivši uvoz proizvoda iz Evrope, SAD i drugih zemalja koje podržavaju sankcije Rusiji. Pod kontrasankcije spada uvoz svog voća i povrća, ribe, mleka i mlečnih proizvoda, svinjetine, govedine i živine. Spisak se ticao izvoza u vrednosti od oko 10 milijardi. Dana 13. avgusta 2015. godine Vlada Rusije je dopunila spisak zemalja pod sankcijama, na kojem su se našle i Crna Gora, Albanija, Island, Lihtenštajn i Ukrajina.

SAD: Teško je tražiti od Ukrajine da realizuje Minski spotazum kada ga Rusija ne poštuje  - SAD je teško da traže od Ukrajine da ispunjava Minski paket mera, jer smatraju Rusiju i ustanike odgovornim za kršenje sporazuma, izjavio je koordinator za sankcije u Stejt departmentu Denijel Frid.

„Teško je tražiti od Ukrajinaca da realizuju Minski paket u uslovima, kada Rusija ne ispunjava čak ni prvi kompleks mera“, rekao je Denijel Frid, govoreći na diskusiji o sankcijama protiv Rusije, koju je organizovao Atlantski savet u Vašingtonu. On je izjavio da se prekid vatre ne poštuje u potpunosti, već se dešavaju kršenja „uglavnom od strane separatista i Rusije“.

„Ja sam prošle nedelje bio u Kijevu, sastao se sa političkim liderima i slušao skeptične izjave“, dodao je on.

„Mi treba da uzimamo u obzir ozbiljnu zabrinutost Ukrajinaca. Minsk — nije sredstvo za beskonačno komplikovanje pitanja i kašnjenja, to je sredstvo za postizanje rezultata“, smatra koordinator za sankcije u Stejt departmentu Denijel Frid.

Stoltenberg: Jačanje istočnog krila NATO-a je odgovor na agresivnu politiku Rusije  - Uoči samita NATO-a koji će se održati 8. i 9. jula u Varšavi, generalni sekretar Severnoatlantskog pakta Jens Stoltenberg je u intervjuu za Radio „Poljska“ komentarisao nameru Pakta da pojača istočno krilo.

Julski samit NATO-a biće preloman, jer će se na njemu doneti ključne odluke o načinima adaptiranja na novu situaciju u sferi bezbednosti.

„Jačanje istočnog krila NATO-a predstavlja odgovor na nove zadatke koji stoje pred organizacijom, uključujući i agresivnu politiku Rusije“, izjavio je Jens Stoltenberg.

Generalni sekretar je podsetio da je odluka o jačanju vojske na istoku već doneta, a na samitu treba da dobije i konačnu potvrdu. On je naglasio da će to biti međunarodne snage čiji je cilj da daju signal da napad na jednu državu predstavlja napad na celu organizaciju.

„Neki saveznici (SAD, Velika Britanija i Nemačka) već su izjavili da će biti među zemljama koje jačaju te snage“, izjavio je Stoltenberg, podsetivši da su Sjedinjene Američke Države već izdvojile sredstva za taj zadatak.

„To je samo jedan od elemenata naše strategije odbrane i odvraćanja“, naglasio je Stoltenberg.

On je dodao da jačanje istočnog krila ne predstavlja pokušaj provokacije oružanog sukoba.

U NATO-u su više puta govorili o pretnji koju Rusija predstavlja, na taj način objašnjavajući stalno povećavanje snaga u Istočnoj Evropi. Moskva je više puta naglašavala da nije zainteresovana za eskalaciju tenzija, ali da je spremna da adekvatno odgovori na akcije Zapada.

Peskov: Odnosi Rusije i NATO vraćaju se u vreme hladnog rata  - Situacija između Ruske Federacije i NATO-a vraća se u ono vreme koje je odavno prošlo, izjavio je novinarima portparol Kremlja Dmitrij Peskov upoređujući odnose RF i NATO-a sa periodom hladnog rata.

„Sudeći po retorici, ona se ubrzano vraća na ono vreme koje je, po nama, ostalo daleko iza nas, ali nažalost, suština NATO-a je da se on tako čvrsto drži te retorike, da smo pogrešili što smo mislili da je to ostalo u prošlosti“, izjavio je Peskov.

Moskva sa žaljenjem konstatuje liniju proširivanja prisustva NATO pored ruskih granica. To je razlog da Rusija preduzme određene korake za obezbeđivanje svoje bezbednosti, izjavio je Peskov.

„NATO je proizvod vremena sukoba. To je instrument stvoren za sukobe. Sporno je pitanje koliko jedan instrument koji je svojevremeno stvoren isključivo za sukobe može da doprinese opštoj stabilnosti i bezbednosti u Evropi.“

„Proširivanje vojnog prisustva NATO-a u blizini naših granica izaziva uznemirenost u Moskvi, a istovremeno je i razlog za prilično predvidljive, postojane i sistematske korake Moskve za obezbeđivanje sopstvenih interesa i svoje bezbednosti“, rekao je Peskov novinarima.

Akcije terorista u Siriji izazivaju ozbiljnu zabrinutost

Rast tenzija i teroristička aktivnost u Siriji, o čemu svedoče i teroristički napadi u Džabli i Tartusu, izazivaju povećanu zabrinutost, izjavio je portparol Kremlja.

Kao prvo, rast napetosti i teroristička aktivnost ne može da ne izazove povećanu zabrinutost. Kao drugo, to ponovo pokazuje neophodnost energičnih koraka za nastavak pregovaračkog procesa, rekao je Dmitrij Peskov na konferenciji za štampu.

Na pitanje da li Moskva može da revidira svoje rešenje o smanjenju kontigenta ruskih snaga u Siriji, Peskov je rekao da može samo da podseti na odgovarajuće izjave ruskog predsednika Putina, koji je rekao da infrastruktura ruskog legitimnog prisustva u Siriji na zahtev legitimnog rukovodstva Sirijske Arapske Republike podrazumeva mogućnost veoma fleksibilnog pristupa u broju snaga ruskog kontigenta, naglasio je Peskov.

Putin zatražio od Kijeva da odmah prestane da granatira gradove Donbasa  - Noćas je održano zasedanje „normandjske četvorke“ koju čine Angela Merkel, Vladimir Putin, Fransoa Oland i Petar Porošenko – imalo formu „telefonskog razgovora učetvoro“.

Za vreme tog „konferencijskog razgovora“, ruski predsednik je pozvao ukrajinsku armiju da odmah prekine artiljerijsko, minobacačko i (povremeno) raketno gađanje naselja i gradova na teritorijama Donjecke Narodne Republike i Luganske Narodne Republike.

Putin je takođe insistirao na doslednom sprovođenju sporazuma Minsk-2 i na „direktnom dijalogu između Kijeva, Donjecka i Luganska“.

Porošenkov kabinet je naknadno objavio da je „četvorka“ podržala osnivanje „policijske misije OEBS za Donbas“.

Jelisejska palata je objavila da su „normandijci“ zatražili sveobuhvatnu primenu Minska-2.

Niščuk: Ukrajina će obogatiti EU  - Ukrajina je sposobna da obogati Evropsku uniju nakon ulaska u nju, izjavio je ministar kulture te zemlje Evgenij Niščuk.

On je aktuelnu ukrajinsku vlast okarakterisao kao „neuništive borce“ koji se zalažu da Evropa drži otvorena vrata za Ukrajinu i da vidi u njoj progresivni i moćni ljudski potencijal.

Niščuk je, takođe, izrazio nadu da prilikom ulaska u EU neće biti prevelikih birokratskih problema poput onih koji se tiču referenduma u Holandiji.

„Poštovani, zovite nas, mi ćemo obogatiti Evropu“, rekao je on.

Prema njegovim rečima, u Ukrajini već dugo vlada evropski način razmišljanja, a glavni pokazatelj je već potpisan sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.

„Poginuli na Majdanu su živote dali za evropske vrednosti, a Evropa to još uvek nije prepoznala“, dodao je on.

Članice NATO-a podeljene zbog obnavljanja dijaloga sa Rusijom  - Rastu podele među državama-članicama NATO-a zbog potrebe da se obnovi dijalog sa Rusijom, piše Fajnenšel tajms. Raste zabrinutost da se spor između Moskve i Zapada otima kontroli.

Ova pretpostavka je data kao rezultat dvodnevnih razgovora ministara spoljnih poslova NATO-a i načelnika Generalštaba koji su održani u Briselu.

Predstavnici Francuske i Nemačke tokom razgovora su se zalagali za približavanje Moskvi i održavanje sednice Saveta Rusija–NATO tokom julskog samita u Varšavi.

Ostale članice NATO-a bile su skeptične prema ovoj ideji.

Na primer, istočnoevropski diplomata rekao je za Fajnenšel tajms da razgovori sa Rusijom nisu za smirivanje Moskve, već da ubede ljude u Briselu, ljude koji mnogo brinu da će naljutiti Putina.

On je dodao da se Rusija samo igra sa NATO-om.

„Rat reči“ između Rusije i NATO-a postaje sve više „zabrinjavajući i ratoborniji“, navodi list.

NATO planira veliko nagomilavanje vojske na svom istočnom krilu, a Moskva je obećala da će na to odgovoriti. Početkom nedelje britanski general Ričard Širef upozorio je da je u narednih godinu dana moguć pravi rat sa Rusijom.

Ovo je dovelo do detaljnog preispitivanja unutar NATO-a zbog potrebe da se smanje tenzije.

Britanski ministar spoljnih poslova Filip Hamond oštro je kritikovao generala zbog njegovog uznemirujućeg ponašanja i upotrebe neodgovornog rečnika.

„To je vrlo spekulativan i potpaljiv rečnik i bojim se da odavde izgleda kao da je povezan sa povećanjem publiciteta“, izjavio je Hamond za FT.

On je dodao da je dijalog najbolji način za smanjenje tenzija sa Rusijom.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je da se pakt trudi da izbegne „nerazumevanja, pogrešne interpretacije i loše proračune“ da bi omogućila da stvari ne izmaknu kontroli.

NATO konstantno tvrdi da Rusija predstavlja pretnju, čime opravdava raspoređivanje svojih snaga u Istočnoj Evropi. Alijansa planira da postavi četiri ili pet bataljona u baltičke zemlje i Poljsku. Odluka o tome biće doneta u Varšavi. Moskva je saopštila da nije zainteresovana za sukob, ali da će dati odgovarajući odgovor na strategiju NATO-a.
Ukrajina - iz minuta u minut -

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima