Ana Filimonova: Priznanje Kosova stvara velike probleme

U regulisanju mnogobrojnih nacionalnih konflikata stvoren je opasan presedan. Upravo takvu ocenu daju zaključku Suda Pravde o statusu Kosova, usvojenom 22. jula mnogi politikolozi. Prvi put u istoriji Međunarodnog suda UN, formiranog 1945. godine, ova visoka međunarodno-pravna instanca je pristala na jednostrani istupanje teritorije iz sastava države članice UN bez saglasnosti te iste države. Mi smo pozvali saradnika Centra za proučavanje savremene balkanske krize Instituta za slavistiku RAN Anu Filimonovu i zamolili je da izrazi svoje mišljenje povodom toga u šta može da se izrodi ovakav presedan.

Nažalost, odluka Međunarodnog suda pokazuje neutešne zaključke o međunarodnom poretku. Za one Srbe koji žive južnije od Ibra, to znači da će ih postepeno asimilovati Albanci. To znači odustajanje od sopstvene istorije, porekla, jezika. Ista opasnost sasvim otvoreno preti Srbima koji žive u severnom delu Kosovske Mitrovice. Prvo prinudna integracija u kosovske institucije vlasti, i zatim asimilacija i apsorpcija. Već sada ona direktno preti Južnoj Srbiji, gradovima Preševo, Medveđa, Bujanovac. To je kolosalni udarac nanet srpskim nacionalnim interesima, nacionalnoj samosvesti i perspektivama postojanja suverene srpske države, od koje su nelegtimno, silom, prateći interese određenih političkih elita i međunarodnih institucija, grubo oduzeli deo teritorije.

Nesumnjivo, reč je o neviđenom pritisku od strane SAD, od strane političkih elita, nastavlja Ana Filimonova. Radi se o tome što je odluka suda, ma koliko bila zapanjujuća na prvi pogled, u stvari je bila poznata. Hašim Tači, boraveći u Vašingtonu, sastajao se sa Bajdenom. Bajden ga je sasvim jasno uverio da će se nezavisnost, teritorijalni integritet Kosova, jačati i podržavati svim merama. Tako da je stav SAD po tom pitanju jasan. UN koje su same usvojile rezoluciju 1244, koja podržava teritorijalnu celovitost Srbije, istovremeno direktno se nisu suprotstavile aktu secesije. Ali i sada UN zauzimaju tačku gledišta radikalnije raspoloženih zapadnih zemalja. To znači jedno: pristalice nezavisnosti Kosova zbile su svoje redove. Nastupa nova etapa u međunarodnim odnosima. Jasno je čak da se niko neće odlučiti na takav korak kao što je zamrzavanje konflikta. Tačnije, reč je o eksalaciji albanskog faktora, o njegovom daljem napredovanju, jačanju na Zapadu Balkana. Na žalost, svi apeli da se u svetu nalazi oko 20 tačaka sa međuetničkim konfliktima koje su čekale odluku međunarodnog suda kako bi se ispoljile još više, nisu ubedljivi. Razvoj će odčigledno dobiti samo one separatistički pokreti koji dospeju u zonu strateških interesa SAD. Naravno, žalosna situacija, ali treba biti realan. Svet se promenio: pred našim očima je slomljen sistem međunarodnih odnosa stvoren u Jalti. Može se reći da su se UN konačno diskreditovale, pošto je njihov zadatak da stoje na straži nacionalnih i državnih interesa, na straži međunarodnog poretka. Čuvati ga direktna je obaveza UN, i nažalost, stati na stranu agresivnih i najradikalnije raspoloženih zemalja i gurati njihove geopolitičke i strateške projekte lično meni čini se nedopustivo.

Bilo je to mišljenje saradnika Centra za proučavanje savremene Balkanske krize Instituta za slavistiku RAN Ane Filimonove.