Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 22.06.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje  

 
Situacija na frontu za 22.06. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje



Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji -  Klinuti ovde ili na mapu ispod





 

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 22.06.



Pozicije "Desnog sektora" kod aerodroma u Donjecku

Kijevske snage 440 puta napale teritoriju DNR  - 
Kijevske snage su sinoć i danas ponovo granatirale naselje Spartak u okolini Donjecka.



Prema saopštenju Ministarstva odbrane DNR kijevske snagesu za protekla 24 sata 440 puta napale teritoriju DNR. Napadali su Zajcevo, Široku Balku, Goljmovski, Mihajlovku i Ozrenovku u okolini Gorlovke, Petrovski rejon, Spartak, aerodrom, Staromihajlovku u okolini Donjecka, Dokučaevsk, Jasinovatu kao i naselja Sahanku i Kominternovo na jugu DNR. Tokom napada ranjen je jedan vojnik DNR.

U Donbas stigli ukrajinski jurišni avioni  - Obaveštajne službe Luganske Narodne Republike otkrile su dolazak pet jurišnih aviona ukrajinskih snaga u Donbas, izjavio je zvanični predstavnik Narodne milicije LNR Andrej Maročko.

Prema njegovim podacima, od 13. do 20. juna pet jurišnih aviona Su-25 stiglo je na aerodrom „Severodonjecka“, koji je od 2014. administrativni centar Luganske oblasti. Svrha ovog manevra je pojačavanje operativno-taktičke grupe „Lugansk“.

U Narodnoj miliciji takođe tvrde da ukrajinske snage produžavaju da koriste društvene objekte naseljenih mesta za vojne ciljeve.

Dokumentarni film o izviđakoj četi DNR - srbska sinhronizacija

Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 22.06.



Pres konferencija predsednika DNR Aleksandra Zaharčenka

Moguće učešće SAD na samitu „Normandijske četvorke“ - Na novom samitu šefova država „Normandijske četvorke“ o rešavanju krize u Ukrajini mogle bi da učestvuju i SAD, izjavio je zvanični predstavnik Stefan le Fol na kraju sednice Vlade Francuske kojoj je prisustvovao i predsednik Fransoa Oland.

„Predsednik republike se dotakao ukrajinskog pitanja. Prema njegovim rečima došlo je do napretka. Može se predvideti da će u julu biti održan novi samit u ’normandijskom formatu‘ — Francuska, Nemačka, Rusija, Ukrajina i SAD — kako bi se razgovaralo o tom pitanju“, izjavio je on.

Pres-sekretar predsednika Rusije Dmitrij Peskov izjavio je da za sada nije određeno vreme održavanja narednog sastanka lidera „Normandijske četvorke“.

„Normandijska četvorka“ je formirana 2014. godine radi razgovora o krizi u Ukrajini. Na najvišem nivou, nivou predsednika država, sastanak je održan četiri puta, a na nivou šefova diplomatija devet puta.

Pokrenut postupak protiv ukrajinskog doktora - Ruski istražitelji su pokrenuli krivični postupak protiv ukrajinskog doktora Aleksandra Černova koji je pozvao svoje kolege u Donbasu da pružaju neadekvatnu medicinsku pomoć stanovništvu koje se ne slaže sa politikom Kijeva, saopštio je novinarima zvanični predstavnik Istražnog komiteta Vladimir Markin.

„Smatram da u toj situaciji teško da ima smisla govoriti o elementarnim moralnim i etičkim osnovama medicine… Takvo ponašanje daleko izlazi iz okvira medicinske etike i potpada direktno pod krivično-pravne zabrane. I ako to ne razumeju kod kuće tog tzv. lekara, tada ostaje samo da sažaljevamo njegove sunarodnike“, izjavio je Vladimir Markin.

U Istražnim komitetu su naveli da je Aleksandar Černov ubeđivao lekare da pacijentima izdaju medicinske preparate koji nisu predviđeni za lečenje njihove bolesti, što bi vremenom, pre ili kasnije, dovodilo do njihove smrti.

Postupak je pokrenut po predmetu „podsticanje upotrebe zabranjenih sredstava i metoda vođenja rata“. Markin je naveo da je svojim akcijama Aleksandar Černov narušio tačke Ženevske konvencije o zaštiti civilnog stanovništva tokom rata iz avgusta 1949. godine.

U Rusiji se trenutno vodi nekoliko istraga o krivičnim delima za koje se sumnja da su ih počinili ukrajinski građani. Među njima su i političari koji su optuženi za izvršavanje krivičnih dela na jugoistoku Ukrajine.

SAD obučavaju ukrajinske i litvanske novinare za borbu „protiv ruske propagande“ - SAD obučavaju novinare u Litvaniji i Ukrajini za borbu protiv „ruske propagande“, saopštili su kandidati za američke ambasadore u tim zemljama En Hol i Meri Jovanović u Senatu SAD.

„Mi i litvanska strana radimo na obuci novinara. U svoje programe uključujemo novinare koji govore ruskim jezikom“, izjavila je En Hol.

„Litvanija se suočava sa ruskom propagandom već dugo vremena. U stvari, ona nikad nije ni prestajala“, dodala je Holova.

Ona tvrdi da je, navodno, „sofisticirana propaganda povećana nakon 2014. godine. Ona je usmerena, pre svega, na stanovništvo koje govori ruskim jezikom i može imati uništavajući uticaj na čitavo društvo“.

Sa svoje strane, Jovanovićeva je navela da SAD „stvaraju mogućnost kako bi unija novinara sama mogla da se suprostavi ruskoj propagandi“. Ona je izjavila da postoji „niz programa“, ali nije iznosila detalje.

Pitanje „ruske propagande“ u Ukrajini je bilo upućeno i bivšem predstavniku SAD u toj zemlji Džefriju Pajetu, čija se kandidatura za američkog ambasadora u Grčkoj razmatrala u isto vreme. On tvrdi da „Rusija koristi informacije kao deo svoje vojne kampanje protiv Ukrajine“.

Ranije je pomoćnica državnog sekretara SAD Viktorija Nuland saopštila da američke vlasti izdvajaju oko sto miliona dolara za „borbu protiv ruske propagande“. Ona se tada požalila da Vašington nema dovoljno novca za te svrhe.

Kosačov: Vi ste uvodili sankcije, vi ih i ukidajte, mi iz njih izvlačimo korist - Antiruske sankcije su od instrumenta postale same sebi svrha, ovaj proces živi sopstveni život koji ne zavisi mnogo od ostalih realnosti, smatra šef međunarodnog komiteta Saveta federacija Rusije Konstantin Kosačov.

Stalni predstavnici država-članica EU su se dogovorili da produže ekonomske sankcije Rusije do 31. januara 2017. godine. Datum kada će Savet konačno usvojiti odluku još nije određen, saopštili su izvori u EU.

„Komitet stalnih predstavnika država-članica EU izglasao je produženje sankcija Rusiji za šest meseci. Čini se da taj proces živi sopstveni život koji malo zavisi od svih drugih realnosti. Na kraju krajeva, protiv sankcija govore mnogi vodeći političari evropskih zemalja. Šteta od sankcija je očigledna. Njihova efikasnost nije dokazana. Njihova povezanost sa Minskim sporazumom predstavlja direktan podsticaj Kijevu na njihovo nepoštovanje“, napisao je Kosačov je na svojoj stranici na Fejsbuku.

Senator smatra da su „sankcije od instrumenta postale same sebi svrha“.

„Da bi se ukinule, potreban je samo jedan glas — da jedna zemlja EU bude protiv. Pa ipak, svaki put su svi ubeđeni da će antiruske restrikcione mere biti produžene bez rasprave i odlaganja“, dodao je on.

Problem Evropske unije nije samo u besperspektivnoj povezanosti sankcija sa sprovođenjem Minskog sporazuma, jer ugovor moraju da ispunjavaju jedni, a sankcije su primenjene prema drugima. Uz to, najproblematičnije za Rusiju je što se tehnološke i finansijske sankcije nalaze pod strogom kontrolom SAD. Čak i ako ih Evropljani ukinu, SAD imaju mogućnost da kazne evropske banke i koncerne za prenos novca i tehnologije u Rusiju“, napisao je poslanik.

On smatra da ne zavisi mnogo toga od Evropljana. „Oni samo što ne mole Rusiju: "zamolite nas da ukinemo sankcije", da bi kao odgovor tražili neke ustupke od Moskve, kao što je obratno ispunjavanje Minskog sporazuma (tj. početi od kraja — od predaje rusko-ukrajinske granice na jugoistoku pod kontrolu Kijeva)“, naveo je Kosačov.

„Ali Rusija reaguje dosledno: vi ste ih uvodili, vi ih i ukidajte. Mi smo naučili da živimo sa njima. I da izvlačimo iz toga svoju korist. Ispunjenje Minskog sporazuma je u rukama Kijeva. Tako da održavanje i proširenje sankcija znači jednu od dve stvari: ili ste zadovoljni ovim obostrano štetnim merama (što se sve više dovodi u pitanje), ili nemate polugu pritiska na Kijev — ekonomske i bezvizne ’kolačiće‘ za kraj, jer ne treba koristiti ’bičeve‘ nad svojim štićenicima, jer bi to označavalo priznanje sopstvenog neuspeha u ukrajinskom pitanju“, naglasio je Kosačov.

Zbog toga je produženje sankcija prešlo iz reda vesti u oblast „tekućih pitanja“, dodao je on. Reči ruskog predsednika Vladimira Putina na Peterburškom ekonomskom forumu o neophodnosti „povratka poverenja u rusko-ekonomske odnose i uspostavljanje nivoa interakcije“, svojevrsna je „javna ponuda“ Evropljanima i bilo bi mnogo pametnije poslušati je i primeniti, smatra ovaj političar.

„Jer pretvaranje sankcija u normu predstavlja znak da je nepoverenje, jezik ultimatuma i pritisaka, a ne saradnja, postalo norma. Iz ovog ćorsokaka treba prvi korak da učine upravo oni koji su uveli sankcije. Ne zbog Rusije. Zbog Evrope“, zaključio je Kosačov.

Peskov: Nije logično povezivati sankcije sa Minskim sporazumom - Povezivanje sankcija protiv Rusije sa realizacijom Minskog sporazuma o Ukrajini je nelogično, njegova realizacija je odgovornost Kijeva, izjavio je pres-sekretar predsednika Rusije Dmitrij Peskov.

Odgovarajući na pitanje novinara šta po mišljenju Kremlja treba da uradi Kijev kako bi sastanak u „normandijskom formatu“ na nivou šefova država ipak bio održan, Peskov je predložio da se na internetu otvori sajt „Minski sporazum“ i da tamo bude predstavljeno sve što se u tom sporazumu nalazi.

„Tamo nema mnogo toga — bukvalno se može nabrojati na prstima jedne ruke“, rekao je Peskov.

„Demonstracija spremnosti da se razgovara o tim tačkama — to i jeste znak da postoji nada da se u doglednoj budućnosti pristupi realizaciji, jer nažalost, ni Francuska, ni Nemačka, ni Rusija ne mogu da ispune nijednu tačku o kojima govorim. To može da uradi samo Kijev i o tome je više puta govorio predsednik Putin, između ostalog, to je objasnio i učesnicima samita međunarodnih informativnih agencija“, naveo je pres-sekretar predsednika Rusije.

„Zato mi smatramo apsolutno nelogičnim fraze o povezivanju sankcija i ispunjavanju Minskog sporazuma, tj. sankcije se mogu povezati sa ukrajinskom realizacijom Minskog sporazuma. To je manje-više logično“, dodao je on.

Ukrajina - iz minuta u minut -

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima