Parlament Britanije: Vlada donela odluku o invaziji na Irak na osnovu nedokazanih informacija

U izveštaju Parlamenta Velike Britanije se navodi da je Vlada te države potcenila posledice vojne invazije na Irak.

Vlada Velike Britanije je donela odluku o invaziji na Irak na osnovu nedokazanih informacija.

„Zaključili smo da je Britanija odlučila da napadne Irak pre nego što su iscrpljene sve opcije za mirno razoružavanje. Vojne akcije u tom trenutku nisu bile poslednje sredstvo“, rekao je u svom govoru ser Džon Čilkot.

„Britanski planovi za post-invaziju Iraka bili su potpuno neadekvatni“, rekao je on.

„Posledice invazije su potcenjene. Međutim, Sadam Husein ne bio mogao biti svrgnut bez invazije“, dodao je Čilkot.

​Čilkot je rekao da je pravni osnov za vojnu akciju Ujedinjenog Kraljevstva na Irak daleko od zadovoljavajućeg.

„Služba bezbednosti je upozorila bivšeg britanskog premijera Tonija Blera da bi vojna akcija u Iraku povećala pretnju od Al Kaide po Britaniju i njene građane. Takođe je upozoren da invazija može dovesti do toga da teroristi dođu do oružja“, rekao je Čilkot.

„Sada je jasno da je politika u Iraku bila zasnovana na pogrešnoj proceni koja nije osporena, a trebalo je da bude“, napomenuo je on.

„Uprkos uveravanjima da će Vlada da razgovara o vojnim opcijama o tome se nije raspravljalo“, dodao je Čilkot.

„Neuspesi tokom priprema za vojnu invaziju i dalje utiču na život u Britaniji. Irački narod patio je u velikoj meri, milion ljudi je raseljeno“, napomenuo je Čilkot.

Komisija za zvaničnu istragu uloge Velike Britanije u ratu u Iraku objavila je danas svoj dugo očekivani izveštaj, sedam godina od početka istrage i 13 godina od invazije na Irak 2003. godine, koju su predvodile SAD.

Čilkot je objavio izveštaj od 2,6 miliona reči, što je četiri puta više od Tolstojevog „Rata i mira“, o konfliktu u Iraku u kojem je do 2009. godine, kad su britanske trupe napustile tu zemlju, poginulo 179 britanskih vojnika, gotovo 4.500 američkih vojnika i više od 100.000 Iračana.

Nakon što su sa vlasti svrgnuti Sadam Husein, njegova vlada i vojno rukovodstvo, Irak je zapao u sektaško nasilje, a taj haos je doprineo kasnijem jačanju DAEŠ-a (tzv. Islamske države).

Irački rat je bacio senku na zaostavštinu tadašnjeg britanskog premijera Tonija Blera, čiju Vladu kritičari optužuju da je preuveličala obaveštajne podatke o navodnom oružju za masovno uništenje koje poseduje Sadam Husein, kako bi dobili veću podršku za vojnu intervenciju.

Bler, koji nije želeo da komentariše Čilkotov izveštaj pre njegove objave, uvek je tvrdio da njegova Vlada nije izmišljala niti iskrivljavala obaveštajne podatke.

U toku Čilkotove istrage između 2009. i 2011. godine održano je više javnih saslušanja, svedočilo je više od 150 svedoka i pregledano je 150.000 dokumenata.

Objava izveštaja je više puta odgođena, delimično zbog neslaganja oko toga da li u dokument treba da budu ubačeni poverljivi materijali, uključujući snimke razgovora između Blera i tadašnjeg predsednika SAD Džordža Buša Mlađeg.

Antiratni aktivisti i rođaci neki od poginulih britanskih vojnika se nadaju da će izveštaj zaključiti da je invazija bila ilegalna, što bi otvorilo put da se Bleru sudi za ratne zločine.