Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 09.07

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje  

 
Situacija na frontu za 08.07. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje



Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji -  Klinuti ovde ili na mapu ispod





 

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 09.07.



Za nedelju 2862 napada na teritoriju DNR - Prema saopštenju Ministarstva odbrane DNR kijevske snage su tokom proteklih nedelju dana 2 862 puta napale teritoriju DNR. U tom periodu poginula su tri pripadnika vojske DNR dok su dva ranjena a 7 civila je ranjeno.



Prema saopštenju Narodne milicije LNR kijevske snage su tokom proteknog dana 20 puta napale pozicije NM u rejonu Kalinova, Lozovog i Logvinova. Gubitaka na sreću nije bilo.



Kijevske snage su tokom prethodne noći granatirale Trudovski rejon Donjecka, Aleksandrovku, Volvo centar, Zajcevo, Jasinovatu, Dokučaevsk, Sahanku i Kominternovo. Napadi su počeli posle 19:00 časova.

Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 09.07.

Stoltenberg: NATO i Rusija više nisu strateški partneri - NATO i Rusija više nisu strateški partneri, ali nisu ni u hladnom ratu, izjavio je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg.

„Mi ne vidimo nikakvu neposrednu opasnost. Rusija takođe nije strateški partner. Mi nemamo strateško partnerstvo koje smo pokušali da stvorimo nakon završetka Hladnog rata. Međutim, mi nismo u ’hladnom ratu‘. Sada je potpuno druga situacija“, rekao je generalni sekretar na Samitu NATO-a u Varšavi.

Lideri NATO-a na sinoćnoj radnoj večeri podržali su održavanje sednice Saveta Rusija—NATO (13. jula) i nisu usvojili druge odluke o Rusiji, rekao je izvor u NATO-u.

„Za večerom je održana neformalna diskusija o Rusiji na kojoj nisu donete odluke, jer taj format nije predviđen za to. Za stolom je bilo 28 lidera NATO-a i predstavnici Finske i Švedske, kao i rukovodstvo evropskih institucija“, saopštio je izvor.

„Bila je izražena puna podrška održavanju sastanka Saveta Rusija—NATO sledeće sedmice. Lideri očekuju ovaj sastanak i vide u njemu platformu za dijalog koja treba da se nastavi da se koristi u tom svojstvu“, nastavlja on.

„Šefovi država NATO-a su jednoglasno podržali potrebu da se sačuva jedinstvena pozicija o Rusiji. Oni su potvrdili dvojaki pristup Alijanse odnosima sa Rusijom, koji uključuje jaku odbranu i dijalog“, dodao je izvor u Alijansi.

Belgija: NATO treba da razmisli o promeni stava prema Rusiji u slučaju realizacije Minskog sporazuma - NATO treba da razmisli o promeni stava prema Rusiji u slučaju realizacije Minskog sporazuma, izjavio je šef belgijske diplomatije Didije Rejnolds nakon prvog dana samita NATO-a, gde se razgovaralo o odnosima sa Rusijom.

„Treba sačuvati otvoreni dijalog sa Rusijom, jer treba da razgovaramo o Siriji, Iraku i mnogim drugim pitanjima koja se tiču celog sveta“, rekao je Didije Rejnolds novinarima početkom drugog dana samita NATO-a.

Pritom, prema njegovim rečima, „treba biti vrlo oprezan u odnosima sa Rusijom i čuvati kanale za pregovore i dijalog, kada je to moguće“.

„Delim mišljenje da, ako Rusija pristane na realizaciju Minskog sporazuma, na postizanje napretka u njegovoj implementaciji, treba videti kako da se promeni pozicija i sa naše strane“, izjavio je šef belgijske diplomatije.

On je dodao i da će Belgija poslati u Litvaniju 150 vojnika koji će ući u sastav međunarodnih bataljona Alijanse.

„Imamo pretnju sa istoka. Potrebno je osiguranje (saveznika) — četiri bataljona. Belgija će aktivno učestvovati u tome i poslati najmanje 150 vojnika u Litvaniju“, naveo je belgijski ministar.

Bela kuća: Ako Rusija nastavi da provocira NATO će preduzeti odgovarajuće akcije - Bela kuća je zapretila Rusiji da će njena „agresija u Evropi“ dovesti do odgovora NATO-a.

„Ako Rusija nastavi da provocira, NATO će preduzeti odgovarajuće akcije u Istočnoj Evropi“, rekao je zamenik savetnika američkog predsednika za nacionalnu bezbednost Ben Rods na konferenciji za novinare u Varšavi. 

„Nećemo dozvoliti Rusiji da ugrozi jedinstvo NATO-a“, dodao je on.

Rods je, takođe, govorio i o Ukrajini, koja, prema njegovim rečima, mora da ispuni niz kriterijuma da bi stupila u NATO. 

„Ukrajina je izrazila određenu zainteresovanost za NATO, ali ona mora da ispuni niz kriterijuma. I Alijansa mora da odluči da li će da joj pošalje poziv, što se dosad nije dogodilo“, rekao je Rods.

On je naveo da će u subotu u Varšavi biti održano zasedanje Saveta NATO—Ukrajina na kojem će učestvovati i ukrajinski predsednik Petro Porošenko. 

„Zemlje NATO-a pružaju Ukrajini pomoć u oblasti bezbednosti, samim tim joj ukazujući podršku. Naravno, to nije isto što i biti članica Alijanse, ali to je izražavanje naše podrške“, rekao je Rods, imajući u vidu peti član Povelje NATO-a o kolektivnoj bezbednosti.

Porošenko: Nijedna NATO zemlja nema iskustvo borbe sa ruskom armijom kao Ukrajina - Predsednik Ukrajine Petro Porošenko izjavio je da armija njegove zemlje ima realno iskustvo vođenja borbe sa savremenom ruskom armijom, koje Kijev može da podeli sa zemljama NATO-a.

Porošenko je u tekstu objavljenom u američkom listu „Volstrit džurnal“ pozvao zemlje Severnoatlantske alijanse da iskoriste ovo iskustvo. 

„Nijedna od zemalja-članica NATO-a nema iskustvo borbe sa savremenom ruskom armijom. Ukrajina to ima“, piše predsednik Ukrajine u „Volstrit džurnalu“.

Prema njegovim rečima, „samo će produbljivanje partnerstva NATO-a i Ukrajine doprineti stabilnosti u Ukrajini, u Istočnoj Evropi, oblasti oko Crnog mora i u transatlantskom regionu u celini“.

Kao vojna dostignuća Ukrajine Porošenko navodi stvaranje nekoliko specijalizovanih vojnih brigada, modernizaciju vojnih jedinica i potpisivanje vojnih dokumenata izrađenih u saradnji s ekspertima NATO-a. 

Krajem 2014. godine Ukrajine je odustala od vanblokovskog statusa i obnovila politiku usmerenu na stupanje u NATO. Kijev do 2020. godine treba da potpuno uskladi svoje oružane snage sa standardima Alijanse. 

U decembru 2015. godine Kijev i NATO potpisali su plan o odbrambeno-tehničkoj saradnji. 

Eksperti, međutim, smatraju da u narednih 20 godina Ukrajina neće uspeti da se pripremi za članstvo u NATO-u.

Merkelova: Nije bilo poziva da se poveća broj trupa na granici s Rusijom - Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je da na samitu NATO-a u Varšavi nije bilo poziva da se poveća broj vojnika Alijanse na granici s Rusijom.

„Ne, poziva da se poveća broj vojnika danas nije bilo“, rekla je Merkelova nakon prvog dana samita, odgovarajući na pitanje novinara.

Merkelova je dodala da su baltičke zemlje i Poljska „izrazile zahvalnost Nemačkoj i drugim državama“ na prvoj sesiji samita zbog odluke da se obrazuju četiri bataljona Alijanse na njenom istočnom bloku, koja će činiti vojnici Nemačke, Velike Britanije, Kanade i Sjedinjenih Američkih Država. 

Prema rečima Merkelove, usaglašenost dejstava Rusije i NATO-a predstavlja uzajamni interes.

„Mislim da je to u obostranom interesu, kao što se, na primer, u Siriji sve dešava u dogovoru SAD i Rusije. NATO i Rusija takođe treba veoma blisko da usaglašavaju svoja dejstva“, istakla je Merkelova. 

Ona je dodala da osnovni akt o uzajamnim odnosima i saradnji Rusije i NATO-a i dalje ima značaj.

„Nemačka je stavila akcenat na to da Osnovni akt NATO—Rusija i dalje ima značaj“, rekla je nemačka kancelarka.

Putin, Merkelova i Oland: Realizacija Minskog sporazuma treba biti ubrzana - Predsednik Rusije Vladimir Putin, nemačka kancelarka Angela Merkel i predsednik Francuske Fransoa Oland složili su se u telefonskom razgovoru da realizacija Minskog sporazuma treba da bude ubrzana, izjavio je zvanični predstavnik nemačke kancelarke.

„U telefonskom razgovoru sve strane su se složile da realizacija paketa mera iz Minska treba da bude ubrzana. Važno je, pre svega, što pre preduzeti korake koji će doprineti stabilizaciji situacije u oblasti bezbednosti na istoku Ukrajina i mogućnosti sprovođenja lokalnih izbora u Donbasu“, izjavio je predstavnik kancelarije na marginama samita NATO-a u Varšavi.

Dvodnevni samit NATO-a u Varšavi počeo je u petak. Jedna od glavnih odluka ovog skupa, kako se očekuje, biće odobravanje plana za razmeštanje četiri višenacionalna bataljona NATO-a u baltičkim zemljama i Poljskoj.

Oland: Rusija treba smatrati partnerom - Francuski predsednik Fransoa Oland izjavio je da Rusiju ne treba smatrati pretnjom već partnerom, dok su se lideri NATO-a sastali kako bi ojačali odgovor na „agresivnost Moskve“.

„NATO nema nikakvu ulogu u odnosima Evrope i Rusije. Za Francusku Rusija nije ni protivnik niti pretnja“, rekao je Oland po dolasku na samit Alijanse u Varšavi.

„Rusija je partner koji ponekad, kako smo i videli, može da upotrebi silu — poput pripajanja Krima, što smo mi osudili“, rekao je Oland, prenosi AFP.

Putin sa Merkelovom i Olandom o ukrajinskoj krizi - Vladimir Putin je razgovarao telefonom sa predsednikom Francuske Fransoa Olandom i kancelarkom Nemačke Angelom Merkel o krizi u Ukrajini, saopštila je pres-služba Kremlja.

Tokom razgovora lidera Rusije, Francuske i Nemačke izražena je zabrinutost čestim kršenjima prekida vatre u Donbasu.

„Vladimir Putin je skrenuo pažnju na provokacije ukrajinskih snaga na jugoistoku (Ukrajine). U vezi sa tim, predsednik Rusije je pozvao sagovornike da aktivnije utiču na ukrajinsku stranu, između ostalog, i tokom narednih kontakata sa Petrom Porošenkom u Varšavi radi obezbeđivanja realizacije Minskog sporazuma“, navodi se u saopštenju Kremlja.

U saopštenju se navodi da su „istaknuti prioriteti nedozvoljavanja dalje degradacije situacije u zoni konflikta i nastavka realizacije sporazuma o povlačenju teškog naoružanja i vojske sa linije razgraničenja“. Pritom, naglašeno je da treba obezbediti efikasan rad Specijalne posmatračke misije OEBS-a“.

Putin, Merkelova i Oland su naglasili potrebu intenziviranja pregovora u različitim formatima radi realizacije Minskog sporazuma.

Ukrajina - iz minuta u minut -

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima