Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 21.06.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje  

 
Situacija na frontu za 19.06. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje



Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji -  Klinuti ovde ili na mapu ispod





 

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 21.06.



Dokumentarni film o izviđakoj četi DNR - srbska sinhronizacija

Kijevske snage 300 puta napale teritoriju DNR  - Prema saopštenju Ministarstva odbrane DNR kijevske snage su za protekla 24 sata 300 puta napale teritoriju DNR. Napadale su Zajcevo, Široku Balku, Sahanku, Kominternovo,Spartak, Staromihajlovku, Petrovski rejon Donjecka kao i Jasinovatu i Dokučaevsk.

Kijevske snage su tokom proteklog dana 6 puta napale teritoriju LNR. Granatirale su Kalinovo i Novokijevku. Gubitaka na sreću nije bilo.

Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 21.06.



Peskov: Nije logično povezivati sankcije sa Minskim sporazumom - Povezivanje sankcija protiv Rusije sa realizacijom Minskog sporazuma o Ukrajini je nelogično, njegova realizacija je odgovornost Kijeva, izjavio je pres-sekretar predsednika Rusije Dmitrij Peskov.

Odgovarajući na pitanje novinara šta po mišljenju Kremlja treba da uradi Kijev kako bi sastanak u „normandijskom formatu“ na nivou šefova država ipak bio održan, Peskov je predložio da se na internetu otvori sajt „Minski sporazum“ i da tamo bude predstavljeno sve što se u tom sporazumu nalazi.

„Tamo nema mnogo toga — bukvalno se može nabrojati na prstima jedne ruke“, rekao je Peskov.

„Demonstracija spremnosti da se razgovara o tim tačkama — to i jeste znak da postoji nada da se u doglednoj budućnosti pristupi realizaciji, jer nažalost, ni Francuska, ni Nemačka, ni Rusija ne mogu da ispune nijednu tačku o kojima govorim. To može da uradi samo Kijev i o tome je više puta govorio predsednik Putin, između ostalog, to je objasnio i učesnicima samita međunarodnih informativnih agencija“, naveo je pres-sekretar predsednika Rusije.

„Zato mi smatramo apsolutno nelogičnim fraze o povezivanju sankcija i ispunjavanju Minskog sporazuma, tj. sankcije se mogu povezati sa ukrajinskom realizacijom Minskog sporazuma. To je manje-više logično“, dodao je on.

Stalni predstavnici EU dogovorili produženje antiruskih sankcija - Stalni predstavnici EU dogovorili su nastavak ekonomskih sankcija protiv Rusije na još pola godina — do kraja januara 2017. godine, preneo je Rojters

Predstavnik EU je naveo da nastavak ograničavajućih mera treba da potvrdi Savet EU. Diplomata nije mogao da navede konkretne rokove procedure.

Prošlog petka Savet EU je na godinu dana produžio sankcije protiv Krima i Sevastopolja do 23 juna 2017. godine „u okviru strategije nepriznavanja“ priključivanja Krima Rusiji.

Odnosi Rusije i Zapada pogoršali su se zbog situacije u Ukrajini i protiv Rusije uvedene su sankcije.

Zemlje-članice EU prvo su uvele pojedinačne sankcije protiv fizičkih lica, koje su na snazi do 15. septembra 2016. godine. Restriktivne mere koje se tiču čitave privrede na snazi su do 31. jula, a sankcije protiv Krima koji se ujedinio sa Rusijom — do 23. juna.

Kao odgovor na te mere Rusija je ograničila uvoz prehrambenih proizvoda iz zemalja koje su uvele sankcije.    

Donjecka Republika zabranila ulazak na svoju teritoriju ukrajinskim tajkunima - Donjecka Republika je zabranila ulazak na svoju teritoriju ukrajinskim tajkunima. 

Predsednik DNR, Aleksandar Zaharčenko, dodatno je naglasio: „Zabrana se odnosi i na Rinata Ahmetova i na Sergeja Kurčenka. Pitaju me: pod kojim uslovima im može biti dozvoljeno da uđu u Donjecku Republiku? Ni pod kojim!“

Još je naglasio: „To nikada nećemo promeniti. Upravo je vlast oligarhije dovela i Ukrajinu i Donbas do katastrofe. Možda nekad i napravimo izuzetak, ali samo iz humanitarnih razloga. Primera radi, Ahmetovu je u Donjecku sahranjen otac, u DNR žive njegovi rođaci i prijatelji. Ako bude potrebno, dozvolićemo dolazak povezan sa tim okolnostima“.

Za oligarha Kurčenka je istakao: „On nije rođen na donjeckoj zemlji, niti je sa njom povezan. Za njega se vrata nikada i ni pod kojim okolnostima neće otvoriti“.

Ukrajinski lekar priznao da je ubijao ranjene borce Donbasa - Ukrajinski lekar-anesteziolog Aleksandar Černov pohvalio se u emisiji Ukrlife.tv da je ranjene borce iz Donbasa, koji bi se našli na operacionom stolu za koji je on bio zadužen, „ubijao medikamentima”.

Naglasio je da ih je smatramo neprijateljima i ustvrdio da je pravio takve koktele preparata za koje bi samo izuzetno ozbiljna ekspertiza mogla utvrditi da su nampravljeni sa namerom da ubiju.

Još je objasnio: „To na prvi pogled može izgledati kao infakrt ili moždani udar. A može i da bude ono: disao, disao, pa prestao da diše”.

Posebno je ustvradio: „Mnogi lekari žive u uverenju da su oni i medicina izvan politike. Međutim, zaboravljaju da Hipokratova zakletva ne oslobađa od krivične odgovornosti za pomaganje teroristima”.

General NATO-a: Nemoguće zamisliti intervenciju NATO-a u Ukrajini - Vojna intervencija NATO-a u Ukrajini ne može se zamisliti, izjavio je u Pragu predsednik Vojnog komiteta NATO-a general armije Peter Pavel komentarišući trenutnu situaciju u toj zemlji, navodi list „Česke novini“.

„Naravno, nemoguće je zamisliti da bi NATO mogao da sprovede vojnu intervenciju u Ukrajini. Takva odluka bi sigurno donela mnogo više štete nego koristi“, izjavio je Pavel u svom govoru o budućnosti NATO-a na Karlovom univerzitetu.

General Pavel je stigao u prvu zvaničnu posetu Pragu, gde je ranije radio kao načelnika generalštaba češke vojske. Procenjujući situaciju u Ukrajini, Pavel je rekao da je sa bezbednosne tačke ona prilično negativna. Raste broj kršenja sporazuma o prekidu vatre, a incidenti nose sve ozbiljniji karakter.

On je naglasio da je Minski mirovni dogovor donesen „pod određenim pritiskom vremena i situacije“ i zato nije savršen. Po njegovom mišljenju, njima nedostaje privremeni niz pojedinačnih koraka, navodi list.

Prema rečima Pavela, NATO će nastaviti da daje podršku Ukrajini u vidu isporuke nesmrtonosnom vojnom opremom, obuke vojnika i finansija.

Tokom pregovora Pavela sa svojim naslednikom (sadašnjim načelnikom generalštaba češke vojske, generalom vojske Jozefom Bečvaržem) bilo je reči o situaciji u NATO-u uoči julskog samita alijanse u Varšavi, konceptu razvoja češke vojske do 2025. godine, učešću njenih vojnika u međunarodnim misijama i vežbama.

Govoreći o situaciji na istočnim granicama NATO-a, general Pavel istakao je da pakt ne namerava da prebacuje u baltičke države neke ozbiljne vojne snage. Prema njegovim rečima, to ne odgovara ni aktuelnom sporazumu NATO-a sa Rusijom, niti generalno principima saveza.

„NATO nema za cilj da na istoku stvori vojnu barijeru protiv rasprostranjene ruske agresije, jer ovakva agresija ne stoji na dnevnom redu i razni obaveštajni podaci nisu dokaz ni za šta slično“, dodao je Pavel na konferenciji za medije nakon pregovora u Generalštabu Češke. 

Mogerinijeva: Produženje sankcija Rusiji nije na dnevnom redu samita EU - Malo je verovatno da će pitanje o odnosima Evropske unije i Rusije biti na dnevnom redu samita EU, koji će se održati u Briselu 28-29. juna, izjavila je šef diplomatije EU Federika Mogerini na konferenciji za novinare u Luksemburgu.

„Koliko ja znam, neće. I to pitanje nije bilo na dnevnom redu ministarskog zasedanja“, izjavila je Mogerinijeva odgovarajući na pitanje novinara nakon sednice ministara spoljnih poslova EU.

Sankcije Evropske unije protiv Rusije biće produžene za šest meseci, ali Pariz se zalaže za raspravu o njima na predstojećem samitu u Briselu, koji će se održati 28-29. juna, izjavio je novinarima francuski ministar spoljnih poslova Žan Mark Ero na marginama sastanka Saveta EU u Luksemburgu.

„U vezi sa tim da će sankcije biti produžene za šest meseci potrebna je rasprava da bi se shvatilo da, ukoliko bude nekog napretka, biće moguće učiniti korak prema njima“, izjavio je Ero.

„Želeo bih da na sledećem zasedanju Evropskog saveta bude rasprava, jer će se opravdanosti ovih sankcija utvrditi na nivou šefova država i vlada. Nama ne odgovara automatsko produženje sankcija. Mi želimo da se održi rasprava“, dodao je on.

Rusija je više puta izjavljivala da smatra kontraproduktivnim sankcije uvedene zbog sukoba u Ukrajini.

Stoltenberg: Produžiti sankcije Rusiji dok ne promeni ponašanje - Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg smatra da Evropska unija treba da produži sankcije Rusiji, uvedene zbog krize u Ukrajini, sve dok „Rusija ne promeni svoje ponašanje“, navodi agencija Rojters.

„Moje mišljenje je da ne treba ukidati ekonomske sankcije dok Rusija ne promeni svoje ponašanje. Smatra da u EU postoji široka saglasnost o ovom pitanju“, izjavio je Stoltenberg u intervjuu za Rojters.

Ranije je ministar spoljnih poslova Nemačke Frank Valter Štajnmajer izjavio da će se krajem juna govoriti o postepenom ukidanju sankcija Rusiji u slučaju napretka u ispunjavanju Minskog dogovora.

Ministar spoljnih poslova Austrije Sebastijan Kurc pozvao je EU da se kreće u pravcu postepenog ukidanja sankcija Rusiji za svaki korak u realizaciji Minskog sporazuma.

Savčenkova: Spremna sam da govorim i sa ruskom stranom i sa ustanicima - adežda Savčenko, koja je u Rusiji osuđena zbog ubistva novinara u Donbasu i koju je pomilovao ruski predsednik, tokom zasedanja komisije Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PSSE) prešla je sa ukrajinskog jezika na ruski i izjavila o spremnosti da govori kako sa Rusijom tako i sa predstavnicima Donbasa.

Odgovarajući na pitanja evropskih parlamentaraca Savčenkova je rekla da govori na jeziku one države i onog naroda koji ju je dve godine ismevao, i nazvala je sebe „borcem“.

„Naši redovi ovde u Evropi popunjeni su još jednim borcem koji poznaje sistem iznutra. Ja sam spremna da se borim zajedno sa vama za slobodu svakog pojedinca. Spremna sam da budem stručnjak, spremna da radim, ako ste spremni da delujete“, izjavila je Savčenkova i dodala da će raditi „za mir i radi mira“.  

„Spremna sam da govorim i sa ruskom stranom i sa ustanicima, zato što znam šta je život čoveka“, rekla je ona.

Ona je takođe izjavila je da se sporazumi u vezi sa razmenom zarobljenika ne ispunjavaju. „Iako postoji Minski dogovor o razmeni zarobljenika, to se u praksi ne ispunjava“, rekla je Savčenkova.

U svom govoru ona je citirala predsednika Rusije. „Nikada neću ulaziti u sukob, nikada neću promeniti stav da dobro treba da bude sa pesnicama, kako kaže predsednik Rusije, a zlo treba da bude kažnjeno“, izjavila je Savčenkova.

Junker: Produžićemo sankcije Rusiji - Pitanje produženja sankcija EU protiv Rusije je rešeno. Međutim, one mogu biti olabavljene kroz pola godine, izjavio je u intervjuu Euronews šef Evropske komisije Žan Klod Junker.

„U ovom trenutku potpuno je jasno da ćemo u junu produžiti sankcije. U narednih šest meseci nastavićemo da pratimo da li ima dovoljno napretka u realizaciji Minskog sporazuma da bi se ukinulo deo sankcija“, rekao je Junker.

Pri tome, šef Evrospke komisije je direktno povezao olabavljivanje sankcija sa realizaciojom Minskog sporazuma.

„Jednostavnije rečeno, što više ispunjenih tačaka Minskog protokola, tim manje sankcija“, ukazao je on.

Rusija je više puta izjavljivala da smatra kontraproduktivnim sankcije uvedene zbog sukoba u Ukrajini.

Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov više puta je isticao da „razvijanje sukoba, pokušaj pritiska sankcija na Rusiju predstavlja ćorsokak". Istovremeno, Rusija je otvorena za punoformatnu saradnju sa EU i SAD kada odustanu od jezika ultimatuma i sankcija.

Patrušev: U toku kampanja za obuzdavanje Rusije - Na svetskoj političkoj sceni u toku je kampanja obuzdavanja i pritiska sankcijama protiv Rusije radi ograničavanja njene političke i ekonomske aktivnosti, izjavio je u Kalinjingradskoj oblasti sekretar Saveta bezbednosti Rusije Nikolaj Patrušev.

„Međunarodna situacija se komplikuje. Protiv Rusije, radi ograničavanja njene političke i ekonomske aktivnosti, odvija se kampanja obuzdavanja i pritiska sankcijama. SAD i njihovi partnera iz NATO-a preduzimaju mere za približavanje vojne infrastrukture prema ruskoj granici“, rekao je Patrušev na sednici Saveta bezbednosti Rusije.

On je naveo da se istovremeno u medijima preterano insistira na temi „ruske vojne pretnje“. Toj senzaciji su se aktivno priključile i Poljska i baltičke države, konstatovao je sekretar Saveta bezbednosti Rusije.

„Rusija je prinuđena da preduzima recipročne mere, kako u političkoj, tako i u ekonomskoj i vojnoj sferi. Osnova realizacije tih mera je Strategija nacionalne bezbednosti Rusije koju je utvrdio predsednik Rusije krajem 2015. godine“, dodao je Patrušev.
Ukrajina - iz minuta u minut -

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima