Perspektiva ruskog jezika u Republici Srbskoj na nezavidnom nivou

22.06.2016. god.

Društvo srbsko-ruskog prijateljstva „Bratstvo“ organizovalo je okrugli sto na temu „Perspektiva ruskog jezika u Republici Srbskoj“. Događaj će se održao u Narodnoj i univerzitetskoj biblioteci Republike Srpske u prostorijama Ruskog kluturnog centra "Russkiй mir".

Na okruglom stolu se diskutovalo o statusu ruskog jezika u Republici Srbskoj, o njegovoj perspektivi, ali i o položaju i perspektivi visoko obrazovanog stručnog kadra.

Učešće su uzeli pomoćnica ministra za predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje Radmila Kocić-Đurđić, direktor Republičkog pedagoškog zavoda Republike Srpske Predrag Damjanović, prorektor za međunarodnu saradnju Univerziteta u Banjaluci Valerija Šaula, pomoćnik ruskog ambasadora za odnose s javnošću Anton Sokolov, direktor Ruskog kulturnog centra „Russkiй mir“ u Banjaluci Natalija Milaković i predsednik Društva "Srbsko-rusko prijateljstvo „Bratstvo" Rajko Ćulibrk.

Pomoćnica ministra za predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje Radmila Kocić-Đurđić je saopštila da se u Republici Srbskoj trenutno u 52 osnovne škole izučava ruski jezik, kao i u 40 srednjih, te da se taj broj smanjuje i da bi se trebalo nešto poduzeti povodom opadajućeg trenda. Ona je napomenula da takođe nedostaje profesora ruskog jezika, te da često predaju neverifikovani nastavnici. Ona je naglasila da deca time nisu oštećena jer ti ljudi odlično poznaju ruski jezik.

"Ruski jezik jedna veoma perspektivna kulturna grana, kako u promovisanju ruske kulture, tako i u cilju zapošljavanja domaćeg stanovništva, jer je sve veći broj ruskih kompanija prisutan u Republici Srbskoj.", dodala je ona.

Direktor Republičkog pedagoškog zavoda Republike Srpske Predrag Damjanović je istakao da je zastupeljnost ruskog jezika do početka devedesetih godina bila odlična, dok je sada zastupljen na minimalnom nivou. On je istakao da se i pored volje zaposlenih u institucijama i Ambasad Ruske Federacije mora više angažovati u promociji ruskog jezika, a da postoji mogućnost i spremnost Republičkog pedagoškog zavoda Republike Srpske da ruski jezik dovede na nivo ako ne na onaj pre devedesetih godina, ali bar da se pokaže dobra volja. Predrag Damjanović je kritikovao i neažurnost Ambasade jer na njegove pozive nisu odgovarali. On je ukazao i da je po zakonu prvi strani jezik engleski, te da je potrebno da se svake školske godine, na kraju petog razreda anketiraju učenici, koji drugi strani jezik bi izučavali, a ne samo onaj koji je uveden 2003. godine, odnosno nemački.

Anton Sokolov je istakao da Ruska ambasada pruža podršku onima koji žele da studiraju u Rusiji i tako izučavaju ruski jezik i druge nauke te je rekao da broj zainteresovanih raste iz godine u godinu. Trenutni broj stipendija je četrdeset. Naglasio je i da će ambasadoru Ivancovu preneti sve probleme koji su ukazani na okruglom stolu. On je pomenuo i tradiciju festivala ruskih filmova širom Republike Srpske u organizaciji Ambasade RF, kao i da mu je drago da vidi sve više ruskih filmova i serija na TV kanalima u Republici Srbskoj. On je napomenuo i da Ambasada nema toliko sredstava i ljudstva kao druge ambasade, a kako bi svi kulturni i drugi događaji bili pokriveni od strane Ambasade.

Natalija Milaković je saopštila da Ruski kulturni centar u Banjaluci „Russkiй mir“ konstantno osmišlja načine i da radi na na poboljšaju statusa ruskog jezika i približe Rusiju građanima Republike Srpske. Ona je istakla da ne treba pomeriti engleski jezik sa prvog mesta kao obavznog jezika, ali da postoji drugi jezik koji bi svakako mogao biti ruski. Takođe, je istakla zašto se deci ne da mogućnost u školama da se izjasne koji jezik da izučavaju. Ona je saopštila da je zainteresovanost za ruski jezik veoma velika, za razliku od pre četiri godine kada je „Russkiй mir“ počeo sa radom, te da ne mogu izaći svim zainteresovanim u susret, a povodom učenja ruskog jezika u Ruskom kulturnom centru. Ona je naglasila da se u novom zakonu uvrsti i ruski jezik kao drugi jezik u školama.

Rajko Ćulibrk je ukazao prisutnim studentima ruskog jezika da su oni perpsektiva ruskog jezika, te da ako ne mogu da se zaposle u obrazovnim ustanovama Republike Srpske, njihova perspektiva zaista loša, uprkos tvrdnji da u Republici Srbskoj postoji deficit profesora i nastavnika ruskog jezika. Ćulibrk je ukazao i da se minstar prosvete i kulture Republike Srpske do sada četiri puta oglušio na pozive Društva "Srbsko-ruskog prijateljstva", te da se i ovaj okrugli sto održao u terminu koji je odgovarao ministru, te da mu je ministar, po njegovim rečima, lično obećao da će doći na ovaj okrugli, ali se on i ovaj put nije pojavio. On je istakao da je veliki broj ljudi prošao kroz kursa ruski jezik u organizaciji Društva, te da je preko društva u Sankt Peterburg više od 300 osoba posetilo Sankt Peterburg. Po rečima Ćulibrka, ruski jezik je izuzetno povlašten u odnosu na druge strane jezike u Republike Srpske, a što je obrađeno i u Zborniku o perspektivi ruskog jezika. Ukazao je i da je ruski jezik imao dobar status i posle devedestih godina, ali da je ruski jezik do 2004. godine bio u mnogo boljem statusu nego danas, te da je ruski jezik od strane Ministarstva prosvete i kulture na čelu sa tadašnjim ministrom Antonom Kasipovićem izbačen iz osnovnioh i srednjih škola značajno. "Ono što nas zanima je to zašto se desilo i zašto imamo da se dvanaest godine posle ruski jezik nije ni blizu "oporavio", odnosno da se poveća zastupljenost ruskog jezika."

On je naveo da se u užoj Banjaluci samo u dve škole izučava ruski jezik,