NATO spreman da razgovara s Rusijom

NATO je spreman da s Rusijom razgovara o svom sistemu protivraketne odbrane, ukoliko Moskva pokaže da je za to spremna, navedeno je u završnoj deklaraciji samita NATO-a u Varšavi.

„Mnogo puta smo objašnjavali Rusiji da sistem zaštite od balističkih raketa ne može da bude u sukobu s ruskim strateškim obuzdavanjem i da nije planirano da se u budućnosti unose promene u taj sistem. Bez obzira na to, ruska saopštenja s pretnjama da će saveznike učiniti ciljevima zbog sistema zaštite od balističkih raketa neprihvatljiva su i kontraproduktivna. Ako Rusija bude spremna da razgovara o sistemu zaštite od balističkih raketa, uz saglasnost Alijanse, NATO ostaje otvoren za razgovor“, saopštili su lideri zemalja-članica NATO-a.

U dokumentu se ističe da NATO teži razvijanju konstruktivnih odnosa s Rusijom, ali da oni zavise od delovanja Moskve.

NATO nije pretnja nijednoj zemlji. U vezi s tim, mi smo i dalje spremni za značajan dijalog s Rusijom kako bismo jasno iznosili svoje stavove i kako bismo, pre svega, smanjili rizik od vojnih incidenata, uključujući i uzajamnu transparentnost. Nastavljamo da težimo konstruktivnim odnosima s Rusijom, kada delovanje Rusije to bude omogućilo“, navedeno je u saopštenju. 

NATO će, kako su naveli lideri zemalja-članica tog saveza, ostati nuklearna alijansa dok god postoji nuklearno oružje, ali će težiti tome da doprinese smanjenju nuklearnog arsenala na uzajamnoj osnovi. 

U saopštenju se takođe navodi da je posle Hladnog rata NATO znatno smanjio količinu nuklearnog oružja u Evropi i zavisnost strategije Alijanse od nuklearne komponente. 

Odluke NATO-a potpuno su u skladu s međunarodnim obavezama organizacije i ne mogu se smatrati narušavanjem Osnovnog akta Rusija—NATO, navedeno je u deklaraciji nakon varšavskog samita.

„Tokom više od dve decenije NATO je ulagao napore da uspostavi partnerstvo s Rusijom, uključujući mehanizam Saveta Rusija—NATO. Poslednja dejstva Rusije i njena politika smanjili su stabilnost, povećala nepredvidivost i promenili okolnosti na planu bezbednosti. Dok se NATO pridržavao svojih međunarodnih obaveza, Rusija je narušila vrednosti, principe i dogovore koji su bili u osnovi Rusije i NATO-a… Odluke koje smo usvojili, uključujući i ovaj samit, potpuno odgovaraju našim međunarodnim obavezama i zbog toga ne mogu da se posmatraju kao protivrečenje Osnovnom aktu Rusija-NATO“, navedeno je u dokumentu. 

Dodaje se da će NATO nastaviti politiku otvorenih vrata, „koja je omogućila da se učvrsti Alijansa i doprinela uspostavljanju evroatlantske bezbednosti“. 

U dokumentu se takođe ističe spremnost Alijanse da pozdravi budućeg novog člana organizacije – Crnu Goru. 

Učesnici samita u Varšavi objavili su početni nivo operativne gotovosti sistema protivraketne odbrane NATO-a u Evropi. 

Kako je saopštio generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg, to znači da brodovi američke mornarice stacionirane u Španiji, radari u Turskoj i sistemi za presretanje u Rumuniji sada mogu da rade usaglašeno, pod komandom NATO-a i njegovom kontrolom. 

Sistem čiji je cilj zaštita svih evropskih saveznika u NATO-u od balističkih raketa podrazumeva i američke sisteme u okviru Evropskog etapnog adaptivnog pristupa. 

U Turskoj je postavljen radar američkog PRO sistema, u maju ove godine na bivšoj vojno-vazdušnoj bazi Deveselu u Rumuniji počeo je da radi stacionarni deo američkog kompleksa „Egis ašor“, u nemačkoj bazi „Ramštajn“ nalazi se komandni centar za planiranje napada na rakete, a 13. maja ove godine je u poljskom naselju održana ceremonija povodom početka izgradnje kompleksa „Egis ašor“, koji treba da bude završen 2018.

U strukturu evropskog protivraketnog štita ulaze i četiri sistema za uništavanje balističkih raketa „Egis“, koja su smeštena u Španiji.