Žega u Rusiji obara sve rekorde

Anomalno toplo vreme  već 4 nedelje prolazi Rusijom. U regionu glavnog grada je toplije nego na evropskim i afričkim letovalištima. U gradovima se topi asfalt, višestruko se povećala prodaja klima-uređaja, ventilatora, sladoleda i osvežavajućih napitaka. Na svetskim tržištima je naglo povećana cena žita. Ekolozi upozoravaju na globalne promene klime.

Meteorološke stanice glavnog grada već više dana uzastopce fiksiraju rekordnu temperaturu. U subotu je u Moskvi bilo 38 stepeni. Meteorolozi tvrde da može biti i više. Vetra nema, zato u nekim rejonima Podmoskovja temperatura može da iznosi i 40 stepeni. Inače, jul ove godine pretenduje da postane najtopliji tokom čitavih 130 godine koliko se vrše opservacije temperature. Temperatura u centru evropskog dela  teritorije Rusije premašuje normu otprilike za 9 stepeni.

Zbog žege se povećao broj šumskih požara, između ostalog i tresetišta. Prema podacima Ministarstva za vanredne situacije,  površina tresetišta, koja gore u Moskovskoj oblasti, 2010. godine se povećala četvorostruko u odnosu na 2009. godinu.

Neobična žega  ugrožava poljoprivredu. Prema prognozama predsednika Nacionalnog saveza proizvođača žita Pavla Skurihina, zbog žege Rusija će izgubiti 20 do 25 odsto letine žitarica u odnosu na pokazatelje protekle godine. Ove će godine biti ubrano najviše 80 miliona tona žitarica. To je dovoljno radi pokrića domaćih potreba zemlje, međutim, eksperti smanjuju prognoze izvoza od 20 miliona na 15 miliona tona.

Svakako, toliko trajna žega je u srednjem delu Rusije anomalna stvar. Međutim, globalna tendencija je takva da će u budućnosti frekvencija i snaga opasnih prirodnih pojava, između ostalih i žege, biti veće, - smatra rukovodilac klimatskog programa Svetskog fonda divlje prirode WWF Rusije Aleksej Kokorin.

Smatram da i ova anomalna žega, i anomalna hladnoća koja je bila zimi, spadaju u opasne hidrometeorološke pojave, čiji je rast uglavnom izazvan  antropogenskom promenom klime ili antropogenskim povećanjem efekta staklenika tokom poslednjih 30 do 40 godina. Pored toga je zabeležena nepovoljna tendencija: pre 15 godina broj opasnih pojava u Rusiji je iznosio otprilike 150 do 200, a sada ih ima 350 do 400.  Veliki broj negativnih pojava su svakao uraganski vetrovi, pljuskovi, obilno padanje snega. Oni nanose veliku štetu. Između ostalog, velika žega direktno izaziva uraganske vetrove.

Šta nas čeka? Aleksej Kokorin odgovara da je neophodno smanjivati antropogenski uticaj na klimu, povećavati eneretsku efikasnost ekonomije i smanjivati štetne emisije u atmosferu. Istovremeno građani Rusije moraju da se adaptiraju za nove klimatske uslove.

 
Lekari savetuju da treba biti pažljiviji prema svom zdravlju, piti više vode, što manje biti na suncu, tuširati se. Prema prognozama sinoptičara, ekstremna žega na evropskom delu Rusije neće se povući ni iduće nedelje.