Tramp i socijalizam

Tramp je i i zvanično predsednički kandidat. Čuvam se od preteranih očekivanja, kojima se u američkoj izbornoj godini, osim oko polovine Amerikanaca, zarazi i priličan deo sveta.

Ipak, teško je setiti se da je ikada etablirani poredak doživljavao tako krupne izazove i osporavanja, i to od čak dvojice važnih kandidata – Trampa i Sandersa. Sanders se u međuvremenu, u najgorem maniru evropskih socijaldemokrata „rastvorio“ i „legao na rudu“ Vol Strita i oligarhije. Dakle, ostao je samo „desničar“ Tramp.

Pre nekoliko dana sam sreo jednog izrazitog američkog levičara, gotovo komunistu. Na moje pitanje koliko će se Sandersovih pristalica odazvati na Trampov poziv da za njega glasaju, on je prvo pokazao na sebe, pa onda dao procenu – oko 20%. Na Zapadu su šančevi između levice i desnice mnogo dublji nego u Rusiji i kod nas, ali takav procenat bi mogao biti dovoljan za pobedu.

Ogromna većina pristalica podržava Trampa zbog njegove čvrstine i autentičnosti, zbog nepripadnosti establišmentu. Pored toga, Tramp zagovara protekcionizam za američku privredu i državno zdravstveno osiguranje, „kao u Kanadi“. „Analitičari“ u Americi (ništa bolji od ovdašnjih) odmah kažu – pa da, to je populizam i – socijalizam!

Očigledno da je u sistemu veliko zlo, koje u Evropi uglavnom nazivaju „neoliberalizam“, a u Americi često i „neokonzervativizam“ (zavisno da li dolazi od „leve“ ili „desne“ partije). Taj sistem „slobodne trgovine“ i „slobodnih finansijskih špekulacija“ (u stvari najsurovije kriminalne pljačke koja je ikad izmišljena), koji se uterivao pretnjom NATO agresije:

1)  više ne funkcioniše, jer se na svetsku scenu vratila Rusija, potpomognuta Kinom i većinom čovečanstva;

2) doneo je svetu haos, patnje, terorizam i odstupanje od vekovima učvršćivanih principa demokratije, međunarodnog prava i čovekoljublja;

3) ne samo da nije doneo dovoljno koristi Americi, koja njime komanduje, već je za većinu njenih građana postao nepodnošljiv.

Otuda Tramp. Otuda potreba za promenom sistema, odnosno za uklanjanjem njegovih malignih delova.

Otuda potreba za čovekoljubljem i opštenarodnim karakterom sistema. A to znači i patriotskim i nacionalnim i socijalnim. A demokratija u kojoj se sve kupuje i prodaje, zasnovana na novcu, nema nikakve veze sa vlašću i interesima naroda.

Kod nas Srba postoji bogata tradicija pravoslavlja, čovekoljublja, odbrane ljudskog i nacionalnog dostojanstva i slobode, zadrugarstva, samouprave i drugih napametnijih, najpravednijih i najefikasnijih formi privrednog i socijalnog organizovanja.

Dakle, hajdemo, kao sada već većina zemalja u svetu, hrabro svojim putem! I većina će nas i razumeti i poštovati. A ako nas neko baš i ne shvati (utoliko gore po njega), umećemo da se odbranimo!

Vladimir Kršljanin