Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 01.06.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje  

 
Situacija na frontu za 30.05. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje



Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji -  Klinuti ovde ili na mapu ispod





 

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 01.06.



Kijevske snage pokušale proboj kod Avdejevke  - Vojni vrh u Donbasu saopštio je da je 13 vojnika kijevskih snaga poginulo, a još 25 bilo ranjeno prilikom pokušaja proboja pozicija armije Donjecke Republike kod mesta Avdejevka.

Portparol Ministarstva odbrane DNR Eduard Basurin precizirao je da među poginulima i ranjenima ima i pripadnika paravojne formacije ukrajinskih neonacista iz Desnog sektora.

Prema njegovim rečima, oni su pokušali proboj između Avdejevke i Jasinovate i 26. maja. Tada su imali šest poginulih.

MO LNR o situaciji na frontu

Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 01.06.



EU želi da sačuva tranzit ruskog gasa preko Ukrajine  - Obim tranzita ruskog gasa u EU preko teritorije Ukrajine mora biti od suštinskog značaja za održavanje transportnog sistema gasa zemlje, izjavio je za RIA Novosti zamenik predsednika Evropske komisije za energetski savez Maroš Šefčovič.

EU smatra da je važno očuvanje ukrajinske trase tranzita gasa iz Rusije u zemlje EU.

„Ako govorimo o ukrajinskom tranzitu, moramo da razgovaramo o održivoj i značajnoj količini gasa koji se transportuje, jer su nivoi koji iznose oko 10-12 milijardi kubnih metara, naravno, nedovoljni da bi se ovaj sistem gasovoda održao. Zato definitivno treba da govorimo o razumnim količinama“, izjavio je Šefčovič.

On je dodao da pitanje obima tranzita treba da razmatraju eksperti. U međuvremenu, prema podacima „Ukrtransgaza“, Ukrajina je u periodu januar-april 2016. godine povećala tranzit gasa u zemlje Evrope za skoro 40 odsto, do 24,9 milijardi kubnih metara.

Ranije ruske vlasti nisu isključivale mogućnost da država može da odustane od tranzita gasa kroz Ukrajinu u EU. Trenutni ugovor među zemljama važi do kraja 2019.godine.

Pri tome je zamenik direktora „Gasproma“ Aleksandar Medvedev ranije izjavio da je rusko rukovodstvo opomenulo koncern da bude spreman da razgovara o daljem toku ukrajinskog tranzita nakon isteka ugovora.

On je takođe rekao da gasna kompanija ne odbija da razgovara sa „Naftogasom“ o pitanjima tranzita gasa u evropske zemlje. Naprotiv, ukrajinske kolege ignorišu poziv na pregovore.

Belgija poziva Rusiju na dijalog o sankcijama  - Brisel poziva Moskvu na dijalog za rešenje nesuglasica koje su dovele do uvođenja sankcija, izjavio je zamenik predstavnika Ministarstva spoljnih poslova Belgije Mihael Marel.

U ponedeljak je ministar spoljnih poslova Nemačke Frank Valter Štajnmajer predložio da se razmisli o mogućnosti postepenog ukidanja ograničenja koja su uvedena protiv Rusije. Nemački diplomata izjavio je da je to moguće u slučaju progresa u ispunjavanju Minskog dogovora o Ukrajini.

„U ovom trenutku mi nemamo informacije o bilo kakvom određenom predlogu koji bio doveo do ukidanja tih sankcija“, rekao je Marel, komentarišući predlog nemačkog ministra.

Pre toga je Štajnmajer govorio o tome da otpor produženju sankcija unutar EU raste. Izvor u evropskoj diplomatiji rekao je da pet članica EU pruža podršku za ublažavanje ili ukidanje restriktivnih mera: Mađarska, Kipar, Grčka, Italija i Slovačka. Pre godinu dana o tome su govorili samo Italija i Mađarska.

Konačna odluka o sudbini sankcija biće doneta na samitu EU 28-29. juna. Ranije su njihovo produženje odobrili lideri zemalja „velike sedmorke“, nakon čega je premijer Rusije Dmitrij Medvedev naložio da se pripremi predlog o produženju kontra-mera Rusije, embarga na uvoz prehrambenih proizvoda do kraja 2017.godine.

Rusija će ublažiti sankcije Evropi ukoliko EU učini isto  - Rusija bi mogla da skrati spisak sankcionisanih proizvoda ukoliko EU ublaži antiruske sankcije, izjavio je ministar za ekonomski razvoj Rusije Aleksej Uljukajev.

„Mislim da bi spisak sankcionisanih proizvoda iz EU mogao biti skraćen ukoliko Evropa ublaži sankcije prema Rusiji. Potrebna je akcija kako bi usledila reakcija. Ukoliko, na primer, naše evropske kolege takvu odluku donesu, mi ćemo svakako izaći u susret“, istakao je on.

On je dodao da ukoliko režim sankcija bude izmenjen, isto će biti učinjeno i sa režimom kontrasankcija.

Nešto ranije je premijer Rusije Dmitrij Medvedev naložio Vladi da pripremi predloge kako bi se uvele odgovarajuće mere na sankcije Zapada koje bi trajale do kraja 2017. godine.

„Biznisu je važno da ne izgubi vreme, da koristi mogućnosti koje se otvaraju i da razvija izvozni potencijal, ali i da intenzivira projekte na domaćem tržištu“, rekao je Medvedev.

Zaharova: Decentralizacija u Ukrajini faktički počela  - Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova smatra da je proces decentralizacije u Ukrajini faktički počeo.

Ona je rekla da je sinoć regionalni Savet iz Odese usvojio odluku kojom se podržavaju odnosi između regionalnih vlasti i Kijeva, a nešto ranije su još dva regionalna saveta učinila isto.

Prema njenim rečima, na taj način stvaraju se jasna razgraničenja u ovlašćenjima, što omogućava realizaciju administrativno-teritorijalnih reformi koja će dovesti do povećanja efikasnosti lokalnih vlasti.

„Nazovite to kako želite — decentralizacijom, federalizacijom… To je nevažno. Bitno je da je proces započet“, napisala je Zaharova na svom fejsbuk nalogu.

Ona je dodala da se upravo ovoga pribojavao Kijev, odnosno da će jednoga dana izgubiti koncentraciju vlasti, a zajedno sa time i mogućnost raspoređivanja finansijskih sredstava unutar regiona.

„Izgleda da je ljudima dojadilo da gledaju u pasulj. Ukrajinci jedva čekaju realnu preraspodelu ovlašćenja, a ne nastavak demagoškog maratona“, zaključila je Zaharova.

Zaharova: Čavušoglu priznao ulogu EU u krizama u Ukrajini i Gruziji  - Zvanična predstavnica Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova smatra da je šef turske diplomatije Mevlut Čavušoglu zapravo priznao da je uzrok krize u Ukrajini i rat u Gruziji kratkovida politika Zapada.

Na svom fejsbuk nalogu Zaharova je komentarisala izjave Čavušoglua o tome da Evropska unija treba da se odnosi prema Turskoj kao partneru, a ne da razgovara jezikom ultimatuma. Šef turske diplomatije ranije je rekao: „Oni (EU) treba da shvate da sa Turskom tako ne treba da se radi. Tako su se odnosili prema Ukrajini: ’Ili ste sa nama ili niste‘. Gruziju su doveli do toga da je izgubila dva regiona. EU treba da se odrekne takvog pristupa“.

„Ovo je zanimljiva informacija za one koji nisu verovali da su kriza u Ukrajini i rat u Gruziji 2008. isprovocirani nesmotrenom politikom zapadnih partnera. Ne mislim da će neko posumnjati da turski ministar spoljnih poslova ima proruske stavove. Ne. Radi se o nečemu drugom. Svi su sve razumeli, a neki su već počeli da govore“, zaključila je Zaharova.

Moskva: Crno more nikada neće postati natovsko jezero  - U Briselu odlično shvataju da Crno more nikada neće postati natovsko jezero - izjavio je stalni predstavnik Rusije u NATO-u Aleksandar Gruško, a povodom „jezera“ još je ocenio:

„NATO danas pokušava da svoje konfrontacione šeme prenese na akvatoriju Crnog mora. Nedavno je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan izjavio da se ne sme dozvoliti da Crno more postane „rusko jezero“. Ali, u NATO više nego dobro shvataju da Crno more nikada neće postati natovsko jezero i da ćemo mi preduzeti sve neophodne mere za neutralisanje mogućih pretnji i pokušaja vršenja pritiska na Rusiju sa pozicija sile iz južnog pravca“.

Gruško je podsetio da je ruska Crnomorska ratna flota bila praktično integrisana u međunarodne napore za stabilizaciju situacije u širem regionu Sredozemnog mora:

„Naši brodovi su učestvovali u operacijama protiv pirata u koordinaciji sa NATO i Evropskom unijom. Sada je NATO od toga odustao“.

Gruško je posebno naglasio da tendencija pogoršavanja odnosa između Rusije i zapadne alijanse još traje:

„Sudeći po poslednjem susretu ministara inostranih poslova alijanse, NATO nastavlja politiku ,obuzdavanja Rusije’. Ne želim da kažem da je u našim odnosima sa NATO u toku hladni rat, ali alijansa se okreće šemama bezbednosti iz vremena hladnog rata. To izaziva zabrinutost jer se ne radi samo o politici, nego i o vojnoj izgradnji. Utoliko pre što SAD i njihovi saveznici u Evropi samo dalje pojačavaju taj konfrontacioni model“.

Odluka o produženju embarga na proizvode iz EU do početka avgusta  - Predlog za produženje embarga na prehrambene proizvode iz EU do kraja 2017. godine je pripremljen, a Vlada Rusije mogla bi da ga usvoji do početka avgusta, izjavio je vicepremijer Rusije Arkadij Dvorkovič.

Prema njegovim rečima, spisak zemalja i proizvoda koji će biti obuhvaćeni ovom merom neće biti proširen.

Dvorkovič je podsetio da je embargo na evropske proizvode na snazi do početka avgusta.

„Ukoliko do tog trenutka ne bude nikakvih čudesnih izmena u geopolitici, biće usvojen dokument u sadašnjoj formi“, dodao je on.

Zapadne zemlje su protiv Rusije od jula 2014. godine uvele tri paketa sankcija — jedne se tiču pojedinih građana Rusije za koje EU smatra da su odgovorni za narušavanje teritorijalnog suvereniteta Ukrajine, druge su ekonomske sankcije, a treće su protiv Krima.

Kao odgovor, Rusija je blokirala uvoz prehrambenih proizvoda iz zemalja koje su uvele sankcije.
Ukrajina - iz minuta u minut -

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima